Prošle godine cene kvadrata u Srbiji su bile visoke,a takođe je i cena iznajmljivanja stanova i kuća bila nepovoljna za one koji su pod kirijom. Kakva je trenutna situacija i šta se predviđa za naredni period, pitali smo guvernera NBS

Prema njegovim rečima, naročito je bio izražen pad broja transakcija finansiranih iz kredita, tako da su tržišta i nekretnine oslonjene na finansijska tržišta doživela i najveći pad.

"Naše tržište se tradicionalno najmanje oslanja na kredite, pa smo videli samo smanjenje broja transakcija, ali ne i pad cena nekretnina. Ovo je scenario koji smo očekivali i najavili, s tim što nam je najjači utisak brzina prolaska kroz ovu fazu tržišnog ciklusa", kazao je tada Nešovanović za EURACTIV.

Izvor: MONDO/Uroš Arsić

Prilikom predstavljanja februarskog izveštaja NBS o inflaciji, guverner Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, na pitanje novinara Euractiva o tržištu nekretnina, to jest, šta možemo očekivati u tekućoj i narednoj godini na tom planu, kazala je da situacija sa građevinarstvom uopšte nije tako strašna kao što se to može čuti u medijima.

"Nije tako strašno kao što to možemo čuti u nekom prilozima, da se, na primer, stanovi uglavnom kupuju za gotovinu, a pada procenat kupljenih stanova na kredit. Pre svega, na građevinarstvo se računa kao na jednu od privrednih grana koja će dati najveći doprinos, pored saobraćaja i saobraćajne strukture na rast BDP-a u idućoj godini", navela je ona.

Dodaje da o tome da li su cene kvadrata dostigle maksimum, ili će stagnirati, padati, to je nešto o čemu znatno manje može da govori Narodna banka Srbije, nego oni koji se bave baš nekretninama i njihovim tokovima.

"Ali, ono što za nas jeste zanimljivo jeste da i dalje u kreditnoj aktivnosti učestvuje i građevinarstvo kao privredna grana, što znači da je potreba za stanovima još uvek velika. Cene su se gotovo stabilizovale, rasle su i u poslednjem tromesečju vrlo usporeno, a ono što je mene zanimalo jeste kreditna aktivnost u poslednjem periodu gde mi imamo oporavak aktivnosti u sektoru građevinarstva i nastavljamo da beležimo visoke stope rasta. Ne brinemo da će građevinarstvo da daje doprinos rastu BDP-a, za koji sam vam rekla da je početak i izvorište svega onog što radimo i od čega zavise i zaposlenost i plate", navela je Tabaković.

Ona kaže da je priča o cenama ista kao i o kamatnim stopama.

"Videli ste kakva je situacija u Americi. Neki su očekivali da će banke moći da krenu sa snižavanjem kamatnih stopa, ali ih je iznenadila aktivnost inflacije, čiji su pad očekivali, a ona je ponovo skočila na gore. Iz ovoga ću izvući sledeći zaključak - postoje zemlje sa dugom tradicijom tržišta kapitala, postoje neke centralne banke koje usmeravaju tržišta, bankocentrični sistem da se usklađuju sa odlukama koje donosi nezavisna, suverena NBS koja najviše vodi računa o interesu svih građana", podvukla je ona.

Ona je uverena da će građevinarstvo davati doprinos, a kakve će cene biti, kako je kazala, zavisiće i od kupovne moći stanovništva.

"Ja se nadam da su i oni koji su govorili da je inflacija pojela povećanje, odnosno rast plata videli našu argumentaciju koja je javna i koja govori u prilog padu inflacije i projekcija da će ona ići još na dole", ukazala je guverner Tabaković.

Nada se da povećana kupovna moć građana, kako je kazala, neće dizati kvadrate u nebo i da će stanovi biti pristupačniji jer, "svi znamo šta je uticalo na rast cena", navodi guverner.

"Ne samo kriza već i sve ono što se dešavalo u Ukrajini i Rusiji, ali vidimo da ti trendovi jenjavaju i nadamo se nižim cenama stanova", zaključila je Tabaković.

A da ima i onih koje mnogo i ne brinu cene na tržištu nekretnina, govore podaci koje je pre par dana objavio Republički geodetski zavod.

Prema tim podacima, najskuplja kuća u Srbiji, u četvrtom kvartalu 2023. prodata je u Beogradu za 1,9 miliona evra, a najskuplji stan je prodat za 1,54 miliona evra, takođe u glavnom gradu.

(M.A./EURACTIV.rs)