Masovna iseljavanja i značajan rast plata, kao i snažan ekonomski rast poslednjih godina učinili su svoje, pa Hrvatska više nije na dnu lestvice Evropske unije po raspoloživom dohotku po stanovniku.

Raspoloživi dohodak u Hrvatskoj premašio onaj u Portugalu

Prema podacima koje je objavio Evrostat, a koji se odnose na prošlu godinu, raspoloživi dohodak po stanovniku u Hrvatskoj iznosi 12.277 evra.

To je iznos koji ostaje pojedincu nakon što mu se od prihoda odbiju porezi, doprinosi i druga plaćanja državi, a koji se, zbog mogućnosti poređenja između zemalja, koriguje za nivo cena, odnosno izražen paritetom kupovne moći.

Po tom iznosu, Hrvatska je najsličnija Portugalu, u kojem je raspoloživi dohodak po glavi stanovnika prošle godine iznosio 12.266 evra, što je 11 evra manje nego u Hrvatskoj.

Također, Hrvatska može da se uporedi sa Letonijom, u kojoj je raspoloživi dohodak po stanovniku 12.845 evra, pokazuju podaci Evrostata.

Manji raspoloživi dohodak po stanovniku od Hrvatske, osim već spomenutog Portugala, u 2022. godini su imale Grčka (10.841 evra), zatim Mađarska (10.217 evra), Rumunija (10.033 evra) i Slovačka (9.826 evra), kao i Bugarska (9.671 evra), koja je i poslednja po tom pokazatelju životnog standarda u EU.

U Sloveniji raspoloživi dohodak po stanovniku znatno veći nego u Hrvatskoj

Uprkos tome, Hrvatska nema razloga za slavlje, piše EURACTIV.hr. Brojne nove članice, na čelu sa Slovenijom, i dalje su znatno bogatije od ove zemlje.

Izvor: EPA-EFE/ANTONIO BAT

Tako je, prema podacima evrostatističara, prosečni raspoloživi dohodak po stanovniku u Sloveniji prošle godine iznosio 18.792 evra, što je znanto više nego u Hrvatskoj.

Više novca imaju i stanovnici Češke kojima, nakon što plate sve obaveze državi, u proseku godišnje ostaje 15.354 evra, što je za četvrtinu više nego što ostaje prosečnom Hrvatu.

Daleko su odmakle i baltičke države, pa je tako prosečan raspoloživi dohodak po stanovniku u Estoniji iznosio 17.064 evra, a u Litvaniji 14.202 evra.

U Poljskoj je prosečnom stanovniku nakon što je platio obaveze državi ostalo na raspolaganju 14.906 evra. Već i taj podatak pokazuje kakav je razvoj Poljska doživela od ulaska u EU.

Hrvatska i dalje znatno ispod proseka EU

Hrvatska i dalje kaska za prosekom EU, u kojoj je raspoloživi dohodak po stanovniku prošle godine iznosio 18.706 evra, što je, kao i u poređenju sa Slovenijom, znatno više nego u Hrvatskoj. Štaviše, Slovenija je po raspoloživom dohotku po stanovniku prestigla prosečnog građanina Unije.

Sa najrazvijenijim članicama Unije Hrvatska ne može da se upoređuje.

Luksemburžani trostruko, a Austrijanci dvostruko bogatiji od Hrvata

Tako je u prošloj godini, prema podacima Evrostata, prosečni dohodak po stanovniku u Luksemburgu, najbogatijoj članici Unije, iznosio 33.214 evra, što je gotovo trostruko više nego u Hrvatskoj.

Po raspoloživom dohotku po stanovniku, Luksemburg prati Holandija (25.437 evra ili dvostruko više nego u Hrvatskoj), zatim Austrija (25.119 evra ili takođe dva puta više nego u Hrvatskoj), zatim Belgija (24.142 evra), Danska (23.244 evra) i Nemačka (23.197 evra), pokazuju podaci.

