SRBIJA NAJVIŠE IZVOZI U ZEMLJE EU: Svaki poremećaj na evropskim tržištima odražava se na našu privredu

Kako je preneo Demostat, ovi podaci ukazuju da se svaki poremećaj na evropskim tržištima neminovno odražava na našu privredu. U vremenima kada evropske privrede stagniraju ili opadaju, smanjuje se i izvoz srpskih preduzeća, dok se on povećava onda kada ovim tržištima dobro ide.

Tako rast kamata u evrozoni, i inflacija uz relativno anemični rast Kine koja je jedna od najvećih izvoznih tržišta za kompanije iz EU, izaziva stalnu obazrivost kreatora ekonomske politike u Srbiji.

Srpska privreda je zaključno sa oktobrom uspela da poveća izvoz robe za 7,2 odsto, gledano u dinarima, ali je to i dalje manje od inflacije u Srbiji. S druge strane, uvoz je smanjen za 4,3 odsto.

Najveće izvozno tržište za srpsku robu je Nemačka. U ovu zemlju smou prvih deset meseci poslali 3,6 milijardi evra robe, iza nje je Bosna i Hercegovina sa 1,67 milijardi, Italija sa 1,5 milijardu, Mađarska sa 1,4 i Rumunija sa 1,27 milijardi evra.

Što se uvoza tiče, tu takođe dominira Nemačka koja je u Srbiji prodala robu vrednu četiri milijarde evra, Kina 3,7, Italija 2,2, Turska 1,4 i Rusija 1,39 milijardi evra.

Najveći suficit u međusobnoj trgovini Srbija ostvaruje sa Crnom Gorom u koju prevashodno izvozi struju i lekove, a iz nje uvozi takođe struju i sušeno meso.

I sa nekim od zemalja EU Srbija ima suficit, što znači da u njih izvozi više nego što iz njih izvozi. 

Plus u trgovini beleži sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Češkom, Bugarskom i Mađarskom, ali i sa Velikom Britanijom, Moldavijom i Severnom Makedonijom.

S druge strane, manjak u trgovini je u razmeni s Kinom, i to najviše zbog uvoza telefona i laptopova, kao i sa Turskom, Italijom, Irakom, Rusijom, Nemačkom, Belgijom, Norveškom, Austrijom, Holandijom, Slovenijom, Grčkom itd.

Podaci pokazuju da prvih 20 najvećih spoljnotrgovinskih partnera čine čak 79,4 odsto ukupne spoljne razmene Srbije, od čega je Srbija u devet evropskih zemalja izvezla više nego što je iz njih uvezla, a ukupan suficit bio je 2,8 milijardi evra. Samo sa Crnom Gorom plus je bio 825,2 miliona evra.

Deficit od ukupno 5,8 milijardi evra Srbija je imala sa 11 zemalja, od čega samo Kina čini skoro polovinu ukupnog minusa, 2,5 milijardi evra.  Turska, iz koje uglavnom uvozimo metale i električnu opremu čini još 866 miliona evra deficita.

Na promene u odnosu izvoza i uvoza ove godine u najvećoj meri je uticao oporavak EPS-a od havarije do koje je došlo tokom zime 2021/2022 godine, kao i normalizovanje cena električne energije na svetskim tržištima, zbog čega je izvoz struje u prvih devet meseci ove godine porastao za čak 89,3 odsto, dok je uvoz pao za 51 odsto.

S druge strane, zabeležen je pad izvoza poljoprivrednih proizvoda za 33,1 odsto, a rast uvoza za 12,9 posto.

(M.A./EURACTIV.rs)