Troje visokih američkih zvaničnika koji su u poslednjih par nedelja posetili Peking, bili su pred velikim izazovom - stabilizovati najkonsekventnije i najspornije bilateralne odnose na svetu.

Napori za obnavljanje dijaloga nakon novembarskog samita između kineskog lidera Si Đinpinga i američkog predsednika Džoa Bajdena na Baliju potom su potonuli zajedno sa kineskim balonom za nadzor koji je oboren iznad SAD ranije ove godine, što je dovelo do daljeg pogoršanja odnosa dve zemlje.

Uzastopne posete Pekingu od kraja prošlog meseca od strane američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, šefice trezora Dženet Jelen i izaslanika za klimu Džona Kerija, koji su se sastali sa kineskim liderima, uključujući Si Đinpinga, premijera Li Ćjanga i najvišeg diplomatu Vang Jia, nadaleko su prepoznati kao značajan korak napred u odnosima Amerike i Kine.

Uspeh globalnih napora u borbi protiv klimatskih promena može zavisiti od toga koliko dobro dve sile mogu da sarađuju, a njihovi odnosi utiču na pitanja od oblika globalnih lanaca snabdevanja do rizika od sukoba u Indo-Pacifiku.

Nedavne posete, međutim, koje su završene obećanjima da će razgovori biti nastavljeni, ali bez konkretnih sporazuma, takođe su ukazale na pitanje koliko prostora ima za rad na problemima od globalnog značaja, kada su u pitanju ove dve zemlje.

„Ovo je prvi korak. To nije isto što i napredovati u vezi", rekao je Chong Ja Ian, vanredni profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu Singapura.

Kada je u pitanju ono što je zapravo dogovoreno na sastancima, „postoji spremnost za dalje angažovanje i to je dobar znak, ali nema ništa od suštinskog značaja", rekao je on.

Sastanak na pola puta

Nije bilo velikih očekivanja da će biti značajnih pomaka, a kritični kamen spoticanja ostaju velike razlike u osnovnoj percepciji, kažu posmatrači.

Peking smatra da je Vašington naklonjen suzbijanju svog razvoja i globalnog uspona, dok je Vašington proglasio potrebu da zaštiti svoju nacionalnu bezbednost i svetski poredak od sve autoritarnije i agresivnije Kine.

„Obe strane kažu da žele da zaustave silaznu putanju i izgrade temlje za dalje razgovore, ali nijedna strana nije voljna da napravi bilo kakav kompromis kako bi izašla u susret drugoj", rekao je Suisheng Zhao, direktor Centra za kinesko-američku saradnju na Univerzitetu u Denveru.

„Obojica su pod utiskom da neće dobiti nikakav pozitivan odgovor od druge strane", dodao je on.

Dok je Keri naglasio da dve zemlje „ne mogu dozvoliti da bilateralne razlike stoje na putu ostvarivanja konkretnog napretka" u klimatskoj saradnji, kineski najviši diplomata Vang je insistirao da se ova saradnja „ne može odvojiti od ukupnog okruženja kinesko-američkih odnosa".

Kineski premijer Li je na stvari gledao kao na: „preopterećenje koncepta bezbednosti" naštetilo bi ekonomskom razvoju obe zemlje i ostatka sveta, rekao je šefu trezora ranije ovog meseca.

Vašington je prošle godine uveo stroga ograničenja na izvoz kritične tehnologije u Kinu u ime bezbednosti, a Peking je odgovorio sopstvenom kontrolom izvoza.

Ovo su deo niza pritužbi između njih dvojice, koje su takođe pogodile američke sankcije kineskim entitetima, trgovinske tarife iz Trampove ere, vojne operacije u Južnom kineskom moru i odnose sa demokratskim ostrvom Tajvan, za koje Komunistička partija Kine tvrdi da nikada nije kontrolisala.

Kretanje u vezi sa bilo kojim od ovih pitanja moglo bi pomoći da se omogući saradnja na manje klizavim područjima, kažu stručnjaci. To ipak varira od teškog do nemogućeg s obzirom na strateške probleme i domaće okolnosti.

Čak je i obnavljanje vojnog dijaloga na visokom nivou u ćorsokaku. Kina je odbila pokušaj SAD da obnove te veze, očigledno dok Vašington ne ukine sankcije svom ministru odbrane Li Šangfuu.

Ši Jinhong, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Renmin u Pekingu, rekao je da i SAD i Kina „žele da spreče značajno pogoršanje svog rivalstva i konfrontacije i da je za obe strane prioritet sprečavanje međusobnog vojnog sukoba".

„Međutim, u isto vreme, nijedna strana nije dala niti je spremna da da značajne i trajne ustupke drugoj, i nastavlja, ili čak eskalira, da čini sve što smatra vitalnim, za stratešku bezbednost, tehničku bezbednost i još mnogo toga", rekao je on.

Šta je sledeće?

Sve ovo ne znači da nema prostora za zajednički rad, kaže stručnjak za međunarodne odnose iz Šangaja Šen Dingli.

„Dve zemlje su sada na brzom putu saradnje, iako nijedna strana to nije najavila, svakako su posvećene ovome", rekao je Šen, napominjući da je verovatno da su obe strane u nedavnim posetama navele nedoumice koje bi druga strana trebalo da razmotri dok rade na sledećoj rundi razgovora.

Uprkos čvrstim stavovima kineskih lidera kao što je stav Vang Jia, Šen je rekao da je Peking otvoren za saradnju po pitanjima gde je to moguće, poput klime, čak i usred širih tenzija.

Iako su „shvatili da će biti potrebno još posla da se izgradi novi teren", dve strane će se redovno sastajati narednih nedelja, rekao je Keri.

Najočigledniji prvi korak za nastavak je poseta Vašingtonu ministra spoljnih poslova Ćin Ganga, koga je Blinken pozvao tokom svoje posete Pekingu prošlog meseca. Ovo je, međutim, upitno jer se kineski zvaničnik povukao iz javnosti poslednjih nedelja.

U međuvremenu, obe strane će morati pažljivo da odmere doseg svoje diplomatije za domaću publiku, gde nijedna vlada ne želi da izgleda meko prema drugoj, posebno dok se SAD približava sezoni predsedničkih izbora.

„Očekuje se nastavak i jačanje kanala komunikacije i nastojanje ka praktičnim, konkretnim koracima za rešavanje pitanja u bilateralnim odnosima", rekao je Jun Sun, direktor Kineskog programa u Stimson centru u Vašingtonu.

I dok su izgledi za dalju komunikaciju pozitivan razvoj, posmatrači upozoravaju da je situacija i dalje krhka.

„Odnos je na čvršćem terenu, ali je i dalje krhak", rekao je Čong u Singapuru. Bilo koji incident u osetljivim pitanjima i dalje bi mogao da izbaci stvari iz koloseka, rekao je on.

(EURACTIV.rs)