Pod vlašću predsednika Si Đinpinga, čini se da je Peking udvostručio svoju strategiju za jačanje partijske kontrole nad ekonomijom, kažu analitičari, što se negativno odražava na čitavu zemlju.
Svakih nekoliko dana tokom proteklih nedelja, više kineskih lidera i političara javno je obećalo da će učiniti više na podsticanju ekonomije, uz podršku privatnom sektoru. Čini se da su poneki investitori stekli poverenje u ovo što je obećano, pošto je to dovelo do porasta vrednosti akcija.
Međutim, češće su ignorisali zvanične poruke, nadajući se opipljivijim stimulativnim merama za koje su ekonomisti i analitičari rekli CNN-u da ih sada verovatno neće biti jer je Kina postala previše zadužena da bi samo "napumpala" ekonomiju kao pre 15 godina, tokom svetske finansijske krize.
"Već smo imali mnogo nejasnih obećanja, koja do sada nisu doprinela ničemu u većoj meri", rekao je Robert Karnel, regionalni dirktor istraživanja za Aziju i Pacifik u ING Grupi.
Osim nekih postepenih koraka da se pomogne tržištu nekretnina, koje je trenutno u najgorem padu ikada, i prilagođavanja kamatnih stopa, bilo je nekoliko znakova da vlada daje novac potrošačima ili preduzećima u nevolji.
"Čini se da je malo verovatno da će kineski političari doneti bilo kakve veće monetarne ili fiskalne podsticaje, verovatno se plašeći da bi to moglo da pogorša rastuće rizike kineskog duga", rekao je Krejg Singlton, viši kineski naučni saradnik u Fondaciji za odbranu demokratija, nestranačkom istraživačkom centru sa sedištem u Vašingtonu.
"U najboljem slučaju, možemo očekivati oskudne mere na strani ponude koje su navodno usmerene, između ostalog, na privlačenje više privatnog kapitala i povećanje vlasništva nad električnim vozilima", dodao je on.
Posle snažnog početka godine nakon ukidanja ograničenja zbog pandemije Covid-a, druga najveća svetska ekonomija izgubila je zamah. Od aprila, mnoštvo razočaravajućih ekonomskih podataka i statistike u vezi sa stanovništvom izazvalo je zabrinutost da se Kina možda suočava sa periodom mnogo sporijeg rasta i možda čak ide ka budućnosti koja je uporediva sa japanskom.
Potrebne mere
Kineska ekonomija je jedva porasla u mesecima od aprila do juna u poređenju sa prethodnim tromesečjem, pošto je početni nalet ekonomske aktivnosti posle prestanka pandemijskih ograničenja izbledeo. Znaci deflacije postaju sve prisutniji, izazivajući zabrinutost da bi Kina mogla ući u produženi period stagnacije.
Na osnovu iskustva Japana iz 1990-ih, postoji rizik da Kina uđe u "zamku likvidnosti", scenario u kojem monetarna politika postaje u velikoj meri neefikasna i potrošači čuvaju novac umesto da ga troše, rekla je Alisija Garsija-Herero, glavna ekonomistkinja za Aziju i Pacifik u francuskoj investicionoj banci Natixis: "Drugim rečima, postoji rizik da kineske kompanije i domaćinstva, zbog svog negativnog stava o ekonomskim izgledima, radije deinvestiraju i smanje dugove u svetlu pada prihoda."
Da bi se ekonomija vratila na pravi put, Peking treba da uskladi svoje reči sa akcijom, smatraju analitičari.
Kina se "upadljivo" uzdržala od ogromne podrške iz ere Covida koja je viđena u razvijenim ekonomijama, kažu analitičari UBS Global Wealth Management. Fiskalni stimulans, na primer, iznosio je samo trećinu pomoći koja se nudila u Sjedinjenim Američkim Državama, bez gotovinske pomoći. Analitičari navode da iako je ovo pomoglo Kini da izbegne snažan inflacioni šok koji je primećen u drugim zemljama, raspoloživi prihodi domaćinstava su opali pošto su plate i vrednost imovine istovremeno zastale.
