Ekonomija

KAŠNJENJE AVIONA SKOČILO ZA 400%: Putnici zaslužuju bolje, slažu se stručnjaci

Autor Bojana Zimonjić Jelisavac

Avioni u Evropskoj uniji kasne za 400% više u odnosu na 2021, pokazala su istraživanja.

Izvor: EPA-EFE/RONALD WITTEK

Evropski putnici su bili primorani da čekaju duže da stignu avionom na odredište 2022. u poređenju sa 2021., zbog oporavka u vazdušnom saobraćaju nakon COVID-a, ograničenja izazvanih invazijom Rusije na Ukrajinu i akutnog nedostatka kapaciteta vazdušnog prostora u kombinaciji da izazovu kašnjenja.

U novom izveštaju Tela za reviziju učinka (PRB), tela EU zaduženog da nadgleda koliko je dobro korišćen evropski vazdušni prostor, otkriveno je da su kašnjenja u 2022. porasla za oko 400 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

TRN prati koliko je lako saobraćaj u stanju da teče kroz evropski vazdušni prostor, prateći kašnjenja u vazduhu. Izveštaj je ocenio države članice u odnosu na ciljeve u oblastima bezbednosti, kapaciteta, životne sredine i isplativosti.

Prosečno kašnjenje na ruti iznosilo je 1,74 minuta po letu 2022. godine, u odnosu na 0,32 minuta po letu 2021. i 1,24 minuta više od cilja za celu EU.

S obzirom na prirodu zabrane ruskog vazdušnog prostora bez presedana, ova cifra je prilagođena na 1,69, ostavljajući prilagođenu stvarnu vrednost od 1,19 minuta po letu iznad cilja za celu Uniju.

Takva kašnjenja, uzrokovana zaobilaznim rutama, mogu dovesti do zastoja na zemlji jer se propuštaju termini za poletanje i sletanje, remeteći raspored letova. Ukupno, kašnjenja leta u 2022. narasla su na 14.411.911 minuta.

Izvor: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Kašnjenja polazaka su u proseku bila nešto više od 19 minuta po letu, uglavnom zbog problema sa kapacitetom aerodroma. Letovi sa kašnjenjima dužim od 15 minuta porasli su na 39% sa 29% prethodne godine.

Dogovorene planove učinka za evropski vazdušni prostor propustio je veliki broj država članica, na štetu putnika, zaključuje se u izveštaju.

Cilj za životnu sredinu za 2022. godinu, zasnovan na efikasnijim rutama za smanjenje emisija, promašen je u značajnoj meri, navodi se u izveštaju, pri čemu 25 zemalja EU nije ispunilo svoje nacionalne ciljeve.

"Ovaj izveštaj o praćenju pokazuje da je učinak pojedinih država članica značajno varirao. Dok su neki odgovorili na izazov, nekima je nedostajalo značajno poboljšanje ili su se zapravo pogoršali. Uprkos nestabilnim performansama u mnogim oblastima koje smo posmatrali, bezbednosni standardi su ostali visoki", napisala je predsednica TRN Keti Menjon.

Dok je avionski saobraćaj porastao za 52% u poređenju sa 2021. pošto su ograničenja putovanja ublažena, vazdušni prostor otvoren za prevoznike se suzio.

Ruski rat u Ukrajini doveo je do toga da su lideri brzo zatvorili vazdušni prostor EU za ruske avione, što je navelo Kremlj da uzvrati istom merom. Trenutno su avioni EU blokirani da lete iznad Belorusije, Rusije i Ukrajine, primoravajući avione koji prolaze preko istoka bloka da iscrtaju različite rute.

Izvor: EPA-EFE/MAJA HITIJ

Međutim, posledice ukrajinskog sukoba mogu samo delimično i lokalno da objasne ove rezultate", navodi se u izveštaju. Umesto toga, identifikovan je nedostatak spremnosti kontrolora letenja za povećanje saobraćaja kao glavni "krivac".

"Učinak u celoj Uniji pokazuje da većina nije iskoristila priliku da se pripremi za predviđanje oporavka saobraćaja sprovođenjem neophodnih i planiranih mera za obezbeđivanje kapaciteta i poboljšanje ekoloških performansi."

Avio-kompanije, koje su dugo vodile kampanju da kontrola vazdušnog saobraćaja bude centralizovana, a ne nadležnost pojedinih država članica, kritikovale su zemlje EU zbog neuspeha da obezbede adekvatan kapacitet vazdušnog prostora.

Uranija Georgucaku, generalni direktor lobističke grupe avio-kompanija A4E, rekla je da je izveštaj "poziv na akciju".

"Moramo da ojačamo kapacitet vazdušnog prostora Evrope, pokrenemo reforme u njenim operacijama i otvorimo put avio-kompanijama da rade efikasnije. Ne možemo da dozvolimo još jedno ponavljanje povećanja prosečnog kašnjenja po letu od 400 odsto. Evropski putnici zaslužuju bolje", rekla je ona, naglašavajući ekološke prednosti efikasnijih putanja leta.

Reagujući na izveštaj, CANSO, globalno telo koje predstavlja kompanije koje obezbeđuju kontrolu vazdušnog saobraćaja, naglasilo je da su zatvaranje vazdušnog prostora i nove rute letova kao rezultat rata u Ukrajini zakomplikovale operacije u 2022. godini. Dodatni porast potražnje za avionskim prevozom izazvan ublažavanjem ograničenja COVID-a samo je dodatno pogoršao situaciju.

"Zadovoljavanje ponovnog porasta potražnje za vazdušnim saobraćajem bio je izazov za ceo sektor avijacije, uključujući upravljanje vazdušnim saobraćajem", rekao je portparol CANSO-a za Euractiv.

Organizacija je istakla da su neke zemlje implementirale nove sisteme upravljanja vazdušnim saobraćajem 2022. godine, što je jednokratni prekid, dok su loše vremenske prilike takođe igrale ulogu.

Trenutno, šema učinka i naplate EU postavlja parametre za to koje pružaoci usluga vazdušne navigacije mogu da naplaćuju avio-kompanijama. Kako bi poboljšao situaciju, CANSO je pozvao da se svojim članovima omogući da planiraju budžet za veća ulaganja.

"Dok gledamo u budućnost, suočavanje sa povećanjem prognoze u vazdušnom saobraćaju i sve složenijom mešavinom saobraćaja zahteva ulaganje u tehnologiju i ljude. Samo na ovaj način će pružaoci usluga vazdušne navigacije imati dovoljna sredstva za osoblje i infrastrukturu kako bi uslužili svoje mušterije", rekao je portparol.

(EURACTIV.rs)