EURACTIV ISTRAŽUJE: Da li je moguća neradna nedelja u Srbiji i koji bi bio efekat?

Vlasti Hrvatske prošlog vikenda krenule su da primenjuju novi Zakon o trgovini prema kojem je određeno da je nedelja neradna za trgovce, uz nekoliko izuzetaka.

Na ovaj korak pre našeg zapadnog suseda, odlučila se Severna Makedonija, a ista praksa takođe se primenjuje u susednoj Crnoj Gori i u nekoliko gradova u Bosni i Hercegovini. Ali da li je moguća i u Srbiji?

Zvaničan stav Vlade Srbije na ovu temu je da implementacija neradne nedelje za trgovce u Srbiji nije dobra ideja “za rast i napredak naše zemlje”.

“Mi moramo da razumemo da svi moraju da se angažuju da rade i vikendom, a ne da dolaze da pitaju da radimo četiri dana nedeljno ili da nedelja bude neradna“, govorio je Vučić na ovu temu.

U više navrata, jasno je isticao da neće pristati na zahteve da se kod nas nedelja proglasi neradnim danom.

“Ne može neradna nedelja. Ne dam. Ko hoće da ne radi nedeljom, nek ide i neke druge zemlje. Potrebno je da radimo vikendom, da radimo više kako bismo stigli najrazvijenije zemlje Evrope“, izričito je napominjao Vučić.

Šta s druge strane kažu sindikati?

Suprotno od stave Vlade, Udruženi sindikati “Sloga” ovu meru smatraju, moglo bi se reći, imperativom.

Kako za EURACTIV kaže Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata „Sloga“, oni se već godinama zalažu da nedelja bude naradni dan i za tako nešto ne postoji "ne" kao opravdanje.

“Srbija je jedna od poslednjih zemalja u regionu koja nije uvela zakon o tome da nedelja bude neradni dan. Mi smo čak i Skupštini Srbije podneli predlog novog Zakona o radu koji u sebi ima obavezu da nedelja bude neradni dan. Nažalost, vladajuća većina, ali i neki poslanici opozicije nisu glasali da se taj predlog čak stavi ni na dnevni red, što dovoljno govori o spremnosti vlasti da povede računa o radnicima Srbije”, priča naš sagovornik.

Kako ističe, nedelja bi trebalo da bude neradni dan za sve, da se tog dana okupi cela porodica i da dan provedu zajedno i u druženju.

“To je nešto što treba i deci i roditeljima, i što je sve u svetlu postojećih tragedija sve više potrebno našem društvu”, navodi Veselinović.

Kako bi u praksi izgledala neradna nedelja za trgovine u Srbiji?

Mnoge buni kako bi to u praksi izgledalo, da li bi zaposleni bili plaćeni dodatno ako rade nedeljom i slično. Hrvatska je to rešila tako što je uvela za 50 odsto višu satnicu za zaposlene koji nedeljom rade, a radiće oni čiji su poslodavci odlučili da je to jedna od 16 radnih nedelja na koju imaju pravo, ili kada su kiosci u pitanju, od početka radnog vremena pa do 13h, koliko im je dozvoljeno da rade nedeljom.

“Mi smo našim predlogom Zakona o radu dali predlog da nedelja bude neradni dan, a da poslodavac ako hoće i želi taj dan da radi, onda zaposlenom mora platiti 350% od njegove dnevnice, što znači 3,5 dnevnica za taj jedan dan rada što bi zaposlenom, naravno ukoliko dobrovoljno pristane na to, bila adekvatna kompenzacija za taj jedan dan”, jasan je naš sagovornik. Kako dodaje, to se ne odnosi na zdravstvene ustanove, policiju, vojsku, gradske-komunalne službe, gradski prevoz i druge službe neophodne za funkcionisanje države, ali bi svakako i oni morali dobiti adekvatnu kompenzaciju za rad nedeljom.
Jedan od glavnih argumenata “protiv” radne nedelje jeste pretpostavka da će ovo loše uticati na privredu zemlje.

Iz Udruženih sindikata “Sloga” kažu da manji broj radnih dana u trgovinama ne bi mnogo uticao na privredu Srbije, jer bi se ovo odnosilo na tržne centre, trgovinske lance i markete, koji, kako ističu, po svim istraživanjima relevatnih organizacija visokim maržama ostaruju već visoke profite.

