Nezaposlenost se kretala blizu najnižeg nivoa u poslednjih pola veka - otprilike 3,5% - u poslednjih 18 meseci. Avgust je obeležio 32. uzastopni mesec porasta radnih mesta. Plate rastu, ali su ljudi ipak nezadovoljni. Zašto?
Skoro po bilo kojoj objektivnoj meri, Amerikanci ekonomski napreduju mnogo bolje nego pre skoro tri godine, kada je predsednik Džo Bajden preuzeo dužnost. Ipak, većina - 58 odsto njih - kaže da je Bajdenova politika pogoršala ekonomske uslove, prema novoj anketi CNN-a.
To je više od 50% u odnosu na pre godinu dana. Međutim, sumorni izgledi su u suprotnosti sa čvrstim podacima, koji otkrivaju optimističnu situaciju u vezi sa ekonomijom.
"Da li se ekonomija poboljšala pod Džoom Bajdenom? Bukvalno nema sumnje", rekao je Džastin Volfers, profesor javne politike i ekonomije na Univerzitetu u Mičigenu.
U januaru 2021. godine, na početku Bajdenovog mandata, "sve je bilo problematično", prema Volfersu. Nezaposlenost je bila 6,3 odsto, a privreda je tek trebalo da se oporavi od šoka izazvanog zbog Kovida 19. Volfers je to vreme opisao kao "jedan od najgorih ekonomskih trenutaka u mom životu".
Dve i po godine kasnije, američka ekonomija je na mnogo zdravijem mestu.
Nezaposlenost se kretala blizu najnižeg nivoa u poslednjih pola veka - otprilike 3,5% - u poslednjih 18 meseci. Avgust je obeležio 32. uzastopni mesec porasta radnih mesta. Realne plate (prilagođene inflaciji) rastu. To je pomoglo svima da se osećaju samouvereno da će nastaviti da troše novac, zbog čega američki ekonomski motor bruji.
Drugim rečima: ljudi troše kao da su dobro raspoloženi, čak i ako kažu da nisu.
"Postoji ta disjunkcija između stvarnosti i percepcije, koja je najveća ikada u mojoj karijeri", rekao je Volfers za CNN. "Da ste zaspali 2019. i probudili se 2023, otkrili biste ekonomiju kakvu biste očekivali."
Čemu onda neraspoloženje? Odgovor, ukratko, glasi: inflacija, stanovanje i nacionalna politika.
Kako ekonomija napreduje
Mnoge banke se drastično povlače ili čak preokreću svoja očekivanja za recesiju 2023. U sredu je S&P Global Market Intelligence podigao svoju procenu BDP-a za treći kvartal za skoro dva procentna poena na godišnju stopu od 4%, navodeći iznenađujuće jake podatke o maloprodaji. Svoju godišnju procenu blago je pomerio na istorijski jakih 2,3%.
Još bolji izgledi dolaze iz GDPNow modela Atlanta Fed-a, koji trenutno očekuje rast BDP-a u trećem kvartalu po neverovatnoj godišnjoj stopi od 5,6%.
Ekonomija "raste mnogo jače nego što smo očekivali", nedavno su rekli klijentima ekonomisti kompanije Morgan Stanley u izveštaju. Banka sada očekuje da će BDP za ovu godinu dostići tempo od 1,9 odsto - skoro duplo u odnosu na prethodnu projekciju.
Inflatorni mamurluk
Drastično veće cene 2021. i 2022. godine označile su bolan ekonomski trenutak za domaćinstva širom sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama, inflacija je dostigla vrhunac od 9,1% u junu 2022. Evrozona je dostigla 10,6%, dok je Velika Britanija dostigla 11%.
Inflacija se dramatično smanjila. SAD su u julu dostigle 3,2 odsto, prema najnovijem indeksu potrošačkih cena. (Evrozona je u avgustu dostigla 5,3%, dok je Velika Britanija 6,8%).
To znači da su sveukupne cene i dalje za oko 18% više danas nego što su bile krajem 2019. godine, pre pandemije, prema Birou za statistiku rada.
Uprkos svemu tome, stvarni izdaci za ličnu potrošnju i dalje rastu snažnim tempom, rekla je Karola Binder, vanredni profesor ekonomije na Haverford koledžu. "Tako da izgleda da 'loše vibracije' ne dovode do mnogo uštede iz predostrožnosti."
Cene gasa u porastu
Tokom 2022. godine, cene gasa je bilo posebno teško predvideti jer je ruska invazija na Ukrajinu potresla svetska tržišta robe.
Ranije ovog leta, američki vozači su uživali u velikim uštedama na benzinu u poređenju sa 2022. Ali do kraja avgusta - otprilike u vreme kada je sprovedena anketa CNN-a - cene su se ponovo popele na najviši nivo u mesecima, u proseku tek ispod 4 dolara po galonu.
Nepriuštivo stanovanje
Ekonomske prilike su dodatno loše za ljude koji žele da kupe dom. Pristupačnost stambenog prostora je na najnižoj tački u poslednjih nekoliko decenija, sa stopama na hipoteke koje su se popele iznad 7% na najviši nivo u više od 20 godina. Kada je Bajden preuzeo dužnost, hipotekarne stope su bile na rekordno niskih 2,65%.
Federalne rezerve su delimično krive za to. Jedanaest povećanja kamatnih stopa u proteklih godinu i po dana pomoglo je da se hipotekarne stope brže povećaju.
Srednja cena kuće u SAD porasla je sa 258.000 dolara u 2019. na 416.100 dolara.
Ali pitanje pristupačnosti nije samo zbog većih troškova finansiranja. To je takođe zbog istorijski niskih zaliha, zahvaljujući kupovini u eri pandemije u kombinaciji sa dugotrajnom nestašicom koja je ukorenjena u krizi drugorazrednih hipoteka iz 2008.
Jaz
Najnovija anketa CNN-a pokazuje da su i republikanci i demokrate ogorčeni zbog načina na koji predsednik Bajden upravlja ekonomijom.
Samo 2% republikanaca i 48% demokrata reklo je da su se ekonomski uslovi poboljšali pod Bajdenom. Skoro četvrtina demokrata kaže da je Bajdenova politika pogoršala ekonomske uslove. Devedeset jedan odsto republikanaca se složilo.
"Ljudi nam više ne govore šta osećaju o ekonomiji zaista, govore nam šta osećaju prema predsedniku", rekao je Volfers.
U svakom slučaju, to predstavlja politički problem za predsednika Bajdena, čija je kampanja za reizbor nastojala da istakne prednosti ekonomije.
"Ne možete naterati ljude da se osećaju bolje", rekao je bivši viši savetnik Bele kuće Dejvid Akselrod za CNN This Morning. "Mislim da predsednik mora da pronađe način da govori o stvarima koje je uradio u nekom drugom kontekstu, osim da traži izveštaj od američkog naroda."
(EURACTIV.rs)