Izvršni odbor Narodne banke Srbije na današnjoj sednici odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,5 odsto.
Narodna banka Srbije (NBS) povećala je i stopu na depozitne olakšice na 5,25 odsto, kao i stopu na kreditne olakšice na 7,75 odsto.
Referentna kamatna stopa povećava se kako bi se obuzdala inflacija, a sa njenim povećanjem rastu rate kredita dužnicima. Ipak, podsetimo, NBS ovo je objavila nakon izveštaja o inflaciji koja u Srbiji pada već treći mesec.
Pri donošenju odluke Izvršni odbor je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako inflaciona očekivanja ne bi rasla i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na održivoj opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije.
Kako se navodi na sajtu NBS-a, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka je nastavljeno, a svetske cene energenata, zatim cene hrane i industrijskih sirovina nalaze se u padu međugodišnje posmatrano.
Međutim, Izvršni odbor smatra da je nastavak umerenog zaoštravanja monetarne politike i dalje potreban imajući u vidu da inflacija na globalnom nivou pokazuje znake otpornosti veće nego što se očekivalo.
Oprez zbog bazne inflacije
Iako se inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, nivoi na kojima se ona nalazi i dalje su relativno visoki. Pritom, na posebnu opreznost upućuje bazna inflacija, koja u mnogim zemljama sporije opada od ukupne, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada, navodi centralna banka.
To ukazuje da borba centralnih banaka sa inflacijom još uvek nije završena i da se povećanje referentnih kamatnih stopa najvažnijih svetskih centralnih banaka p
Nivo inflacije u zoni evra znatno iznad cilja
U zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, je nastavljeno smanjenje ukupne inflacije, ali je njen nivo još uvek znatno iznad cilja, ističe se u saopštenju.
Ističući odlučnost da obezbedi povratak inflacije na cilj, Evropska centralna banka je u junu dodatno zaoštrila monetarnu politiku. Inflacija je nešto niža u Sjedinjenim Američkim Državama, što opravdava odluku Sistema Federalnih Rezervi da nakon 10 uzastopnih povećanja u junu zadrži referentnu kamatnu stopu nepromenjenom, ne isključujući mogućnost daljih povećanja u narednom periodu, navodi se.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije ističe neophodnost vođenja oprezne monetarne politike i zbog neizvesnosti u pogledu dužine trajanja sukoba u Ukrajini, kao i raspoloživosti energenata i njihovih cena u narednom periodu, napominje se u saopštenju.
Međugodišnja inflacija u junu 13,7 odsto
Podsetimo, međugodišnja inflacija je nastavila da usporava i u junu je iznosila 13,7 odsto. Nastavku usporavanja inflacije doprinele su cene naftnih derivata, bazna inflacija koja je smanjena na jednocifreni nivo, kao i cene hrane, navodi se u saopštenju.
NBS napominje da je važno istaći da je kod cena povrća zabeležen dalji rast, iako je uobičajeno da s dolaskom nove poljoprivredne sezone od maja usledi njihov pad, a glavni razlog za ovakvo njihovo kretanje jesu nepovoljni agrometeorološki uslovi (obilne padavine).
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. avgusta 2023. godine.
U maju nije bilo razloga za "dalje povećanje kamatne stope"
Podsetimo, zvaničnici NBS u maju su rekli da "ne vide razloge za dalje povećanje kamatne stope".
Ovo je najavio Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije u maju na predstavljanju Izveštaja o inflaciji.
"Prema podacima kojima sada raspolažemo, ne vidimo razloge za dalje povećanje kamatne stope. Ako sa referentnom kamatnom stopom od šest odsto obezbeđujemo pad inflacije kao naš primarni cilj, onda možemo da obratimo pažnju i na druge ciljeve. Naš drugi cilj je finansijska stabilnost. Referntna kamatna stopa se preslikava na kredite u dinarima, posebno gotovinske, i zato gledamo da ne napravimo štetu na toj strani. Takođe, naša uloga je i da pružimo podršku ekonomskoj politici, a već vidimo da se povećanje kamatne stope prenelo na usporavanje kreditne aktivnosti“, ocenio je Jović tada.
(EURACTIV.rs)