Na današnjoj sednici, Izvršni odbor odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6%. Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,75%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25%.

Prema saopštenju, ova mera se do sada pokazala efikasnom. Održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije ovakvim merama doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Izvršni odbor banke navodi da su dalji pad cena u sektoru energetike, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta, doprineli slabljenju troškovnih pritisaka na globalnom nivou, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.

Nesigurnost u pogledu globalnog privrednog rasta i bojazan da bi moglo doći do recesije u razvijenim zemljama, uticali su na dodatni pad cena primarnih proizvoda, navodi se u saopštenju.

Kako kažu, opreznost monetarne politike neophodna zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija povodom sukoba u Ukrajini, kao i zbog  indirektnih efekata povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada, još uvek održavaju baznu inflaciju na relativno visokom nivou u većini zemalja, što se odražava na uvoznu inflaciju u Srbiji.

To pre svega važi za zonu evra, koja je naš najznačajniji trgovinski partner, gde je, prema preliminarnim podacima, i pored smanjenja ukupne inflacije na 6,9% u martu (sa 8,5% u februaru), bazna inflacija zabeležila dalji rast na 5,7% međugodišnje (sa 5,6% u februaru).

Ukupna inflacija u Srbiji je u februaru iznosila 16,1% međugodišnje, što je u skladu sa iznetim projekcijama Narodne banke Srbije za prvo tromesečje.

I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u najvećoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju.

Bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije. Ona je u februaru iznosila 11,1% međugodišnje, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa.,

Kako saopštava Narodna banka Srbije, očekuje se da će se međugodišnja inflacija od narednog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelni i da se sredinom 2024. godine vrati u granice cilja.

Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, Narodna banka Srbije očekuje da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine ostvariti realni rast u rasponu od 2,0% do 3,0%, čemu će doprineti i oporavak sektora energetike na koji ukazuju podaci o proizvodnji i izvozu električne energije u prva dva meseca ove godine.

Rast će biti vođen domaćom tražnjom, dok će zbog i dalje visokog očekivanog uvoza energenata i niže eksterne tražnje, pre svega iz zone evra, doprinos neto izvoza biti negativan.

“Očekujemo da i u ovoj godini izvoz nastavi dinamičan rast zahvaljujući investicijama iz prethodnog perioda”, navodi se u saopštenju.

Dalje, Narodna banka Srbije predviđa oporavak eksterne tražnje od druge polovine ove godine, povećane izvozne kapacitete i realizaciju investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastructure. Tako je od 2024. realno očekivati ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon od 3,0% do 4,0%, a u narednim godinama i povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4,0% godišnje.

Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. maja 2023. godine, stoji u saopštenju Narodne banke Srbije.

(EURACTIV.rs)