Šef Ujedinjenih nacija je pozvao Rusiju da nastavi sporazum o žitu kako bi ono moglo da se otprema iz ukrajinskih crnomorskih luka, rekavši da će u suprotnom najranjiviji među gladnima u svetu trpeti najgore posledice.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je apelovao tokom govora u Rimu na otvaranju trodnevnog samita o hrani.
Sa nedavnim krahom ukrajinsko-ruskog sporazuma o žitu, "najranjiviji će platiti najvišu cenu", rekao je Gutereš. On se požalio da već postoje negativni efekti na globalne cene pšenice i kukuruza.
Cene pšenice su porasle za više od 14 odsto momenta kada se Rusija povukla iz sporazuma o žitu, a cene kukuruza su porasle za više od 10 odsto.
I Rusija i Ukrajina su "od suštinske važnosti za globalnu bezbednost hrane", rekao je lider UN. On je primetio da su oni istorijski činili 30 odsto svetskog izvoza pšenice i ječma, petinu celokupnog kukuruza i više od polovine suncokretovog ulja.
"Sa svoje strane, ostajem posvećen omogućavanju nesmetanog pristupa globalnim tržištima prehrambenih proizvoda i đubriva iz Ukrajine i Ruske Federacije i pružanju sigurnosti hrane koju svaka osoba zaslužuje", rekao je Gutereš.
"Pozivam Rusku Federaciju da se vrati implementaciji Crnomorske inicijative, u skladu sa mojim najnovijim predlogom", rekao je Gutereš, pozivajući međunarodnu zajednicu da bude ujedinjena u pronalaženju rešenja za to pitanje.
Odbijanje Rusije da obnovi sporazum izazvalo je kolaps sporazuma ranije ovog meseca. Rečeno je da će dogovor biti suspendovan dok se ne ispune zahtevi Rusije.
Sporazum postignut 2022. uz posredovanje UN i Turske imao je cilj da se održi protok žita ka zemljama u razvoju, posebno u Africi i na Bliskom istoku, uprkos ratu koji je Moskva pokrenula protiv Ukrajine.
Suspenzija sporazuma uznemirila svet
Kada je postignut taj sprazum, Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija ponovo je dobio najvećeg dobavljača - Ukrajinu, što je omogućilo isporuku 725.000 metričkih tona humanitarne pomoći u hrani zemljama na ivici gladi, uključujući Etiopiju, Avganistan i Jemen.
Suspenzija sporazuma, kao i ruski napadi na crnomorske luke Ukrajine, uznemirili su ruskog saveznika Kinu, kao i zemlje u razvoju koje su u velikoj meri zavisne od isporuka za ishranu svog naroda.
Pored sporazuma o žitu, efekti klimatskih promena na proizvodnju i distribuciju hrane tema su diskusije na samitu u Rimu.
"Potrebni su nam sistemi ishrane koji mogu pomoći da se okonča ovaj besmisleni rat" rekao je Gutereš.
Skup ima za cilj da sagleda napredak i zastoje od prvog samita o sistemima hrane koji je održan 2021. godine. Samit je okupio učesnike iz 161 zemlje, uključujući 22 šefa država ili vlada, i 150 nevladinih organizacija.
(EURACTIV.rs)