EU je značajno ublažila svoja pravila za nacionalne subvencije, poznate kao državna pomoć, u dva navrata 2022. i 2023. – kao odgovor na energetsku krizu, kao i na američku i kinesku industrijsku politiku.

EU je značajno ublažila svoja pravila za nacionalne subvencije, poznate kao državna pomoć, u dva navrata 2022. i 2023. – kao odgovor na energetsku krizu, kao i na američku i kinesku industrijsku politiku.

Dok su veće države članice, kao što su Nemačka i Francuska, uspele da iskoriste dodatnu fleksibilnost u velikoj meri da podrže domaću industriju, manje države članice su u više navrata izražavale zabrinutost da bi promena mogla da koristi pretežno zemljama sa dubljim džepovima.

"Državna pomoć nije rešenje i mislim da to treba zaustaviti", rekao je Bodskov, koji je zadužen za industriju, poslovanje i finansijska pitanja, u intervjuu za Euractiv u utorak (20. februara).

Napominjući da je Danska stvorila uspešan industrijski sektor bez upotrebe državne pomoći – u sektorima kao što su nauke o životu i obnovljiva energija – rekao je da instrument javne podrške "sigurno nije alat koji smo izneli na sto".

Privremeni okvir za krizu i tranziciju (TCTF), koji trenutno daje državama članicama veće mogućnosti da podrže domaću industriju, ne bi trebalo da se produžava duže od naredne četiri godine – uz odobrenja paketa državne pomoći do 2025. godine, a stvarna implementacija se očekuje do 2027., tvrdio je Bodskov.

"Mislim da bi to trebalo da bude prozor koji je Evropa otvorila upravo sada, 2024. i 2025. godine, sa nastavkom do 2026. i 2027. godine", rekao je on.

Dok je državna pomoć tradicionalno bila podvrgnuta strogim ograničenjima prema pravilima EU, kako bi se zaštitila tržišna konkurencija, trenutni izuzeci uključuju opciju, za bilo koju zemlju EU, da se "podudare" subvencije koje pojedinačnim kompanijama nude zemlje koje nisu članice EU – kako bi se sprečile kompanije od preseljenja u inostranstvo.

Šemu, koju je Euractiv predstavio početkom 2023., Nemačka je prvi put iskoristila u januaru, kada je Evropska komisija odobrila nemačku pomoć od 902 miliona evra švedskom proizvođaču baterija Northvolt za novu proizvodnu lokaciju u Heideu, Nemačka, nedaleko od Danske granice.

Habek nastavlja sa podrškom

U utorak se Bodskov sastao sa Habekom (Zeleni), dugogodišnjim kritičarem ograničenja EU povodom nacionalnih subvencija, koji je jednom uporedio popunjavanje potrebne dokumentacije sa "psećim godinama".

Habek je rekao u julu prošle godine da "su ovi pregovori o državnoj pomoći izuzetno komplikovani jer Evropa vrlo pedantno pazi da jedna zemlja ne iskoristi drugu".

"Oni koji su prošli kroz ovo jednom su ostarili zbog procedura apliciranja. To je kao pseće godine, jedna se računa kao sedam, jer je tako, tako dosadno", dodao je.

Izvor: Youtube/DW News/Printscreen

Iako se Habek - kao i vodeća nemačka vladajuća stranka SPD - ranije zalagao za popuštanje ograničenja nacionalnih subvencija, on u celini podržava širu sliku pristupa EU kao bloka.

Podržavajući novi instrument na nivou EU kako bi se osiguralo da svaka članica bude ohrabrena da podstiče nacionalne industrije, on je u utorak objasnio za Euractiv da, u dugoročnom smislu, njegov stav se poklapa sa Bodskovljevim razmišljanjem - ali se razlikuje u načinima podsticanja evropske konkurentnosti.

"Mogao bih reći da se slažemo da je Evropa u posebno konkurentnom položaju, posebno u istorijskom poređenju. Kina, kao što možete videti, pokušava da preuzme druga tržišta sa državnim subvencijama za masovnu proizvodnju robe. To se može definisati kao agresivan čin".

"Ako te cene prenesemo na kupce, na ekonomiju, možemo završiti u začaranom krugu, a to ne može biti ispravno", rekao je Habek.

"Drugim rečima, tada moramo da raspodelimo subvencije na neki način tako da više troškovi proizvodnje zapravo ne uništavaju ono što želimo da očuvamo, a to je konkurentnost evropske ili nemačke ekonomije", objasnio je.

Bodskov, s druge strane, podržava i druge mere osim državne pomoći, poput investicija u istraživanje i razvoj, kao i visoko obrazovanje.

"Ključ uspeha Danske u zelenom pravcu je jedna stvar: sposobnost da se hiljade i hiljade nekvalifikovanih i kvalifikovanih radnika prebaci na nova zelena radna mesta".

Projekat fonda na nivou EU takođe nailazi na protivljenje nemačkog ministra finansija, Kristiana Lindnera iz stranke FDP koja je naklonjena poslovnom sektoru, koji je generalno kritikovao javne subvencije.

Kineska konkurencija

U međuvremenu, Bodskov je podržao istragu Evropske komisije protiv subvencija za kineska električna vozila (EV), što bi moglo dovesti do uvođenja novih tarifa na električne automobile uvožene iz Kine.

"Ne možemo izopštiti kinesku ekonomiju iz globalne ekonomije. I mi ćemo se takmičiti", rekao je. "Ali moramo se takmičiti na ravnopravnoj osnovi".

"I zato mislim da je pozitivno što je Komisija sada, sa predsednicom Ursulom fon der Lajen, preuzela veoma težak stav kada su u pitanju automobili. Potrebno je”.

Bodskov, u čijoj zemlji živi bivši svetski lider u proizvodnji vetroturbina Vestas, nije želeo da precizira da li bi podstakao da se sprovede slična istraga o kineskim vetroturbinama, za koje evropska industrija strahuje da bi mogle da preplave evropsko tržište. u narednih nekoliko godina.

Sa nedavno dogovorenim "Net-Zero Industry Act", EU ima za cilj da se pozabavi 40 odsto svojih potreba za tehnologijama obnovljivih izvora energije kroz domaću proizvodnju do 2030. godine.

(JA/EURACTIV.rs)