NBS navodi da će projekcija inflacije za tekuću godinu prvi put nakon dve godine „biti niža, neznatno ali ipak niža”.
Narodna banka Srbije, demantujući pisanje pojedinih medija u kojima se navodi da NBS predviđa kako inflacija nije dostigla vrhunac, očekuje da međugodišnja inflacija u Srbiji počne da opada od drugog kvartala, a da od druge polovine godine sa očekivanim smanjenjem inflacije u zoni evra i dolaskom nove poljoprivredne sezone počne da opada brže.
Kako se navodi, prema osnovnom scenariju, uzimajući u obzir sve međunarodne i domaće faktore, inflacija bi krajem godine trebalo da se nađe na nivou od 7 do 8 odsto, dok bi u granice cilja od 3 plus-minus 1,5 odsto trebalo da se vrati sredinom 2024. godine, navodi se u saopštenju NBS.
„Kada je reč o dominantnim međunarodnim rizicima projekcije, procenjujemo da su i dalje visoki, ali ipak nešto manji nego što su bili pre tri ili četiri meseca i smatramo da je verovatnoća odstupanja ostvarene od projektovane inflacije u oba smera podjednaka”, navodi se u saopštenju.
„Zbog toga se veliki delovi izveštaja Narodne banke Srbije i svake druge centralne banke posvećuju analizi rizika, pa postoji pojam analize rizika i pojam scenarija, a zbog toga se različiti scenariji izrađuju i objavljuju, kako bi se stručnoj i široj javnosti ukazalo na različite moguće ishode pod različitim pretpostavkama koje su u vezi sa kretanjima u međunarodnom okruženju na koje mala zemlja poput Srbije ne može da utiče”, ističe NBS.
Napominje se kako Srbija ne može da utiče da ekonomski rast zone evra, na inflaciju u tim zemljama ili na svetske cene energenata i primarnih proizvoda.
„Ono što može i mora, to je da na bazi ocena i projekcija međunarodnih institucija ili na bazi nekih drugih izvora, za potrebe svojih projekcija izabere razumne i dovoljno konzervativne pretpostavke”, stoji u saopštenju.
Dodaje se da nijedna centralna banka na svetu i „ne tvrdi da ima sposobnost da u potpunosti predvidi buduća kretanja, već radi isto ono što radi i NBS – javno objavljuje svoje makroekonomske projekcije i najtransparentnije moguće iznese pretpostavke na kojima se projekcije baziraju.
U vezi sa makroekonomskim projekcijama koje se objavljuju, NBS još jednom ističe da se svaka procena i projekcija nužno zasniva na određenim pretpostavkama koje mogu i ne moraju da se ostvare i mogu da odstupe u oba smera, pa ishod po pitanju bilo kojeg makroekonomskog pokazatelja može da bude i povoljniji i nepovoljniji od pretpostavke.
„Stoga redovno objavljujemo i analize u kojima prikazujemo koji su faktori doprineli tome da ostvarenja ekonomskih pokazatelja odstupe od projekcija i kada je reč o povoljnijim i o nepovoljnijim ishodima od projektovanih”, napominje Narodna banka Srbije.
(EURACTIV.rs)
