Tokom posete Kini, Jelen će se sastati sa ekonomistima i stručnjacima kako bi stabilizovala narušen odnos koji se pogoršao ove nedelje kada je Kina uzvratila u tehnološkom ratu sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Pred američkom ministarkom finansija Dženet Jelen je težak posao tokom predstojeće posete Pekingu, tokom koje će se sastati sa ekonomistima i stručnjacima: da stabilizuje narušen odnos koji se pogoršao ove nedelje kada je Kina uzvratila u tehnološkom ratu sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Kina je u ponedeljak objavila ograničenja na izvoz dva strateška materijala potrebna za proizvodnju poluprovodnika, koji su ključni za normalno funkcionisanje svakodnevnog života i rastući su izvor napetosti između dve najveće svetske ekonomije.
„Ovo je samo početak", rekao je Vei Đianguo, bivši kineski zamenik ministra trgovine, za zvanični "China Daily".
Pitanja koja treba razraditi između supersila su složena, čak i kada se čini da njihove ekonomije prkose razgovorima o razdvajanju kako bi sve više pojačale veze.
Ministarkina poseta dolazi u trenutku kada se globalna ekonomija suočava sa velikom neizvesnošću, jer oporavak Kine nakon kovida gubi zamah, Evropa pokušava da se izvuče iz recesije, a SAD su i dalje u opasnosti od recesije.
Globalna ekonomija će imati koristi ako Vašington i Peking mogu da poprave odnose, ali analitičari kažu da je to malo verovatno.
„Dve zemlje imaju neusklađene i suprotstavljene strateške interese. Odnos je na najnižoj tački u poslednjih nekoliko decenija, obeležen obostranim nepoverenjem", rekla je Ana Ešton, direktorka za korporativne poslove Kine i američko-kineske odnose u "Eurasia Group".
Ove četiri stvari će Jelen verovatno otežati izglađivanje američko-kineskih odnosa, dok će jedna stvar održati tu vezu.
1. Rat oko čipova
Borba oko budućnosti poluprovodnika je eskalirala poslednjih meseci, privlačeći Japan i Evropu. Peking je izvukao "keca iz rukava" ranije ove nedelje kada je uveo kontrolu izvoza na dve sirovine, galijum i germanijum, koje su ključne za globalnu industriju proizvodnje čipova.
Ovo je shvaćeno kao druga kineska kontramera američkoj zabrani prodaje čipova Kini, koju je Bajdenova administracija objavila prošle godine. Nakon toga je u Pekingu usledilo sankcionisanje jednog od najvećih američkih proizvođača memorijskih čipova, "Micron Technology".
"China Daily" je citirao Veija da je ova odluka doneta nakon „pažljivog razmatranja" i da je osmišljena da „ne samo izazove paniku u određenim zemljama, već i da im nanese jak bol".
Analitičari veruju da bi ograničenja na izvoz retkih metala (Kina kontroliše više od polovine globalne ponude) mogla biti sledeći način da Peking uzvrati udarac.
U oktobru je američka vlada predstavila set izvoznih kontrola koje zabranjuju kineskim kompanijama da kupuju napredne čipove i opremu za proizvodnju čipova bez dozvole. Prema više medijskih izveštaja, ograničenja će biti proširena kako bi se ograničila prodaja nekih čipova za veštačku inteligenciju.
Sankcije pogađaju suštinu tehnoloških ambicija Pekinga, jer su čipovi od vitalnog značaja za sve, od pametnih telefona, samovozećih automobila i naprednog računarstva, do proizvodnje oružja.
Kina je oštro kritikovala takva ograničenja izvoza tehnologije i učiniće sve što može da osigura da ona ne koče sopstveni razvoj.
2. Racije na američke kompanije
Obračun Pekinga sa zapadnim firmama za konsalting i dužnu pažnju takođe je uznemirila američka preduzeća. U aprilu je Peking ažurirao svoj zakon o kontrašpijunaži, čime je proširen spisak aktivnosti koje bi se mogle smatrati špijuniranjem.
Tokom proteklih nekoliko meseci, zvaničnici su pokrenuli niz racija na konsultantske kuće, uključujući "Capvision", "Bain & Company" i "Mintz Group". Vlasti su optužile "Capvision", sa sedištem u Šangaju i Njujorku, da pomaže u curenju osetljivih vojnih informacija stranim snagama.
Analitičari kažu da pojačani fokus kineskog predsednika Si Đinpinga na nacionalnu bezbednost stvara političke rizike koji stranim firmama otežavaju poslovanje u Kini.
Neki fondovi i istraživačke firme zatvorile su svoje kancelarije u Kini nakon tog obračuna, uključujući "Forrester Research" i Penzioni plan za nastavnike Ontarija.
