Narodna banka Srbije donela je odluku o visini kamatne stope.

To je osmi put zaredom da NBS ne menja kamatne stope.

Referentna kamatna stopa nije menjana od 10. avgusta prošle godine i zadržana je na nivou od 6,50 odsto. Poslednji put referentna kamatna stopa porasla je za 0,25 baznih poena 13. jula prošle godine, od kada je ostala na nepromenjenom nivou.

Kako je NBS obrazložila odluku?

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou osmi mesec zaredom pre svega su opredelili opadajući, ali i dalje povišeni globalni inflatorni pritisci i aktuelna srednjoročna projekcija inflacije, prema kojoj se povratak inflacije u granice cilja Narodne banke Srbije očekuje sredinom ove godine.

Prilikom donošenja odluke uvaženo je i to što su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu.

Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred, ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.

Prilikom donošenja odluke Izvršni odbor je imao u vidu da globalna inflacija nastavlja da usporava i da se približava pretpandemijskim nivoima, usled slabljenja troškovnih pritisaka, popuštanja zastoja u lancima snabdevanja i efekata prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova centralnih banaka.

Iako su, pod uticajem geopolitičkih tenzija i problema u transportu robe Crvenim morem, povećane cene transporta i drugi logistički troškovi, za sada nije bilo većeg uticaja na svetske cene nafte, drugih energenata i primarnih proizvoda, kao ni na inflaciju naših najvažnijih trgovinskih partnera, delom i zbog niže globalne tražnje.

Ipak, prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, zbog izraženih geopolitičkih tenzija neophodna je opreznost prilikom donošenja odluka monetarne politike.

Pored toga, dalja globalna fragmentacija može prouzrokovati znatne gubitke u svetskoj proizvodnji, uključujući i negativne efekte na glavne trgovinske partnere Srbije.

NBS navodi da se u takvim uslovima smanjuju i očekivanja da bi vodeće centralne banke, Sistem federalnih rezervi i Evropska centralna banka, mogle i pre sredine godine da započnu sa ublažavanjem monetarne politike.

Inflacija u januaru 6,4 odsto

Inflacija u Srbiji je i početkom ove godine nastavila da se kreće opadajućom putanjom i, u skladu s procenama iz februarske srednjoročne projekcije Narodne banke Srbije, u januaru je iznosila 6,4 odsto.

Daljem usporavanju inflacije doprineli su slabljenje troškovnih pritisaka i visoka baza kod cena hrane, kao i efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, koji su uticali i na snižavanje bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na 5,9 odsto međugodišnje u januaru.

U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije, njen povratak u granice cilja sredinom ove godine, a zatim približavanje centralnoj vrednosti cilja krajem ove godine i kretanje oko tog nivoa u srednjem roku.

"Tome će doprineti efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja", navode u NBS.

Rast BDP-a

Podaci Republičkog zavoda za statistiku potvrdili su da je zahvaljujući investicijama u osnovna sredstva i privatnoj potrošnji ostvareno ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju 2023. na 3,8 odsto međugodišnje, što je na nivou 2023. godine rezultiralo realnim rastom od 2,5 odsto.

Imajući u vidu smanjenje globalnih inflatornih pritisaka i postepen oporavak zone evra, kao i očekivano dalje ubrzanje realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor Narodne banke Srbije u ovoj godini očekuje da će stopa rasta bruto domaćeg proizvoda biti u rasponu 3–4 odsto, s centralnom vrednošću od 3,5 odsto.

U januaru je rast industrijske proizvodnje iznosio 6,9 odsto međugodišnje, a nastavak rasta zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti, na koje ukazuju rezultati Ankete o radnoj snazi za četvrto tromesečje 2023, doprineli su rastu realnog prometa u trgovini na malo od 4,1 odsto međugodišnje i povećanju broja dolazaka domaćih turista i njihovih noćenja.

(JA/EURACTIV.rs)