Smanjenje kamatnih stopa nije dovoljno, osim ako nije praćeno fiskalnim merama za podsticanje tražnje.
"Sveobuhvatna kombinacija politika - koja bi pokrivala monetarne i fiskalne stimulacije, uključujući infrastrukturu, imovinu i potrošnju, uz strukturne reforme", bila bi od pomoći za obnovu poverenja, rekli su.
Situacija drugačija od 2008. godine
Kineska ekonomska putanja je mnogo brine globalne investitore i političare koji računaju na to da će pokrenuti globalnu ekspanziju. Ali, izgleda da je Pekingu ponestalo municije.
Još 2008. godine kineski lideri su uveli fiskalni paket od 586 milijardi dolara kako bi minimizirali uticaj globalne finansijske krize. To je viđeno kao uspeh i pomoglo je u jačanju domaćeg i međunarodnog političkog položaja Pekinga, kao i ekonomskom rastu Kine, na više od 9% u drugoj polovini 2009.
Ali mere, koje su bile usredsređene na infrastrukturne projekte koje vodi vlada, takođe su dovele do kreditne ekspanzije bez presedana i ogromnog povećanja duga lokalne samouprave, od čega se privreda još uvek nije oporavila. Peking je 2012. rekao da to više neće raditi. Troškovi su bili previsoki.
Kineski problemi sa dugovima samo su se produbili tokom pandemije Covid-19, kada su tri godine drakonskih ograničenja i pad nekretnina iscrpili kasu lokalne vlade.
Analitičari procenjuju da su kineski državni dugovi prošle godine premašili 18 milijardi dolara. Skoro 10 milijardi dolara je takozvani "skriveni dug" rizičnih platformi za finansiranje lokalnih vlasti.
Bloomberg je u junu citirao Žu Mina, bivšeg visokog zvaničnika u Međunarodnom monetarnom fondu koji je ranije radio u Kineskoj centralnoj banci, rekao da je na letnjem Davosovom forumu u Tjenđinu da ne veruje da će Kina pokrenuti ogroman podsticaj, jer se već bori sa velikim dugovima.
"Nije najavljen nikakav fiskalni stimulans, što izgleda ukazuje da su kineski političari i dalje oprezni u pogledu prebrzog povećanja javnog duga", rekla je Garsija-Herero.
Male zarade
Čak i da Peking preduzme akciju, to bi bilo manje efikasno nego 2008, rekla je Garsija-Herero.
"Fiskalni stimulans vođen infrastrukturom bi morao da bude mnogo veći da bi imao isti ekonomski uticaj", rekla je ona.
To takođe implicira da bi, ako se nešto preduzme, javni dug u Kini skočio znatno iznad sadašnjih 100 odsto BDP-a, što bi privredu svrstalo "među najzaduženije na svetu", dodala je ona.
Što je još gore, pod vlašću predsednika Si Đinpinga, čini se da je Peking udvostručio svoju strategiju za jačanje partijske kontrole nad ekonomijom, kažu analitičari.
"Pravi odgovor" na ekonomski pad bio bi da se Peking vrati na put pro-tržišnih reformi i dozvoli privatnom sektoru da igra veću ulogu, smatra Derek Sizors, viši naučni saradnik na Američkom institutu za preduzeća. Ali "ograničeni" su znaci da vlada razmatra taj pravac, rekao je on.
Prema Singltonu, "novi kineski tim ekonomskih lidera ima malo alata da značajno oživi rast".
"Uporno, iako ne iznenađujuće, odbijanje Pekinga da prizna ulogu koju je Sijevo ekonomsko loše upravljanje odigralo" u pogoršavanju kineskih problema ozbiljno će pogoršati njene šire sistemske rizike, rekao je on.
Sektor nekretnina će verovatno biti kočnica rasta u godinama koje dolaze, rekao je Singlton, dodajući da ni alarmantni nivoi duga u zemlji i skromnija potrošnja neće pomoći.
(EURACTIV.rs)