“Kao što sam već rekao mislim da Srbija koja se diči šrafciger industrijom ovim potezom ne bi gotovo ništa izgubila, jer država i ne dobija nešto mnogo od onih koji rade nedeljom. Marže trgovaca u Srbiji su ogromne i među najvećima u Evropi i samo bi oni najbogatiji bili minimalno oštećeni, što nije ništa u odnosu na zadovoljnog radnika koji bi dobio slobodan dan nedeljom”, priča nam Veselinović.

Kako na neradnu nedelju gledaju poslodavci?

Sasvim izvesno, ovom merom bi najzadovoljniji bili sami zaposleni. Oni bi nedeljom odmarali, boravili sa porodicom, putovali. Ali, kakva je situacija sa poslodavcima?

Poslodavci bi morali da se pomire sa tim da će potencijalno izgubiti očekivani profit, a njihova mera, kako zdrava logika nalaže, bila bi ili smanjenje plate zaposlenima, što je na već niske plate u tom sektoru rizična mera (po zaposlene) ili da povećaju cene, što je takođe na svakodnevno povećanje cena zbog inflacije, dodatni problem (kako za građane, tako i za same zaposlene u trgovinama).

Kako za EURACTIV priča Svetlana Budimčević, direktorka sektora za pravne poslove i socijalni dijalog Unije poslodavaca Srbije, mera neradne nedelje sa sobom nosi pitanje da li ona nanosi veću štetu ili korist za radnike.

“Kao neko ko je svakodnevno u biznisu, poslodavci smatraju da se u uređivanju privrednog ambijenta nova pravila ne mogu uvoditi i menjati preko noći, na osnovu utiska ili naklonosti, već samo na osnovu ozbiljnih istraživanja i temeljnih analiza u kojima moraju biti uključene sve zainteresovane strane - socijalni partneri i država, ali u ovom slučaju i potrošači s obzirom na to da govorimo o sektoru trgovine. Potpuno je iz ljudskog ugla, odnosno iz razloga uspostavljanja balansa privatnog (porodičnog) i poslovnog života, razumljiva potreba za nedeljom kao neradnim danom, ali ovo pitanje treba sagledati i iz ugla ekonomije. Ako će ono rezultirati smanjenjem prihoda, što znači i smanjenjem zarada, a možda i gubitkom određenog broja radnih mesta, onda je pitanje da li ono nanosi veću štetu ili korist za radnike. A narediti nekom da isplati zaradu koja nije ostvarena nije ni logično, ni tržišno izvodljivo”, priča Budimčević za naš portal.

"Za ovo je potreban dijalog svih strana"

Kako naglašava Budimčević, samo zadovoljan radnik je produktivan radnik, a to je ono što poslodavcu treba.

“Samo zadovoljan radnik - zadovoljan uslovima rada, odnosno dostojanstvom na radu, što znači adekvatna zarada spram adekvatnog radnog angažovanja, ali i drugi uslovi kao što su bezbednost i zdravlje na radu, određena flekisbilizacija rada (radnog vremena) u delatnostima i u zavisnosti od poslovnih procesa u kojima je moguća, i za određene kategorije zaposlenih (majke sa malom decom, samohrane roditelje, mlade, starije radnike, osobe sa invaliditetom), individualni pristup prema svakom zaposlenom, drugi benefiti - doprinosi produktivnosti njegovog rada. To poslodavci dobro znaju i trude se da organizuju rad na najbolji način kako bi se obezbedila, očuvala i povećala produkativnost na radu uz očuvanje dostojanstva na radu zaposlenih“, navodi naša sagovornica i dodaje da to znači da svaka politika treba da doprinese obezbeđenju i rastu produktivnosti rada uz očuvanje dostojanstva na radu.

"Za ovo je potreban dijalog svih zainteresovanih strana. Takođe, poslodavac je taj koji organizuje poslovanje i rad, jer snosi rizik posla celokupne kompanije, što utiče i na očuvanje zapolenosti i kreiranje novih (kvalitetnih) poslova, uz vođenje računa o dostojanstvu na radu zaposlenih. A poslodavci su prošli kroz krizu pandemije, i trenutno se suočavaju sa višestrukim krizama (rusko-ukrajinska kriza, energetska kriza, nedostatak sirovina, prekidi u lancima dobavljača i sl.), nedostatkom likvidnosti i o ovim činjenicama treba voditi računa kada se uvode nova zakonska rešenja, pogotovo ona koju su prekretnica“, oprezna je naša sagovornica.

