Stanje ekonomije u Americi je nešto bolje, naizgled. Amerikanci nastavljaju da troše novac, nezaposlenost je niska, Fed bi uskoro mogao da zaustavi bolna povećanja kamatnih stopa jer se stope inflacije stalno - iako polako - smanjuju.

Prijave Komisije za hartije od vrednosti u ponedeljak su pokazale da je Berkšir Harvej, u vlasništvu Vorena Bafeta prodao skoro 8 milijardi dolara više u akcijama nego što je kupio u drugom kvartalu 2023. To nije previše po njegovim standardima, ali je značajan korak kada je tržište u ovakvom stanju.

Majkl Beri, investitor "Big Short” koji je postao poznat po predviđanju kolapsa tržišta nekretnina 2008. godine, takođe je napravio ogromnu opkladu u poslednjem kvartalu na krah na Volstritu. Barijev fond, Scion Asset Management, kupio je 866 miliona dolara "in put” opcija (to je pravo na prodaju imovine po određenoj ceni) od fonda koji prati berzanski indeks S&P 500, i 739 miliona dolara "in put” opcija od fonda koji prati indeks Nasdak 100.

Čini se da je većina menadžera manje naklonjena akcijama nego što je to bio slučaj u prošlosti. Banka Amerike je u utorak objavila svoju anketu o menadžerima globalnih fondova u avgustu i otkrila da se oni koji se bave novcem osećaju najmanje pesimistično po pitanju tržišta od februara 2022. Njihovi nivoi gotovine su takođe pali sa 5,3 odsto na 4,8 odsto, što znači da ulažu taj novac umesto da ih drže za sebe.

Pa šta Bafet i Beri znaju a mi ostali ne znamo?

Evo četiri stvari koje bi pametne investitore mogle da uplaše.

Kineski ekonomski krah: Zdravlje kineske ekonomije postalo je ozbiljna briga za američke investitore. Trgovci se brinu da bi slabost druge najveće svetske ekonomije mogla da utiče na globalne izglede. Kineska potrošnja, fabrička proizvodnja i ulaganja u osnovna sredstva dodatno su usporili u julu u odnosu na pre godinu dana, prema Nacionalnom birou za statistiku. Kina je takođe nedavno obustavila objavljivanje mesečnih podataka o nezaposlenosti među mladima nakon što je ta brojka više puta dostigla rekordne vrednosti.

Izvor: EPA-EFE/JEROME FAVRE

U međuvremenu, tenzije između SAD i Kine su u porastu jer se dve najveće svetske ekonomije sukobljavaju oko pitanja koja se kreću od trgovinske politike i tehnologije pa do ruske invazije na Ukrajinu.

Uticaj Rusije i Ukrajine na inflaciju: Globalna inflacija se konačno smanjuje, ali pojačane geopolitičke tenzije prete da podignu cene hrane i nafte širom sveta. Ruska invazija na Ukrajinu nastavlja da podstiče strahove od povećanja cena roba, globalne ekonomske nestabilnosti i neizvesnosti oko bezbednosti.

Džejmi Dajmon, izvršni direktor kompanije JPMorgan Chase (JPM) je u mnogim prilikama naveo rat koji je u toku kao najveću brigu. Nedavno je za CNBC rekao da svet vidi "ozbiljne" nivoe "nuklearne proliferacije i nuklearne ucene". Ovaj nivo geopolitičkog haosa, rekao je, nije viđen od Drugog svetskog rata. "Svet nije toliko bezbedan.”

Američka ekonomija usporava: Nezaposlenost je niska, a stope inflacije stalno opadaju. Ali američka ekonomija i dalje pokazuje znake usporavanja. Kupci su stegli svoje kaiševe suočeni sa višim cenama i troškovima pozajmljivanja, fokusirajući se na plaćanje potrepština kao što su namirnice, a ne diskrecione kupovine poput odeće ili poboljšanja doma. Postoje znaci nekih trgovaca da potražnja slabi, što bi na kraju moglo pojesti njihov krajnji rezultat.

Banke ostaju tihi rizik: Strahovi od zaraze i dalje postoje oko regionalne bankarske krize u martu: Barijev fond je takođe izašao iz poslovanja u brojnim regionalnim bankama — prodao je svojih 150.000 deonica Prve republičke banke (FRC), kao i u Hantington banci, PacVest (PACV) i Vestern Alliance (VAL).

Velike banke bi takođe mogle da budu u problemu: akcije banaka su pale u ponedeljak nakon izveštaja da je Fič Rejtings upozorio na dodatno sniženje bankarske industrije SAD što bi moglo da utiče na rejting nekoliko velikih američkih kreditora.

Izvor: EPA-EFE/Peter Foley

Oprezno, ali se i dalje troši

Jednostavno ne možete dugo zadržati američkog potrošača - barem kada je u pitanju kupovina stvari, piše CCN.

Maloprodaja je naglo porasla u julu, za 0,7 odsto pošto su potrošači više otvarali svoje novčanike u prodavnicama, više trošili u restoranima i barovima, prema podacima Ministarstva trgovine.

Čak i kada se prilagodi inflaciji, obim maloprodaje je porastao za 0,6 odsto, "što ukazuje da, iako su potrošači sve oprezniji sa svojim izdacima zbog povišenih cena i kamatnih stopa, oni se ne smanjuju", rekao je glavni ekonomista EI Gregori Dako.

Ukupna potrošnja na kreditne kartice po domaćinstvu porasla je za 0,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine u julu, prema nedavnim podacima Banke Amerika. Potrošnja na kartice po domaćinstvu porasla je za 0,7 odsto na mesečnom nivou.

Potrošnja čini oko 70 odsto američke ekonomije, tako da julski skok prodaje ukazuje na širi ekonomski rast uopšte. To znači da je Fed manje zabrinut zbog recesije, a više zabrinut za držanje inflacije pod kontrolom kroz kamatne stope.

(EURACTIV.rs)