Nakon što je presudom nemačkog Ustavnog suda zabranjeno 60 milijardi evra iz vladinog fonda za klimatske mere, političari traže načine da zatvore rupu u budžetu, a socijaldemokrate dovode u pitanje ustavni limit duga.

Između ostalog, Fond za klimu i transformaciju uključuje subvencije za renoviranje zgrada, električnu mobilnost, proizvodnju vodonika i subvencije Intel i TSMC za fabrike čipova za lociranje proizvodnje u Nemačkoj, najavljene tokom leta.

Nakon presude, Berlin treba ili da smanji planirane troškove iz fonda ili da pronađe alternativno finansiranje. 60 milijardi evra čini četvrtinu ukupnog fonda, koji se prostire na period 2024-2027.

"U budućnosti će nedostajati državno finansiranje namenjeno obnovi privrede i infrastrukture", rekao je ministar finansija Kristijan Lindner (FDP/Obnovi Evropu) za tabloid BILD u nedelju (19. novembra).

Lindner je, međutim, rekao da pozdravlja odluku.

"Sada smo primorani da modernizujemo privredu uz manje javnih subvencija. Sada se radi o manje birokratije, agilnijoj administraciji, pristupačnosti tehnologije i mobilizaciji privatnog kapitala za investicije", rekao je on.

Ministar ekonomije Robert Habek (Zeleni) se u ponedeljak ujutro nije saglasio sa svojim kolegom, nazvavši situaciju "dramatičnom".

Izvor: EPA-EFE/CLEMENS BILAN

"Tako je lako reći ’onda sa manje subvencija‘ […] ali stvarnost je drugačija", rekao je Habek za Deutschlandfunk.

"Investicije, dakle novac za transformaciju, verovatno će doći samo ako bude subvencionisan od strane države. I taj novac je sada poništen", rekao je on.

Presuda neće ugroziti nemačke klimatske ciljeve, ali bi mogla biti faktor u odlučivanju da li će se lokacije zelene proizvodnje nalaziti u Nemačkoj ili negde drugde.

"Pola sveta subvencioniše upravo ovaj proces: Kina, Južna Koreja, a posebno SAD", rekao je Habek.

Bez subvencija za proizvodnju na primer zelenog čelika, "u Nemačkoj će biti manje emisije CO2, ali ne zato što imamo zelenu industriju, već zato što možda uopšte nemamo industriju ili imamo, ali oslabljenu", dodao je on.

Reforma "kočnice duga"

U parlamentarnoj debati u četvrtak (16. novembra), Lindner je odbacio povećanje poreza za finansiranje planiranih troškova iz fonda i takođe je rekao da se protivi labavljenju nemačkog pravila "kočnice duga".

Kočnica duga, definisana nemačkim ustavom od 2009. godine, ograničava dozvoljeno neto zaduživanje savezne vlade na 0,35 odsto BDP-a godišnje, uz dodatno zaduživanje dozvoljeno u vremenima ekonomske krize.

Stoga je mnogo strožija od pravila EU za nacionalne budžete, koja dozvoljavaju deficit od 0,3 odsto BDP-a godišnje.

Pravilo može biti suspendovano u vreme elementarnih nepogoda ili vanrednih situacija, kao što je učinjeno od 2020. do 2022. godine zbog korona krize i ruske agresije na Ukrajinu.

Saskia Esken, šef vodeće vladine stranke SPD (S&D), rekla je za Funke Mediengruppe da je reforma pravila o kočnici "neizbežna" zbog neophodnih ulaganja u digitalnu i zelenu transformaciju, kao i zbog starenja stanovništva.

"Jasno je da nećemo dozvoliti rezove budžetu za zaštitu klime i njeno društveno pravedne uređenje, kao ni u državi blagostanja", rekla je ona.

Međutim, fundamentalna reforma "kočnice duga" zahtevala bi dvotrećinsku većinu u parlamentu, a time i podršku opozicionih partija, konzervativne CDU/CSU (EPP), koje se protive takvoj meri.

Izvor: EPA-EFE/Arshad Arbab

Suspendovanje pravila kao prelazno rešenje

Kao prelazno rešenje, vlada bi mogla da suspenduje otplatu duga za 2024. na osnovu vanrednog stanja, kao što je tekući uticaj ruskog napada na Ukrajinu.

Ovo bi moglo omogućiti vladi da pronađe prelazno rešenje pre nego što se ponovo počne da se pridržava strogih ograničenja duga. Ni Lindner ni Habek nisu isključili tu mogućnost u svojim intervjuima, a Habek je tvrdio da će se uticaj korona virusa i rata u Ukrajini osećati i danas.

"Od 2019. nismo bili u normalnoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, već u krizi ili barem u situaciji pritiska", rekao je Habek.

Lindner je do sada odbijao da proglasi vanredno stanje za 2024. godinu, uz obrazloženje da EU nije produžila izuzeće od sopstvenih fiskalnih pravila, koje je takođe suspendovano zbog energetske krize.

(EURACTIV.rs)