Dodatni troškovi prete da raspiruju vatru globalne inflacije baš kada je američka centralna banka, Fed, signalizirala da se sprema da smanji stope 2024.
Promene cena nafte na svetskim berzama izazvala je "komešanje" u svetu. U četvrtak je na londonskom tržištu ostala blizu 80 dolara, pošto su rastuće zalihe i rekordna proizvodnja u SAD zasenili nervozu zbog poremećaja globalne trgovine u Crvenom moru. Cena "crnog zlata", kako je još nazivaju, na londonskom tržištu blago je ojačala, za 13 centi u odnosu na prethodno zatvaranje, na 79,80 USD, dok je na američkom tržištu barel trgovao po nepromenjenoj ceni od 74,26 USD.
Vlada SAD saopštila je u sredu da su zalihe sirove nafte u SAD prošle nedelje porasle za 2,9 miliona barela, na 443,7 miliona barela. Analitičari su predviđali da će pasti za 2,3 miliona barela. Takođe, vlada je izvestila da je prošlonedeljna američka proizvodnja sirove nafte dostigla najviši nivo od 13,3 miliona barela dnevno.
Cene nafte na oba tržišta porasle su u sredu treći trgovački dan zaredom, podstaknute zabrinutošću investitora zbog poremećaja u trgovini jer se glavni prevoznici izbegavaju rute Crvenog mora, a duža putovanja oko Afrike povećavaju troškove prevoza i osiguranja. Oko 12 odsto svetskog pomorskog saobraćaja prolazi kroz Crveno more i Suecki kanal. Ali za sada, uticaj na zalihe nafte je ograničen, kažu analitičari, pošto se većina bliskoistočne nafte izvozi kroz Hormuški moreuz.
"Verujemo da su male šanse da će poremećaji imati trajne posledice na cenu energije. Preusmeravanje brodova usporava globalne lance snabdevanja, ali ne i obim proizvodnje", rekao je Ehsan Koman iz MUFG-a i dodao da dodatni troškovi, nastali zbog dužih putovanja oko Rta dobre nade u Južnoj Africi, prete da raspiruju vatru globalne inflacije baš kada je američka centralna banka, Fed, signalizirala da se sprema da smanji stope 2024.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) je zasebno izvestila da je barel naftne korpe njenih članica u sredu porastao za 2,05 USD, na 81,24 USD.
Kako cena na svetskoj berzi utiče na domaće tržište?
Cena nafte na svetskoj berzi može imati značajan uticaj na domaće tržište u mnogo različitih oblasti. Najuočljiviji uticaj ima na cenu goriva i to je nešto što potrošači prvo osete. Ako cena nafte na svetskom tržištu raste, očekuje se da će i cene benzina i dizela na domaćem tržištu porasti. To može uticati na troškove prevoza i proizvodnje, što može dovesti do opšteg povećanja cena roba i usluga.
Visoka cena nafte može doprineti i opštoj inflaciji. Ako se troškovi proizvodnje povećavaju zbog skuplje nafte, kompanije mogu preneti te troškove na potrošače kroz više cene proizvoda i usluga.
Uticaja ima i na vrednost domaće valute. Zemlje koje su značajni izvoznici nafte mogu imati jaču valutu kada cena nafte raste, dok zemlje koje su značajni uvoznici nafte mogu iskusiti slabljenje svoje valute. Ovo može uticati na domaću ekonomiju, posebno u pogledu troškova uvoza i izvoza.
Države koje zavise od prihoda od izvoza nafte mogu doživeti značajan uticaj na svoj budžet kada cena nafte varira. Ako cena nafte opadne, prihodi od izvoza mogu se smanjiti, što može dovesti do budžetskih deficita, smanjenja javnih rashoda ili povećanja poreskih opterećenja.
Kompanije u sektorima nafte i gasa često čine značajan deo tržišta akcija. Promene u cenama nafte mogu uticati na njihove prihode, dobiti i vrednosti akcija. Ovo može imati širi uticaj na tržište kapitala.
Važno je napomenuti da su ovi uticaji kompleksni i zavise od različitih faktora, uključujući ekonomske politike države, strukturu energetskog sektora, ugovorne aranžmane i druge faktore. Takođe, zemlje koje su neto izvoznici nafte mogu imati drugačije reakcije u odnosu na zemlje koje su neto uvoznici.
(J.N./EURACTIV.rs)