Opozicija je oštro kritikovala nemačkog kancelara Olafa Šolca nakon što je umanjio značaj vladinog proglašenja vanrednog stanja za budžet za 2023. posle odluke Ustavnog suda koja je izazvala budžetsku krizu u Nemačkoj.
Zbog odluke Ustavnog suda u Nemačkoj da zabrani korišćenje sredstava, 60 milijardi evra, namenjenih za oporavak od korona krize u svrhe stabilizacije cena energije, ostala je rupa u budžetu Nemačke za 2024. godinu. Ustavni sud Nemačke je 15. novembra presudio da je vladajuća koalicija kancelara Olafa Šolca delovala u suprotnosti s "kočnicom duga". U pitanju je ustavna odredba koja ograničava budžetski deficit na 0,35 odsto bruto domaćeg proizvoda, a takođe predstavlja simbol posvećenosti Nemačke postizanju uravnoteženih budžeta
Vlada je stoga u ponedeljak (27. novembar) usvojila rebalans budžeta za tekuću 2023. godinu, obezbeđujući zakonitost prenamene sredstava proglašavanjem vanrednog stanja kako bi se obustavila "kočnica duga".
U obraćanju nemačkom parlamentu u utorak, Šolc (SPD/S&D) je pokušao da umanji značaj ove mere, tvrdeći da vlada "samo potvrđuje ono što smo već odlučili krajem 2022., što je bilo neophodno i tada i danas”.
"Ne ostavljamo nikoga samog sa brojnim izazovima sa kojima se trenutno suočavamo", rekao je Šolc, ponovivši svoj fudbalski slogan iz 2022. "nikad nećeš hodati sam". Međutim, energetska pomoć će biti ukinuta do kraja ove godine, što je bilo moguće zbog pada cena energetika, rekao je Šolc, piše Euractiv.de.
Šolc još nije rekao kako njegova vlada planira da popuni rupu od 60 milijardi evra u "Fondu za klimu i transformaciju” kao posledicu presude, koja utiče na period od 2024. do 2027.
Odlaganje usvajanja budžeta za 2024. koje je najavljeno prošle nedelje dalo bi vladi "vremena da utvrdi raspoloživi manevarski prostor u budžetu, postavi prioritete i, naravno, ograniči rashode", rekao je Šolc.
"Glavni projekti modernizacije za našu zemlju nisu zastareli", rekao je Šolc, priznajući međutim da sudska presuda "otežava postizanje važnih i široko zajedničkih ciljeva za našu zemlju".
Njegov govor je naišao na osporavanje konzervativnih opozicionih partija CDU/CSU (EPP), koje su pokrenule sudski postupak podnošenjem tužbe protiv prenamene neiskorišćenog duga vezanog za COVID-19 u klimatski fond.
"Ova odluka je postala neophodna jer je vaša vlada pokušala da zaobiđe ‘kočnicu duga’ prema Osnovnom zakonu nemačkog ustava na bez presedana, potpuno drzak način", rekao je lider CDU Fridrih Merc, govoreći posle Šolca.
"Prosto je sramotno ono što ovde vidimo i čujemo od vas", rekao je Merc, dodajući da su "cipele u kojima stojite kao kancelar Savezne Republike Nemačke najmanje dve veličine veće za vas".
Kočnica duga kao "uzor"
Merc je upozorio da ne popušta ustavna "kočnica duga", koja bi imala "funkciju uzora" u drugim delovima evrozone.
"Ako brane puknu u Nemačkoj, one se neće održati ni u svim drugim zemljama monetarne unije", upozorio je on.
U vezi sa tekućim pregovorima o reformi pravila o dugu EU, Merc je rekao:
"Moramo vam pomoći da obezbedite da Nemačka takođe pošalje jasan signal o stabilnim javnim finansijama u monetarnoj uniji”.
Članovi liberalnog FDP-a (Renev) ministra finansija Kristijana Lindnera takođe su se izjasnili protiv promena u kočnici duga.
"Svestan sam da je kočnica duga bila pod pritiskom u političkoj areni", rekao je vođa parlamentarne grupe FDP Kristijan Dir, ali "i dalje je s pravom popularna mera među ljudima u Nemačkoj".
U reprezentativnoj anketi za emiter ZDF prošle nedelje, 61 odsto ispitanika je reklo da je protiv popuštanja pravila, koje dozvoljava vladi da preuzme samo 0,35 odsto BDP-a novog duga godišnje, uz nešto više potrošnje koja je dozvoljena tokom ekonomske krize.
Da bi se zamenilo 60 milijardi evra odsečenog fonda za klimu, većina od 57 odsto je bila za smanjenje rashoda, samo 23 odsto tražilo je novi dug, a 11 odsto se izjasnilo za povećanje poreza.
Zeleni upozoravaju na međunarodnu konkurenciju
Zeleni su u međuvremenu upozorili da se ne smanjuje novac iz fonda za klimu, što bi, kako su rekli, ugrozilo nemačku konkurentnost u zelenim industrijama.
"738 milijardi dolara. To je ono što SAD ulažu da bi pokrenule američku ekonomiju napred, da bi stvorile nova radna mesta kroz zaštitu klime", rekla je Katarina Drog, ko-lider parlamentarne grupe Zelenih. "To, po mom mišljenju, čini jednu stvar jasnom: ako ne igrate rame uz rame, gubite", dodala je ona.
Obraćajući se direktno Mercu, Drog je rekla:
"Ne možete samo slegnuti ramenima i reći: Nije me briga ako ove investicije više nisu moguće".
"Ovde ste svojim osporavanjem prilično jasno stavili do znanja da vas, iskreno, nije briga za sudbinu kompanija koje su trenutno zabrinute za ovu budućnost, da vas baš ne zanima sudbina zaposlenih u ovoj zemlji kojima je potrebna odgovore", dodala je ona.
Mercu, koji je predložio da se zaustavi povećanje nezaposlenosti i dečjih dodataka kako bi se popunila budžetska praznina, "nedostajalo bi ozbiljnosti i, u određenoj meri, pristojnosti", rekao je Drege.
Alice Veidel, glava krajnje desničarska partija AfD je u međuvremenu okrivila vladin stav prema migraciji i klimatskoj politici kao teret za javne finansije.
"Nemate rupu od milijardu evra. To je smešno. To je apsurdno s obzirom na rekordan ukupan prihod od poreza od trilion evra", rekla je Vajdel.
"Otkažite klimatske fondove i stavite tačku na zelenu tranziciju i mobilnost koji koštaju milijarde. To je tako jednostavno", rekla je ona.
(J.A./EURACTIV.rs)