Ekonomija

U HRVATSKOJ JAČA SVEST O ODRŽIVOSTI POSLOVANJA: Svaki drugi kupac neće proizvode kompanija koje nisu društveno odgovorne

Autor Milena Antonijević

Istraživanje Masterindex pokazuje i da sve više građana razdvaja otpad, kao i da je takvih sada 81 posto, što je pet procentualnih bodova više nego prošle godine

Izvor: EURACTIV/Milena Antonijević

Dok Hrvatsku trese tradicionalna potrošačka groznica u decembru, ispod radara prolaze promene u trendovima ponašanja potrošača.

Istraživanje koje je za Mastercard nedavno sprovela agencija "Improve" pokazalo je da hrvatski potrošači postaju sve osetljiviji kada je reč o društveno odgovornom poslovanju kompanija, a posebno o ekološkoj komponenti proizvoda. Od tih karakteristika kompanija sve više zavise i odluke potrošača o kupovini proizvoda ili usluga.

Građani racionalnije troše resurse

Tako je istraživanje pokazalo da čak 81 posto ispitanika u Hrvatskoj redovito odvaja i reciklira otpad. To je za pet procentualnih bodova više nego pre godinu dana.

Istraživanje Masterindexa pokazuje i da resurse u domaćinstvu sada racionalno nastoji da troši 79 posto ispitanika. Drugim rečima, građani više paze da se hrana ne baca, ali brinu i o potrošnji vode, kao i o tome da gase rasvetu i uređaje kada ih ne koriste.

Sve više njih u trgovinu ide i sa vlastitim kesama ili torbama. Takvih je u novom istraživanju 78 posto.

Otprilike isti udeo ispitanika, njih 77 posto, koristi i štedne sijalice, pokazuje ovo istraživanje.

"Ova ponašanja češća su kod više obrazovanih kao i kod onih s višim ličnim primanjima", ocenjuju u Mastercardu.

Visoka inflacija i odluke lokalnih vlasti

Ipak nije sve u obrazovanju i dubini džepa. Naime, veću sklonost štednji u ovoj, ali i prošloj godini, nesumnjivo možemo pripisati visokoj inflaciji, s kakvom se Hrvatska nije suočavala još od sredine 90-ih godina prošlog veka, kada se u jeku rata suočila s hiperinflacijom.

S druge strane, veće razdvajanje otpada posledica je i mera koje su lokalne vlasti, posebno u Zagrebu, poduzele kako bi građane podstakle da razdvajaju otpad. Tako nešto je još do pre nekoliko godina bilo teško zamislivo ili vrlo retko.

Sve više se kupuju hibridna i električna vozila

Rast ekološke svesti pokazuje i podatak da bi 41 posto ispitanika, kada bi kupovali novi automobil, odabrali hibridno ili električno vozilo.

Inače, hibridna i električna vozila u Hrvatskoj su srazmerno slabo zastupljena, iako interesovanje za njima poslednjih godina raste. Osim svesti o potrebi zaštite okoline, na rast njihove popularnosti utiču i politike EU koje podstiču korišćenje upravo takvih automobila.

Potrošačima važniji odnos kompanija prema zaposlenima nego njihova ekonomska snaga

Osim ekološke svesti, u porastu je i svest o važnosti društveno odgovornog poslovanja kompanija.

Istraživanje pokazuje da čak 71 posto ispitanika smatra da je transparentno poslovanje kompanije i pošten odnos prema zaposlenima, ali i dobavljačima i kupcima, važnije za procenu kompanije od njene ekonomske snage.

Prilikom kupovine, 43 posto građana daje prednost proizvodima i uslugama brendova koji su društveno odgovorni, čak i kada su skuplji, pokazuje istraživanje.

"Svaki drugi građanin bi prestao kupovati proizvode određene kompanije ako nisu proizvedeni na društveno odgovoran način, a jednako toliko ih je spremno platiti više za proizvode iz ekološkog uzgoja", ocenjuju u Mastercardu, analizirajući rezultate istraživanja.

Istraživanje je sprovedeno u oktobru. Obuhvatilo je 1018 korisnika bankarskih usluga u Hrvatskoj, starosti od 18 do 55 godina.

Ceo tekst pročitajte OVDE.

(M.A./EURACTIV.rs)