Uoči samita lidera Evropske unije u Granadi ove nedelje, 32 bivša visoka političara, zvaničnika i ekonomista EU objavila su manifest za "Evropsku uniju u vreme novog hladnog rata".
U ovom manifestu pozvali su na centralni fiskalni kapacitet za EU, završetak Bankarske unije i Unije tržišta kapitala, prelazak na novi "poslovni model" EU i institucionalne reforme.
Potpisnici, među kojima su bivši predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, bivši predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, bivši italijanski premijeri Romano Prodi i Mario Monti, zalažu se za "postepen i pragmatičan federalizam".
"Došlo je vreme da se prizna da je nacionalizam u suprotnosti sa nacionalnim interesom, da je nacionalni suverenitet država članica neefikasan ukoliko se ne redefiniše u smislu evropskog suvereniteta i da je snabdevanje evropskim javnim dobrima ključno za zadovoljavanje nacionalnih zahteva za ekonomskom, socijalnom i političkom sigurnosti", navodi se u manifestu.
Unija tržišta kapitala
Posmatrajući izazov za evropske industrije da se prilagode tehnološkim promenama, biće potrebno mnogo novca, prema potpisnicima, uključujući ekonomiste kao što su Žan Pizani-Feri i bivši centralni bankar Erki Liikanen.
"Dostizanje tehnološke granice zahtevaće mobilizaciju privatnih i javnih resursa koje nijedna država članica ne može sama da uradi", pišu oni, zalažući se za završetak Bankarske unije i Unije tržišta kapitala.
Prema rečima potpisnika, potreban je "odlučan korak ka izgradnji integrisanih i dubokih evropskih finansijskih tržišta zasnovanih na izdavanju evropske bezbedne imovine i definisanju punopravnog sistema za upravljanje krizama".
Potrebu za sigurnom evropskom imovinom i daljom fiskalnom integracijom za postizanje Unije tržišta kapitala nedavno je takođe iznelo rukovodstvo Evropske centralne banke, odnosno Fabio Paneta i Kristin Lagard.
Fiskalna unija
Manifest takođe pozdravlja reakciju EU na pandemiju sa njenim fondom za oporavak kao pozitivan korak, posebno u poređenju sa evropskim pristupom krizama u prethodnoj deceniji.
Međutim, kritika prema kojoj EU može da traži zajednička rešenja samo u vremenima krize učinila je institucionalnu strukturu veoma krhkom.
Zato manifest vraća u priču poziv za formiranje Fiskalne unije.
"Ukratko, EU neće biti uspešna u sprovođenju svojih zelenih i digitalnih agenda i nastaviće da bude na milost i nemilost spoljnim događajima, čime će ostati ranjiva na domaćem planu i na globalnoj sceni".
Prema potpisnicima, stabilni fondovi EU, podržani odgovarajućim tokovima prihoda, takođe će biti potrebni da bi se osigurala evropska bezbednost u svetlu ruske invazije.
"Biće potrebno udruživanje snaga i fondova na nivou EU da bi se ispunio ogroman zadatak rekonstrukcije Ukrajine", navodi se u manifestu, navodeći da će "prelazak ka strateškoj autonomiji zahtevati udruživanje suvereniteta na nivou EU u oblasti odbrane i bezbednosti".
Naročito u svetlu američkih predsedničkih izbora sledeće godine, na kojima Donald Tramp izgleda ima dobre šanse da pobedi, EU bi trebalo da bude spremna za mnogo više izolacionističku SAD koja ne brine mnogo o evropskoj bezbednosti.
Proizvedeno SA Evropom
Potpisnici se takođe pozivaju na trenutne industrijske izazove Evrope u svetlu kineske i američke industrijske politike, upozoravajući na nekoordinisanu trku subvencija među evropskim zemljama koja trenutno podriva jedinstveno tržište.
Po njihovom mišljenju, umesto da pokušava da vrati čitave lance vrednosti u Evropu, EU bi trebalo da se fokusira na njene delove u kojima ima stratešku prednost, na primer, zbog svoje visoko obrazovane i dobro obučene radne snage.
"Cilj ne treba da bude ‘napravljen u Evropi’, već ‘napravljen sa Evropom’," navodi se u manifestu.
Ovo ide u pravcu koji su zagovarali i Tobias Gerke i Hulian Ringhof, stručnjaci za geoekonomiju u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR). U nedavnom članku, oni pozivaju EU da obezbedi "liderstvo u specifičnim tehnologijama koje su od vitalnog značaja za ključne lance snabdevanja i globalnu ekonomiju u celini" umesto da teži liderstvu u čitavim sektorima.
Sistem glasanja u Savetu EU
Da bi napredovao ka ovom "postepenom i pragmatičnom federalizmu", manifest takođe želi da reformiše sistem glasanja u Savetu EU. U nekim kritičnim oblastima kao što su spoljni poslovi i poreska pitanja, vlade država članica mogu odlučivati samo jednoglasno.
Manifest poziva na "fleksibilne načine da se dozvoli da izolovano neslaganje ne postane veto, dok istovremeno štiti člana koji nije saglasan od efekata odluke".
Štaviše, pošto je institucionalnu reformu tako teško postići, trebalo bi da bude moguće "nastaviti sa promenljivom geometrijom i klubovima država članica".
Konačno, potpisnici manifesta se nadaju da bi njihove ideje mogle biti prihvaćene i raspravljene na evropskim izborima sledeće godine.
(EURACTIV.rs)