Nemački ministar finansija Kristijan Lindner ostaće veran svom cilju štednje kako bi se sistematski rešavao problem duga po, prvi put od 2019. godine. Budžet bi u sredu trebalo da odobri Savezna vlada.
Dok se vlada bori da postigne dogovor o predstojećem saveznom budžetu od početka godine, Lindner je uveo stroge ciljeve štednje za pojedinačna ministarstva kako bi zatvorio postojeći finansijski jaz od 20 milijardi evra. Sa novim budžetom, ovaj cilj će uskoro biti ispunjen.
Nakon pandemije i energetske krize, sada je neophodno vratiti se u fiskalnu „normalnost", zaključak je nacrta u koji su novinske agencije imale uvid.
Budžet za narednu godinu sada je smanjen na 445,7 milijardi evra sa 476,2 milijarde evra u 2023. Dok će Nemačka i dalje imati novi dug od 16,6 milijardi evra, to je daleko manje nego ove godine, gde je savezni budžet došao sa zamenom od 45,6 milijardi evra dodatnog duga. Ministarstvo je navelo da je u nacrtu zatvoren deficit od oko 20 milijardi evra, a da se ne govori o „procesu rezanja".
Prema rečima predstavnika vlade, u budžetu će biti prioritet izdvajanja za odbranu, obrazovanje, digitalizaciju i zaštitu klime.
Prema novom nacrtu, sva ministarstva, osim Ministarstva odbrane, moraće da smanje rashode, a to je potez koji su omladinske organizacije i druge grupe i pojedinci već kritikovali.
U otvorenom pismu Lindneru, ministru ekonomije Robertu Habeku i kancelaru Olafu Šolcu, 10 omladinskih organizacija koje predstavljaju oko milion ljudi, izrazilo je zabrinutost zbog planiranog saveznog budžeta.
Ovaj budžet „ne bi ni počeo da ispunjava društvene izazove današnjice i budućeg vremena", a kada je reč o klimatskim ciljevima, nedostajalo bi mu preko 160 milijardi evra za postizanje zacrtanih ciljeva za 2030. godinu, stav je klimatskih aktivista uključujući Fridai for Future.
Omladinske organizacije se ne slažu sa izjavom da je „zaustavljanje duga u interesu mladih" i kritikuju ograničenje manevarskog prostora države.
Linder je već ukazao na dalju potrebu za smanjenjem 14,4 milijarde evra u periodu od 2025. do 2027. godine, gde još uvek postoji potreba za konsolidacijom.
Za vikend je u intervjuu za Handelsblatt komentarisao buduće finansijsko planiranje:
„Ako želite da finansirate nešto novo, morate da kažete odakle će doći novac. Drugim rečima, prekinuti ono što više ne treba da se finansira", rekao je on.
(EURACTIV.rs)