Fiskalna politika evrozone biće stroža sledeće godine, ali nekoliko zemalja, uključujući Francusku i Hrvatsku, planiraju da troše previše, kršeći preporuke EU, saopštila je Evropska komisija nakon analize nacrta budžeta za 2024.
Evropska komsija svakih šest meseci ocenjuje budžetske putanje za 20 zemalja članica evrozone. Ona je saopštila svoje mišljenje o nacrtu budžeta za 2024. godinu
"Predviđa se da će ukupni fiskalni stav evrozone biti kontrakcioni tokom 2024. godine nakon skoro potpunog ukidanja preostalih mera vezanih za energetiku", navodi se u saopštenju Komisije.
Komisija je 15. novembra prognozirala da će zbirni budžetski deficit 20 zemalja koje koriste evro pasti na 2,8 odsto BDP-a u 2024. sa 3,2 odsto u 2023. godini.
Ovo će biti dobrodošla vest za Evropsku centralnu banku koja je podigla kamatne stope na rekordno visoke kako bi usporila inflaciju. Banka je imala određeni uspeh, ali po cenu usporavanja privrednog rasta na 0,6 odsto u 2023. sa 3,4 odsto u 2022. godini.
Procena nacrta budžeta za 2024. deo je zadatka Komisije da nadgleda da li vlade krše zakone EU koji ograničavaju nacionalno zaduživanje.
Zakoni, nazvani Pakt za stabilnost i rast, sada su u fazi revizije, a nacrti budžeta za 2024. se procenjuju korišćenjem kriterijuma oko kojih su se vlade dogovorile ranije ove godine, od kojih će neki verovatno postati deo revidiranih fiskalnih pravila EU.
Tri glavna kriterijuma su da vlade ne bi trebalo da smanjuju investicije, već treba da povuku mere energetske podrške pokrenute 2022. tokom krize cena energetika i da koriste uštede za smanjenje deficita kako bi zadržale rast potrošnje u granicama koje je postavila Komisija i oko kojih su se dogovorili ministri finansija EU.
"Izvestan broj nacrta budžetskih planova uključuje planove za vođenje oprezne fiskalne politike, povlačenje mera energetske podrške u 2023. i 2024. godini i korišćenje ušteda kako bi se smanjio deficite. Međutim, neke države članice ne ograničavaju u dovoljnoj meri rast neto nacionalno finansiranih primarnih rashoda, a neke ne planiraju dovoljno brzo da povuku svoje mere energetske podrške ili da iskoriste uštede", saopštila je Komisija.
Nije dovoljno dobro
Komisija je saopštila da su nacrti budžeta Kipra, Estonije, Grčke, Španije, Irske, Slovenije i Litvanije za 2024. označili sva polja. Austrija, Nemačka, Italija, Luksemburg, Letonija, Malta, Holandija, Portugal i Slovačka su to učinile samo delimično.
Nacrti budžeta Belgije, Finske, Francuske i Hrvatske, međutim, bili su u opasnosti od kršenja dogovorenih principa.
"Komisija poziva Belgiju, Finsku, Francusku i Hrvatsku da preduzmu neophodne mere... kako bi osigurale da fiskalna politika u 2024. godini bude u skladu sa Preporukom Saveta iz jula 2023.", saopštila je Komisija, pozivajući se na dogovorene preporuke za pojedinačne zemlje.
Takve preporuke uključivale su maksimalni rast neto rashoda za 2024. godinu - indikator koji će postati ključno merilo u novim pravilima, kalibrisanim da postepeno smanji javni dug u periodu od četiri do sedam godina.
Ministri finansija EU su u julu zatražili od Francuske da zadrži rast potrošnje u 2024. na najviše 2,3 odsto, ali je Komisija rekla da nacrt francuskog budžeta predviđa rast potrošnje od 2,8 odsto. Francuska takođe ne ukida mere energetske podrške dovoljno brzo, saopštila je Komisija.
Italija je trebalo da zadrži rast potrošnje naredne godine na najviše 1,3 odsto. Dok nacrt budžeta Rima za 2024. predviđa povećanje od samo 0,9 odsto, Komisija je rekla da je maskirala prekomernu potrošnju jer će Italija 2023. potrošiti 0,8 odsto BDP-a više nego što se ranije očekivalo, pa bi 0,9 odsto u budžetu predstavljalo rast sa mnogo veće osnove.
Komisija je takođe saopštila da je Italija, dok je smanjivala oko 1 odsto BDP-a na energetsku podršku, planirala da ga potroši, a ne da smanji deficit, kako su se dogovorili ministri finansija EU.
(EURACTIV.rs)