U Srbiji očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru, što je važan stub makroekonomske stabilnosti, rekla je na godišnjem zasedanju MMF-a i Grupacije Svetske banke guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Prema saopštenju Narodne banke Srbije, guvernerka je istakla da su obezbeđene rekordne devizne rezerve, a inflacija je na opadajućoj putanji od aprila, što se vidi i kroz niske mesečne stope inflacije.
Tabaković je istakla i da će neto izvoz bitno doprinositi privrednom rastu ove godine, u uslovima visokog rasta izvoza prerađivačke industrije, oporavka energetskog sektora i nižih uvoznih cena energenata.
Prema njenim rečima, nakon što je izvoz robe i usluga prošle godine dostigao 38 milijardi evra, što je 3,5 puta viši izvoz nego deceniju ranije i za oko 60% viši nego 2019. godine, u sedam meseci ove godine izvoz robe i usluga viši je za blizu 13% međugodišnje.
Ona je dodala i to da je adekvatnost kapitala bankarskog sektora više od 22% visoki su i pokazatelji likvidnosti, koji su znatno iznad regulatornih zahteva, a učešće problematičnih kredita je na nivou oko 3%.
Kako je kazala, Srbija je na korak od dobijanja investicionog rejtinga, pri čemu "sve rejting agencije ističu kredibilitet monetarne politike, pokazanu otpornost srpske privrede, očuvanu stabilnost u bankarskom sektoru i disciplinu u javnim finansijama".
Tokom godišnjeg zasedanja MMF-a i Grupacije Svetske banke prezentaciju izgleda za Evropu održao je direktor Sektora za Evropu u MMF-u Alfred Kamer.
Ključne ocene MMF-a su da se Evropa suočava s teškim zadatkom, istovremenog smanjivanja inflacije i obezbeđivanja privrednog rasta, a geopolitička fragmentacija će povećati troškove sirovina i ostalih inputa u Evropi.
Bazna inflacija usporava, ali je znatno iznad inflacionih ciljeva centralnih banaka, pa je razlog i to što se smanjenje cena energenata mnogo sporije prenosi na baznu inflaciju.
Prema MMF-u, za većinu zemalja Evrope ne očekuje se da će inflacija ući u granice cilja pre 2025. godine i zbog toga je, zadržavanje restriktivnog karaktera monetarne politike i povećanje restriktivnosti fiskalne politike od ključne važnosti.
Neizvesnosti i rizici u pogledu inflacije su veliki, a prerano popuštanje monetarne politike moglo bi imati visoke troškove u smislu zadržavanja dugoročno visoke inflacije, stoji u izveštaju MMF-a za Evropu i procenjuje se da će privredni rast u Evropi usporiti s prošlogodišnjih 2,7% na 1,3% u 2023. godini, a u zoni evra usporavanje je sa 3,3% na 0,7%.
Za sledeću godinu MMF projektuje privredni rast u Evropi od 1,5%, a u zoni evra 1,2%.
Kako je istaknuto, privredni rast u Evropi usporava, pri čemu više u zemljama koje su oslonjene na industriju, dok zemlje s većim učešćem turizma u bruto domaćem proizvodu bolje prolaze.
Među razlozima za usporavanje privrednog rasta navedeno je slabljenje potrošnje usled smanjenja realnih dohodaka i smanjenje investicija usled rasta kamatnih stopa. Smanjuje se i kreditna aktivnost u evropskim zemljama u razvoju, a počinje da slabi i u razvijenim evropskim zemljama. Usporavanju ekonomske aktivnosti i dalje doprinose efekti prošlogodišnjeg energetskog šoka.
(EURACTIV.rs)