Evropska komisija je predložila niz mera za olakšavanje zapošljavanja državljana trećih zemalja u EU u pokušaju da podstakne puteve legalne migracije i pomogne državama članicama da reše rasprostranjene veštine i nedostatak radne snage.
Predlog, objavljen u sredu (15. novembar), ima za cilj da pomogne u usklađivanju evropskih poslodavaca sa radnicima koji nisu iz EU, kao i da olakša priznavanje njihovih kvalifikacija.
"Ne treba zaboraviti da imamo neiskorišćen potencijal u domaćoj radnoj snazi, ali to nije dovoljno", rekao je potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas novinarima dok je predstavljao paket.
"Borimo se u globalnoj trci za talente protiv veoma moćnih konkurenata koji imaju jasne puteve za državljane trećih zemalja", dodao je on, ukazujući na SAD, Kanadu, Novi Zeland i Australiju.
Prema navodima Komisije, predlog je u skladu sa naporima EU da unapredi legalne puteve navedene u Paktu o migraciji i azilu i može da bude "snažan destimulans za neregularnu migraciju".
"Ovde se ne radi o evropskoj tvrđavi, već o Evropi otvorenoj za poslovanje, na način koji je uredan i regulisan", rekao je Šinas.
Popunjavanje praznina
Nekoliko država članica već radi na merama, poput olakšavanja viznog režima, kako bi privukle više radnika koji nisu iz EU na svoje tržište rada. Institucije EU takođe trenutno pregovaraju o reviziji direktive o jedinstvenoj dozvoli – koja građanima koji nisu državljani EU daje pravo da rade u državi članici – u nastojanju da se pojednostavi zapošljavanje radnika.
Paket dolazi kao dodatno sredstvo za rešavanje nestašice radne snage i uključuje fond talenata u EU, koji će omogućiti onima koji traže poso a koji žive izvan EU da se registruju na platformi i poklapaju se sa slobodnim radnim mjestima koje objavljuju evropski poslodavci. Procedure za izdavanje viza će i dalje biti regulisane od strane država članica, koje će moći da učestvuju u šemi na dobrovoljnoj osnovi.
Prema mišljenju Komisije, platforma će pomoći državama članicama da se bolje nose sa "endemskim nedostatkom radne snage i veština".
Prema podacima Evrostata, nezaposlenost širom Unije ostaje na niskoj stopi od šest odsto dok je stopa slobodnih radnih mesta i dalje skoro tri odsto, što znači da se Evropa bori da kompletira svoju radnu snagu samo domaćim radom. Štaviše, očekuje se da će trend starenja na kontinentu pogoršati situaciju, što će dovesti do smanjenja radno sposobnog stanovništva.
U ovom trenutku, međunarodno zapošljavanje iz trećih zemalja ostaje na niskom nivou uglavnom zbog jezičkih i administrativnih barijera. Stopa je takođe niska za zapošljavanje unutar EU. Samo jedno od sedam (14 odsto) kompanija iz grupe malih i srednjih navodi da angažuje radnike iz drugih zemalja članica EU kako bi rešili nedostatak veština.
Po mišljenju Komisije, fond talenata bi pomogao da se regrutuju ljudi u oblastima kojima su najpotrebnije, kao što su građevinarstvo, zdravstvena zaštita, briga o starima i transport.
"Radi se o svim nivoima veština, ali jasno je da je naglasak na profesijama koje fale", objasnio je Šinas.
Zemlje članice će moći da prilagode listu profesija uključenih u talenat u zavisnosti od svojih potreba.
Izbegavanje "trošenja mozgova"
Da bi smanjila birokratske barijere, Komisija je takođe iznela preporuku za olakšavanje priznavanja kvalifikacija.
"Imamo mnogo birokratije, i to stvara izvesnu nevoljnost radnika iz trećih zemalja da prođu kroz sistem priznavanja svojih stručnih kvalifikacija. To nazivamo trošenjem mozgova", rekao je Šinas i dodao da bi u budućnosti moglo biti moguće uvođenje zakonskog predloga.
Grupa talenata se neće odnositi na radnike koji nisu iz EU ili tražioce azila koji već legalno borave u EU. Prema predlogu, ljudi koji traže međunarodnu zaštitu koji borave van EU mogli bi da se prijave za posao putem platforme, ali im ponuda za posao ne bi dala pravo na azil u EU.
Kompanije zadovoljne
Poslovna udruženja su pozdravila predlog kao način da se popune praznine u evropskoj radnoj snazi.
"Pomaganje u povezivanju kvalifikovanih državljana trećih zemalja sa najhitnijim nedostatkom zanimanja je važan pristup", rekao je direktor Business Europe Markus J. Beirer.
Paket su pozdravili i neki poslanici EU.
"Krajnje je vreme da iskoristimo jedinstveno tržište za našu veću prednost, olakšamo mobilnost radnika i koordiniramo potrebe za radnom snagom naših preduzeća", rekao je nemački poslanik Denis Ratke (EPP).
Zeleni poslanik u Evropskom parlamentu Damian Boeselager takođe je pozdravio inicijativu za priznavanje stranih kvalifikacija i olakšavanje međunarodnog zapošljavanja.
"Dok su prekvalifikacija i usavršavanje deo rešenja o tome kako možemo da odgovorimo na ovu potražnju za novim radnicima, jasno je da će se naša zavisnost od međunarodnih talenata povećati", rekao je on.
Međutim, nisu svi pozdravili predlog.
Zabrinuti sindikati
"Ovo je uglavnom poziv da se dovedu radnici što je jeftinije moguće", rekla je Petra Bolster, iz sindikata FNV International.
Bolster je takođe izrazio zabrinutost u vezi sa mogućom eksploatacijom radnika migranata od strane evropskih poslodavaca.
"Pre nego što se ugroženiji zaposleni izvan Evrope privuku preko Talenata, političari moraju da osiguraju da ovde imaju ista prava kao i njihove evropske kolege. Samo tada možete sprečiti da budu zloupotrebljeni od strane poslodavaca i agencija za zapošljavanje koje svoj model prihoda zasnivaju na najnižim troškovima zarada", rekla je ona.
Nekoliko nevladinih organizacija pozvalo je u sredu institucije da unaprede Direktivu o jedinstvenoj dozvoli, koja je trenutno u reviziji, kako bi se uverili da njihovo pravo na rad u EU ne bude povezano sa jednim poslodavcem kako bi se smanjio rizik od eksploatacije.
Prema predlogu Komisije, poslodavci koji koriste fond talenata morali bi da se pridržavaju zakona EU i nacionalnih zakona i bili bi suspendovani ako se utvrdi da iskorišćavaju radnike. Dodatne odredbe za proveru poslodavaca koji koriste platformu padaju na teret država članica.
(EURACTIV.rs)