Neradna nedelja - sveobuhvatna analiza

Stavovi trgovinskih poslodavaca na ovu temu su, dakle, vrlo različiti.

"Nije isti položaj preduzetnika i malih i srednjih preduzeća i velikih kompanija, kao i potrebe i razvijenost lokalne zajednice i regiona u kojem posluju. Postavlja se i pitanje razvoja turizma, koji je jedan od prioriteta u RS i ima potencijal, a što pokazuju i podaci da raste prihod od turizma, koji je sIgurno povezan sa trgovinom“, ističe Budimčević.

Naša sagovornica se osvrće na atmosferu među poslodavcima u zemljama Zapadnog Balkana koje su uvele ovu meru.

"I baš poslodavci iz Hrvatske i Crne Gore imaju velike primedbe, ističući da zabrana rada nedeljem utiče na njihovo poslovanje i pad prihoda, pogotovo što su ove zemlje bazirale svoju ekonomiju na turizmu i ugostiteljstvu, što im je konkurentska prednost“.

Zato Budimčević ističe važnost sveobuhvatne analize.

"Ponovo ističemo inicijativu Unije poslodavaca Srbije za donošenje Nacionale strategije RS, koja bi pored ostalog utvrdila prioritete (sektore i delatnosti koje bi trebalo razvijati) i puteve za ostvarenje ovih ciljeva, a koje bi onda bili i smernice za ovakve politike. Treba voditi računa šta je konkurentska prednost naše zemlje, gde je naša moć, u odnosu na zemlje regiona, Evropu, ostatak sveta, da nam to bude ideja vodilja“.

Zaključak Svetlane Budimčević iz Unije poslodavac Srbije je da bi Srbija trenutno teško podnela ovu meru, te da je mišljenje da trenutno nije pravi momenat.

Kakva prava imaju radnici u trgovinama u Srbiji?

Trgovina je u Srbiji na veoma tankom ledu, i to ne zbog niskog profita. Naprotiv, profit manjih i većih marketa je na zavidnom nivou. Građani svakodnevno kupuju i troše svoj novac na potrepštine, a trgovnski lanci, manji ili veći, svakodnevno ulažu budžete u marketing. Ono u šta ne ulažu su zaposleni. Često čujemo kako su zaposleni u trgovinama pod velikim pritiscima jer rade od, kako bi se u Srbiji reklo, jutra do sutra. Građani zaposlene u prodavnicama posmatraju kao nekoga ko je tu samo da bi njihov život učinio lakšim, sve dok se u toj ulozi ne nađu oni sami, ili neko njihov. Onda vide da su plate zaposlenih u marketima daleko ispod proseka, da je posao koji oni obavljaju daleko obimniji od onoga što mi vidimo kada su za kasom (prodavači ujutru otvore radnju, nose pakete sa robom, rapsoređuju, čiste, uslužuju).

Jedan trgovinski lanac je nedavno čak oglašavao nove pozicije na reklamnim bilbordima beogradskih ulica uz benefite za prodavače koji su glasili: "kod nas ćete imati dva slobodna dana nedeljno“.

Kakva prava imaju radnici u trgovinama?

Ovo u firmama iz neke druge industrije zvuči potpuno normalno, ali ne i u trgovinskim.

“Upravo ova reklama koju ste pomenuli, govori o uslovima rada u trgovinama. Istraživanja pokazuju da su radnici u trgovinskim lancima u veoma lošem položaju što se tiče uslova i bezbednosti na radu. Ne možemo reći da su njihovi uslovi gori nego u fabričkim postrojenjima, ali svakako jesu jedni od lošijih. Kršenja prava koja su najčešća se pre svega odnose na neplaćeni prekovremeni rad, lošu bezbednost na radu, zadaci koji često nisu u opisu poslova iz ugovora, ali ima i dosta diskriminacije na radnom mestu i tokom zapošljavanja”, kaže za EURACTIV Milica Marinković, viša savetnica za analizu javnih politika u Inicijativni za politička i ekonomska prava A11.

