Podatak da u Srbiji svega 15 odsto žena ima udela u upravnim odborima kompanija, 19 odsto u BiH, a u Hrvatskoj 26,2 ne ohrabruje već podstiče da se radi na tome da se taj procenat uveća.
Rodna ravnopravnost podrazumeva jednako učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog života. Kako ukloniti razlike u zaradama između muškaraca i žena, na koji način prevazići barijere polova prilikom dodele funkcija, uvećati procenat žena na rukovodećim položajima, ali i mnogim drugim temama razgovarali smo sa Marinom Rožić, glavnom sekretarkom Hrvatske gospodarske komore (HGK) i predsednicom Eurochambres Women Network.
Pre godinu dana ste preuzeli predsedavanje mrežom Eurochambres Women Network u čijem fokusu je rodna ravnopravnost – na koji način se ona može promovisati među kompanijama u EU ili podstaći da se to polje razvija?
“Eurochambersova mreža žena” deluje već dugi niz godina u sklopu “Eurochambersa”. Glavni cilj nam je deljenje znanja, praksi, umrežavanja i stvaranja strateških partnerstava. Mrežu čine predstavnice pojedinih zemalja nominovanih od strane nacionalnih delegata, članica “Eurochambersa”.
Istakla bih dve konkretne aktivnosti, jednu koja je nedavno održana i drugu koju uskoro planiramo da održimo.
Na panelu “Mreže žena Eurochambresa”, održanom u maju ove godine u Rimu, čuli smo kako je kod nekih kompanija rodna ravnopravnost duboko utkana u korporativni DNK.
Npr. brojka od 41 odsto žena zaposlenih u jednoj našoj IT kompaniji, ali u IT industriji uopšteno, pokazuje da su poslodavci već spremni za promene i da se svest o ovim zahtevima prenosi na celokupnu privredu. U jednoj našoj banci 72,9 zaposlenih čine žene, što je zaista impresivna brojka.
Trinaestog novembra ove godine će se održati “A path towards a more female-friendly business Environment” na kom planiramo da održimo raspravu na trenutno najvažnije teme ženskog preduzetništva, a to su pristup finansiranju, veštine i rodna ravnopravnost.
U svakom slučaju, podizanje svesti o ovoj temi kroz konferencije, debate i panele svakako će doprineti spremnosti na promene koje predlaže nova EU direktiva.
Posmatrajući Srbiju i Hrvatsku, kao dve susedne zemlje (jedna članica EU, druga ne), uviđate li razliku u zastupljenosti žena na vodećim pozicijama i, prema Vašem mišljenju, koji su načini da se to promeni nabolje?
EIGE (European Institut of Gender Equality) objavio je najnovije podatke o ženama i muškarcima u upravnim telima, odnosno na rukovodećim pozicijama. Uz zemlje EU podaci su rađeni i za sedam zemalja koje primaju potporu iz Instrumenta predpristupne pomoći EU a to su Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Turska.
U tim zemljama udeo žene na rukovodećim mestima bio je od 19 posto npr. u Turskoj i BIH do 15 u Srbiji. U Hrvatskoj ta brojka od 26.2% žena u upravnim odborima i na rukovodećim mestima. Cilj nam je svakako najmanje 40 posto. Prednosti žena u upravljačkim telima su jasne. Kada je udeo žena u upravama kompanija 30 do 40 posto, istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će kompanije imati bolje finansijske rezultate i veći povrat, a tu su i bolji ESG rezultati vezani uz okolinu i društvo.
Koji su najnoviji trendovi kad se govori o ekonomskoj nezavisnosti žena u EU?
Tu bih istakla direktivu o transparentnosti plata koju je Veće EU donelo u aprilu ove godine. Njom se definišu nova pravila za borbu protiv diskriminacije u pogledu plate i uklanjanje razlika u zaradi između muškaraca i žena. Toj transparentnosti će pomoći i obveza izveštavanja kompanija.
Kompanija sa više od 250 zaposlenih će morati svake godine da podnosi izveštaj odgovarajućem nacionalnom telu o razlici u plati.
Manje kompanije i poslovni subjekt (one s više od 150 zaposlenih) dužne su da podnesu izvještaj svake tri godine.
Ako izveštaj ukaže na razliku u plati veću od 5 %, koja se ne može opravdati objektivnim, rodno neutralnim kriterijumima, preduzeća će morati da provedu zajedničku procenu plata u saradnji s predstavnicima radnika. Nova direktiva uključuje odredbe o naknadi za žrtve diskriminacije u plati i odredbe o sankcijama, uključujući novčane kazne za poslodavce koji krše pravila.
Na koji način “Eurochambres” može podstaknuti temu rodne ravnopravnosti i među kompanijama u EU? Može li se uticaj Mreže proširiti i izvan granica EU i uticati na ravnopravnost i u zemljama koje nisu članice?
“Eurochambres” je udruženje evropskih komora osnovano 1958. godine. Predstavlja više od 20 miliona kompanija u Evropi, sa 46 članova i evropskom mrežom od 1.700 regionalnih i lokalnih komora. Kompanije članice zapošljavaju više od 120 miliona radnika, a više od 93 posto su male i srednje kompanije.
HGK je članica “Eurochambresa” od 2000. godine.
Osim već pomenutih aktivnosti i inicijativa EWN mreže, istakla bih potrebu da kreatori politika osiguraju preduzetnicama pristup alatima i informacijama koji pomažu njihovom poslovanju i rastu. Inicijative za podršku preduzetnicama moraju se pojednostaviti i promovisati, posebno na nacionalnim nivoima. Potrebno je učiniti više kako bi se ženama omogućilo da mogu osigurati finansije koje su im potrebne za razvoj poslovanja kao i da ne budu u nepovoljnom položaju zbog svog pola ili područja delovanja. EWN mreže u saradnji sa odborima u “Eurchambersu” koji prate pojedine politike EU, kao npr. politike vezano na razvoj veština, može uticati na kreatore politika.
Članice “Eurochambersa”, pa tako i EWN mreže jesu i zemlje izvan EU tako da su uključene u aktivnosti i inicijative koje promovišemo.