Stanovnici članica EFTA-e bogatiji i od građana EU

Statistika EU objavila je podatke o raspoloživom dohotku i za pojedine kandidate, kao i za članice EFTA-e (Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu). Kako su članice EFTA-e - Švajcarska, Norveška i Island (za Lihtenštajn nisu objavljeni podaci), bogatije i od EU, sa njima se u slučaju Hrvatske nema potrebe ni upoređivati.

Ipak, kako piše EURACTIV.hr, poređenje može da se napravi sa kandidatima. Iako se podaci koji su za većinu njih objavljeni odnose na 2021. godinu, situacija se svakako nije mnogo promenila.

Raspoloživi dohodak u Crnoj Gori i Srbiji upola manji nego u Hrvatskoj

Tako je raspoloživi dohodak po stanovniku u Srbiji u 2021. godini iznosio 6.968 evra, što je gotovo znantno manje nego u Hrvatskoj.

Izvor: Stefan_Stojanovic/ MONDO/Stefan Stojanović

U Crnoj Gori je isti pokazatelj iznosio 6.328 evra, takođe manje.

Slično stoje stvari i s Turskom, u kojoj je raspoloživi dohodak po stanovniku iznosio 6.210 evra.

Ipak, raspoloživi dohodak po stanovniku u Turskoj je veći nego u Severnoj Makedoniji, u kojoj je prošle godine iznosio 5.988 evra, i Albaniji, u kojoj je iznosio 4.385 evra, što je čak za dve trećine manje nego u Hrvatskoj, pokazuju podaci Evrostata.

Ovde još jednom valja reći da je reč o podacima koji su korigovani za paritet kupovne moći. Naime, s jednim evrom u Hrvatskoj ne može se kupiti ista količina robe i usluga kao u Turskoj, Austriji ili Luksemburgu. Stoga se podaci i koriguju za razliku u cenama.

Kada bi se oni iskazivali u nominalnim iznosima, i rezultati bi bili drukčiji.

U deset godina članstva raspoloživi dohoci u Hrvatskoj znatno su porasli

U 2013. godini, u kojoj je Hrvatska postala članica EU, raspoloživi dohodak po stanovniku, korigovan za paritet kupovne moći, iznosio je, prema podacima Evrostata, samo 7.414 evra.

To znači da je u deset godina članstva raspoloživi dohodak porastao za gotovo 66 odsto.

Iako je Hrvatska i tada bila pri dnu lestvice EU po raspoloživom dohotku, treba reći kako su Hrvate u međuvremenu prestigle Litvanija i Letonija. S druge strane, Hrvatska je prestigla, na primer, Slovačku, Grčku i Portugal.

Izvor: EPA-EFE/SEDAT SUNA

Samokritični Hrvati

"I ti podaci pokazuju da nam se članstvo u EU itekako isplatilo. Istina je da je rast raspoloživog dohotka u velikoj meri posledica iseljavanja, što je dovelo do nedostatka radne snage i pritiska na rast plata, ali iseljavanje stanovništva mnogima koji su ostali donelo je i prihod iz inostranstva, čime povećavaju kućne prihode. Nešto slično se dogodilo i u drugim članicama EU. Mi smo često jako kritični prema sebi, društvene promene su spore, ali Hrvatska je ipak jako napredovala“, ocenjuje za Euractiv nezavisni analitičar tržišta rada Predrag Bejaković.

Međutim, upozorava da snažan rast plata ima svoju negativnu stranu, posebno u inflatornim uslovima koji trenutno vladaju. Bejaković ističe da takav značajan rast plata, kakav je prisutan u Hrvatskoj u poslednjih nekoliko godina, nije praćen dovoljnim rastom produktivnosti.

"Rast plata je svakako dobar iz perspektive radnika jer im donosi više novca, ali je štetan iz perspektive poslodavaca jer povećava njihove operativne troškove. Takođe, ima potencijal da bude štetan za nacionalnu ekonomiju jer ugrožava njenu konkurentnost", upozorava Bejaković.

Kompletan tekst pročitajte na Euractiv.hr.

(EURACTIV.rs)