Kako ističe naša sagovornica, oni, kao Inicijativa, podržavaju zabranu rada nedeljom za trgovine.

"Još pre oko dve godine kada je počelo da se u Srbiji priča o ovoj temi od strane nekih sindikata, javno smo istupili podržavajući inicijativu zabrane rada nedeljom. Smatramo da je radi održavanja balansa poslovnog i privatnog života, pre svega kvaliteta života radnika veoma važno da jedan neradni dan bude upravo nedelja. Svakako da nije isto kada ste vi slobodni nekim danom kada je ostatak vaše porodice ili prijatelja na poslu ili školi. Zabranu rada nedeljom smatramo jednom od aspekata ostvarenja prava na dostojanstven rad, koji je deo korpusa ljudskih prava”.

Kako u Srbiji uvesti neradnu nedelju?

Kako ističe, sada se već mogu sagledavati prakse u drugim zemljama.

“Stava sam da je to nešto što bi jako brzo ušlo u naviku potrošačima, kao što je i drugim zemljama. Vaše potrebe kao kupca su i dalje iste, samo ćete tu robu kupiti petkom ili sredom, a ne nedeljom. Svakako da bi ovo bilo održivo mora se ovakva jedna mera primeniti na sve trgovine jednako, što znači da treba da bude propisano zakonom. Jer u suprotnom, uvek ćete imati neke konkurentske trgovine koje će ipak raditi nedeljom, i u tom slučaju bi poslodavci koji su hteli da izađu u susret radnicima imati štetu, što ne bi bila dobra poruka”, navodi Marinković za EURACTIV.

Ona ističe za bi postepeno uvođenje ove zabrane bilo efikasnije.

“Svaki modalitet ima svojih prednosti, verovatno da bi postepeno uvođenje ove zabrane bilo efikasnije. Ono što je najvažnije kada govorimo o ovoj temi jeste i postojanje volje kod donosioca odluka da se ovakva zabrana uvede. Ukoliko volja postoji, ostale tehničke stvari će se lako sprovesti u praksi. Srbija je sada jedna od retkih država gde trgovine rade nedeljom, znači među poslednjima smo kada govorimo o pravu radnika da imaju vikend”.

Neradna nedelja - bolji balans između privatnog i poslovnog života

Ova mera bi, kaže, doprinela boljem ostvarenju balansa privatnog i poslovnog života.

“U EU je prilično aktuelna ova tematika i generalno se dosta radi na daljem osnaživanje u primeni Direktive o balansu privatnog i poslovnog života koja je doneta 2019. godine”.

Na temu bolje plaćene satnice za rad nedeljom, Marinković kaže da trenutno nije sigurna koliko je to u ovoj ekonomskoj situaciji ostvarivo u Srbiji.

“Ako se tako nešto propiše zakonom onda je moguće, a pored toga i poslodavci sami mogu donositi odluke o povećanju dnevnica. Međutim, nisam sigurna koliko je to u ovoj ekonomskoj situaciji ostvarivo. Samo kada sagledate kako teku dogovori oko minimalne zarade, i da je njen godišnji rast gotovo zanemarljiv uprkos zahtevima sindikata, jasno je da se rad ne vrednuje dovoljno”, zaključuje naša sagovornica.

Na kraju krajeva, i dalje ostaje pitanje može li tako nešto da zaživi u Srbiji dok, sa jedne strane, imamo poslodavce koji žele profit, a sa druge strane su kupci naviknuti da im roba, bilo koje vrste, bude dostupna maltene stalno i svuda.

Kakvo je stanje u Evropi?

Za razliku od Zapadnog Balkana, lista zemalja EU koje su ograničile rad je znatno duža. Među prvima je to učinila Austrija, gde je potpuno zabranjeno raditi nedeljom. Pored toga, Belgija, Kipar, Češka, Francuska, Nemačka, Mađarska, Island, Luksemburg, Holandija, Španija, Poljska i Velika Britanija imaju pravila, koja nalažu ko radi, a ko odmara nedeljom.

U Italiji se planira uvođenje zabrane, ali je trenutno pod znakom pitanja nakon što su ekonomisti izračunali da bi takva odluka zemlju mogla da košta više od deset milijardi evra.

Ostale članice EU uglavnom ne ograničavaju radno vreme.

(EURACTIV.rs)