Nemačka interna fiskalna diskusija trenutno je najveća prepreka dogovoru o dugogodišnjoj reviziji sedmogodišnjeg plana finansiranja EU, rekao je evropski komesar za budžet Johanes Han u intervjuu u četvrtak (30. novembra).
Nemačka trenutno pokušava da popuni rupu u budžetu od 60 milijardi evra za koje su imali nameru da ih preusmere u fond za zelenu tranziciju, umesto što je novac prvobitno bio opredeljen za oporavak od korona krize. Ustavni sud Nemačke je izglasao da ovo nije u skladu sa Ustavom, odnosno sa ustavnom odrednicom o "kočnici duga" (ona ograničava budžetski deficit na 0,35 odsto bruto domaćeg proizvoda, a takođe predstavlja simbol posvećenosti Nemačke postizanju uravnoteženih budžeta).
"Sada je najveći problem što je Nemačka toliko ometena svojim domaćim problemima da ne nalaze vremena da se pozabave ovim (rebalansom budžeta EU)", rekao je Han grupi novinara, uključujući Euractiv.
Kako je rekao, posebno su problem vremenska ograničenja.
"Posebno smo suočeni sa mnogo vremenskih ograničenja, zato je vreme važnije nego obično. Nadam se da u Berlinu brzo raste razumevanje da oni imaju posebnu odgovornost kao najveća ekonomija u EU. Dakle, bez njihovog značajnog angažmana i angažmana, nećemo se složiti", dodao je on.
Lideri EU postavili su rok da se dogovore o povećanju sedmogodišnjeg budžeta EU na svom sledećem sastanku u decembru i završe pre evropskih izbora sledećeg juna, kada će Parlament, drugi zakonodavac, biti isključen najmanje četiri meseca .
"Naravno, imam neke alternativne scenarije. Ali nisam zainteresovan da nikome dam slobodu već u ovoj fazi", rekao je Han.
"Zato se mora učiniti svaki napor da se postigne dogovor kao tim", dodao je on, rekavši da je paket na stolu najbolja ponuda za sve.
Evropska komisija je u junu predložila povećanje budžeta EU u vrednosti od 66 milijardi evra za finansiranje migracija, finansijske pomoći Ukrajini, kamatnih stopa i konkurentnosti.
Ali na svom poslednjem samitu EU, nekoliko lidera – uključujući Belgiju, Nemačku i druge fiskalno "štedljive" zemlje – govorilo je protiv predloga Komisije, tražeći od Brisela da ponovo nameni sredstva i neiskorišćeni novac.
Han je insistirao na tome da se pregovori moraju završiti što je pre moguće, kako bi parlamentu ostalo vremena da se dogovori i o planu zemalja članica i uključi povećanja u godišnji budžet za 2025.
Upitan o tome koje druge planove Evropska komisija ima na umu ako zemlje članice odbiju da daju zeleno svetlo na paket, Han je odbio da komentariše.
"Za sada sam samo čuo da šta god da predložimo, mora biti rezova. Nikada nemamo debatu šta je potrebno, koliko košta i kako to finansirati. Mogli smo da predložimo 30, 100 milijardi (...) oni bi predložili rezove!"
Ukrajinski plan B
Han je nagovestio da se uži sporazum o "samo Ukrajini" vredan 50 evra čini malo verovatnim.
"Neke zemlje članice su takođe rekle da [slaganje] samo sa Ukrajinom nije prihvatljivo".
"Neke zemlje su zainteresovane za migraciju ili konkurentnost", rekao je on, nagoveštavajući da bi dogovor o finansijskoj pomoći Ukrajine samo uz odlaganje ostatka diskusije mogao da ometa brz dogovor o drugim prioritetima.
On je, međutim, naglasio da za sada "podršku Ukrajini niko ne osporava".
Ako mađarski premijer Viktor Orban – i u izvesnoj meri njegov slovački kolega Robert Fico – planira da ometa sporazum o ukrajinskom paketu, ipak bi se mogao razmotriti plan B, rekao je Han.
"Jedna opcija je da imamo bilateralne sporazume sa 26 država članica [tj. bez Mađarske], ali to je glomazniji proces", rekao je Han, ponavljajući ono što je komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis rekao ranije prošlog meseca.
Preraspoređivanje je prilično skupo
Komentarišući ideju koju su iznele zemlje članice EU, uključujući špansko predsedništvo Saveta EU, da se delovi postojećeg budžeta "prerasporede" za finansiranje novih prioriteta, Han je ostao oprezan.
Ako zemlje žele da zadrže cilj od 66 milijardi evra i upravljaju njim preraspoređivanjem, "morale bi da smanje sve programe EU u narednim godinama za 30 odsto", rekao je on novinarima.
"To je politički nerealno. Nismo tvrdoglavi niti odbijamo bilo koju ideju, slogan je dobar [u vezi sa preraspoređivanjem], ali kada predložimo, odbacuje ga nekoliko, ako ne i većina država članica".
Komesar je insistirao da je predloženo povećanje od 66 milijardi evra rezultat razgovora koje je vodio sa svim državama članicama EU, koje su ga zamolile da ne utiče na kohezione fondove i zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP), koje zajedno čine oko dve trećine budžeta EU .
Dodajući tome i nemoguće rezove u administrativnim budžetima, on je rekao da je 75 odsto budžeta stoga nedodirljivo. Četiri godine koje su ostale u sedmogodišnjem budžetu, rekao je, iznose 180 milijardi evra.
"Sada neke države članice imaju sjajne ideje da pronađu 66 milijardi evra u 180 milijardi evra... Srećno".
(J.A./EURACTIV.rs)