Evropske kompanije su među svetskim liderima u rešenjima za uštedu energije i idealno su pozicionirane da iskoriste prednosti klimatskih akcija, ali se osećaju ignorisanim od strane Brisela.
Brisel je ostavio po strani višemilionski sektor energetske efikasnosti EU u svom nedavnom Zakonu o neto nulti industriji, smatraju kompanije koje se bave energetskom efikasnošću.
Energetska efikasnost – raditi više sa manje energije – se smatra osnovnim principom klimatskih akcija. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će ovaj sektor obezbediti 40 odsto neophodnih smanjenja gasova staklene bašte koji se očekuju širom sveta do 2040. godine.
Ipak, evropske kompanije koje proizvode mnoge tehnologije koje pomažu u poboljšanju energetske efikasnosti osećaju se izostavljenim od strane kreatora politike u Briselu.
"Ponekad imamo utisak da je moglo više da se uradi da bi se prepoznala puna uloga energetski efikasnog industrijskog ekosistema i njegovog potencijala za dekarbonizaciju Evrope", rekla je Arianna Vitali Roscini, generalni sekretar koalicije za uštedu energije, udruženja koje okuplja preduzeća, lokalne vlasti i grupe civilnog društva.
Među evropskim šampionima je i danska multinacionalna kompanija Danfoss, koja je najpoznatija po proizvodnji ventila koji kontrolišu toplotnu snagu radijatora. Kompanija zapošljava više od 40.000 ljudi i imala je promet od više od 10 milijardi evra u 2021.
Ostali uključuju irskog proizvođača građevinskog materijala Kingspan, koji zapošljava 22.000 ljudi sa prometom od 8,3 milijarde evra, i Signifi – ranije Philips Lighting sa sedištem u Holandiji – koji ima 34.000 zaposlenih i 7,5 milijardi evra prihoda.
"Energetska efikasnost je ogromna poslovna prilika za Evropu", rekao je Brajan Motervej, koji vodi odeljenje za energetsku efikasnost IEA.
3 miliona radnih mesta
Najmanje 3 miliona radnih mesta, možda i do 7 miliona, moglo bi da se otvori širom sveta "u zavisnosti od toga koliko brzo napredujemo", rekao je Mothervai. Posebno kada je reč o "digitalnoj pametnoj tehnologiji, Evropa ima pravu konkurentsku prednost", istakao je on.
"Krećemo se ka zlatnoj eri energetske efikasnosti, a samim tim i u zlatnu poslovnu priliku za kompanije za energetsku efikasnost", rekao je zvaničnik IEA, izrazivši nadu da "možemo da uhvatimo nešto od toga za Evropu".
Međutim, u Briselu kreatori politike nisu pokazali isti entuzijazam.
Na svoje zaprepaštenje, sektor energetske efikasnosti je izostavljen iz predloga Evropske komisije za Net-Zero Industry ACT (NZIA), koji je podnet u martu ove godine.
Zakon, koji trenutno razmatraju zakonodavci u Evropskom parlamentu i Savetu EU, ističe specifične sektore koji zaslužuju posebnu pažnju vlade kako bi proizvodna aktivnost ostala unutar granica EU.
"Postojalo je 14 ekosistema koji su bili istaknuti, a energetska efikasnost nije jedan od njih", rekao je Roscini, žaleći zbog nedostatka vidljivosti sektora u poređenju sa drugim industrijama čiste energije kao što su energija vetra, solarni fotonaponski uređaji ili elektrolizatori.
"Naravno, veoma smo srećni što obnovljivi izvori energije imaju sopstveni ekosistem", dodala je ona, naglašavajući snažnu komplementarnost između tehnologija energetske efikasnosti i obnovljivih izvora.
Široka raznolikost
U Evropskoj komisiji, zvaničnici prepoznaju važnost sektora za postizanje ciljeva EU dekarbonizacije. Međutim, oni takođe ukazuju na široku raznolikost preduzeća zastupljenih u sektoru, što otežava identifikaciju.
Odabir industrija predstavljenih u NZIA bio je rezultat "dugih, veoma političkih diskusija i morali su biti napravljeni izbori", rekla je Đulija Del Brena, šef odeljenja u Direktoratu Evropske komisije za unutrašnje tržište i industriju.
A pošto su proizvodi čija je namena energetska efikasnost tako raznovrsni i često skoro nevidljivi, poput Danfosovih ventila za radijatore, bilo je teško odrediti ih i ponuditi im prvo mesto u NZIA-i, objasnila je ona.
"Svuda ste, pa je malo teže izdvojiti", rekla je Brena.
(EURACTIV.rs)