Nemačka će suspendovati svoju ustavnu odredbu “kočnica duga“ 2023. godine proglašavanjem vanrednog stanja, najavio je u ministar finansija Kristijan Lindner.

To, dakle, utiče i na "energetski štit" od 200 milijardi evra postavljen 2022., čiji su delovi korišćeni za stabilizaciju cena energetika u 2023. godini.

"U konsultaciji sa kancelarkom i vicekancelarom, predstaviću rebalans budžeta za ovu godinu sledeće nedelje. Sada ćemo rashode, posebno za stabilizaciju cena struje i gasa, staviti na ustavno sigurnu osnovu", rekao je Lindner u četvrtak popodne.

Da bi to učinila, vlada će predložiti parlamentu da proglasi vanrednu situaciju za 2023., koja dozvoljava dodatni dug izvan ustavne "kočnice duga", napisao je Lindner na mreži "X”.

"Ne preuzima se nikakav novi dug, samo sredstva koja su već korišćena za prevazilaženje kriza se postavlja na sigurnu pravnu osnovu", dodao je on.

"Kočnica duga", postavljena u nemačkom ustavu od 2009, obično ograničava dozvoljeni novi dug na 0,35 odsto BDP-a godišnje, plus dodatnu potrošnju u vremenima ekonomske krize. Međutim, može se suspendovati u vanrednim situacijama, kao što je to učinjeno tokom pandemije i zbog rata u Ukrajini 2022. godine.

Izvor: EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Da li će se time rešiti rez od 60 milijardi evra?

Dok bi obustavom zaduživanja za 2023. godinu trebalo da se obezbedi zakonitost mera energetske pomoći preduzetih ove godine, ostaje nejasno da li se time rešava i pitanje kako da se zameni 60 milijardi evra iz "Fonda za klimu i transformaciju" koje je sud zabranio Nemačkoj, a koji trebalo je da se potroši između 2024. i 2027. godine.

"Možemo govoriti o 2024. i narednim godinama samo kada budemo imali pravno i ustavno sigurnu situaciju", rekao je Lindner u četvrtak.

U sredu su lideri parlamentarnih grupa nemačke tropartijske vladajuće koalicije izjavili da odlažu završne pregovore o budžetu za 2024. godinu, nakon moratorijuma na nove obaveze plaćanja za naredne godine koji je Lindner izdao u ponedeljak uveče.

Ekonomisti i predstavnici industrije upozorili su na smanjenje investicija iz klimatskog fonda, što uključuje finansiranje nekoliko "Zajedničkih projekata od zajedničkog evropskog interesa" (IPCEI) i subvencije za dve fabrike čipova najavljene kao deo Evropskog zakona o čipovima.

"Ovo nisu projekti za dobro raspoloženje, već su zapravo ključne odluke ovde u našoj zemlji kako bi se osiguralo očuvanje industrije i postizanje klimatskih ciljeva", rekao Bernhard Osburg, izvršni direktor ThissenKrupp Steel-a i šef nemačkog udruženja industrije čelika.

Na pitanje da li bi smanjenje finansiranja nakon sudske presude moglo da utiče na klimatsku agendu EU, portparol Komisije je rekao za Euractiv:

"Kao što dobro znate, Komisija ne komentariše spekulacije".

(EURACTIV.rs)