3. Moguća ograničenja ulaganja u Kinu
Ranije ove godine, Bajdenova administracija počela je da razmišlja o novim pravilima koja bi mogla ograničiti ulaganja američkih kompanija u ključne delove kineske ekonomije.
U aprilu je grupa republikanaca u Kongresu pozvala administraciju da „koristi sve raspoložive alate" kako bi sankcionisala kompanije koje se bave računarstvom u oblaku (cloud computing), a koje imaju veze sa Kinom.
Američka vlada dugo je ispitivala strane investicije u zemlji. Ali pravila koja regulišu američke investicije u inostranstvu bila bi novi korak, deo šireg napora da se Kini oteža razvoj ključnih tehnologija koje bi mogle da podrže njenu vojsku.
Rastuće geopolitičke tenzije dovele su mnoge kompanije u tešku poziciju.
Prošlog meseca, gigant rizičnog kapitala "Sequoia" odvojio je svoje poslovanje u Kini nakon što su njene sve veće investicije u Kini, često u tehnološke startapove, privukle pažnju američkih zakonodavaca.
Rukovodioci kompanije "Sequoia" rekli su u saopštenju da je postalo „sve složenije" vođenje decentralizovanog globalnog investicionog poslovanja.
TikTok se takođe bori da spase svoje operacije u Sjedinjenim Američkim Državama jer sve veći broj zakonodavaca izaziva zabrinutost za nacionalnu bezbednost zbog veza kompanije sa Kinom.
4. Uklanjanje rizika
Američki predsednik Džo Bajden i njegovi evropski saveznici su u više navrata isticali želju da se „uklone rizici" zbog njihovih odnosa sa kineskom ekonomijom, ne samo zbog lekcija naučenih otkako je Moskva prošle godine naredila invaziju na Ukrajinu u punom obimu i oslanjanja na Rusiju za energente i drugu robu.
Rat u Ukrajini podstakao je zabrinutost oko Tajvana, kojem je Kina pretila invazijom.
Zabrinutost je dovela do koordinisanih napora da se Kina ukloni iz lanaca nabavke tehnologije koji se mogu koristiti za unapređenje njene vojne snage. To je naišlo na snažno protivljenje Pekinga.
„Neki ljudi na Zapadu raspiruju takozvane koncepte smanjenja zavisnosti od Kine i smanjenja rizika. Rekao bih da su ovi koncepti lažne tvrdnje", rekao je kineski premijer Li Ćiang prošlog meseca.
On je apelovao da odluke o „smanjenju rizika" donose kompanije, a ne vlade. Ekonomska globalizacija ostaje nepromenjena, a trebalo bi da bude više saradnje i komunikacije, dodao je Čiang.
Predsednik Si je u utorak rekao da se Peking protivi „razdvajanju".
Kina želi da radi sa državama na „odbacivanju barijera, razdvajanja i prekida veza", rekao je on liderima Šangajske organizacije za saradnju u govoru koji je prenela zvanična novinska agencija "Xinhua".
Ali trgovina je snažna
Uprkos napetosti, potrošači i preduzeća u dve ekonomije ostaju duboko povezani. Kina je među prva dva nosioca američkog javnog duga, a SAD su i dalje najveći kineski trgovinski partner.
Prošle godine, robna razmena između dve ekonomije popela se na skoro 691 milijardu dolara, čime je oboren prethodni rekord postavljen 2018, prema podacima američkog Ministarstva trgovine.
Američki deficit u robi kojom se trguje sa Kinom porastao je za 8% na 382,9 milijardi dolara, što je takođe najveći rekord.
„Trgovina između dve supersile se razdvaja i to je paradoks. Čak i dok se strateški lanci snabdevanja razdvajaju, u drugim oblastima multinacionalna preduzeća udvostručuju svoje operacije", rekao je Aleks Kapri, viši predavač na poslovnoj školi Nacionalnog univerziteta u Singapuru.
U sredu je američka farmaceutska kompanija Moderna potpisala ugovor o prvoj velikoj investiciji u Kini. Tesla je najavio planove za otvaranje druge fabrike u Šangaju za proizvodnju velikih baterija koje se koriste za skladištenje ogromnih količina električne energije.
„Tržište Kine ostaje od ključnog značaja za globalnu konkurentnost mnogih američkih kompanija. Sama veličina tržišta je neuporediva", rekla je Ešton.
Ali ona je upozorila da preduzeća i potrošači tek treba da vide pune efekte sankcija koje su uvele obe strane, a takve mere sigurno dolaze.
„Obe strane pojačavaju komercijalna ograničenja u ime nacionalne bezbednosti i nacionalnih interesa", rekla je ona. „Ako trend nastavi da se razvija, to bi zaista moglo da ugrozi sposobnost dve zemlje da održe snažan ekonomski angažman čak i tamo gde su dobra i usluge naizgled svakodnevne i benigne."
(EURACTIV.rs)