Velike evropske sindikalne organizacije uputile su "hitan" apel kreatorima politike EU da počnu da uslovljavaju industrijske kompanije da će primati javna sredstva jedino pod uslovom zaštite prava radnika.

U pismu, koje nije objavljeno, ali ga je Euractiv.com video, takođe se kritikuje Savet zbog toga što je izostavio "svako pominjanje dubokog nedostatka veština" sa kojim se suočavaju industrije širom EU iz svog dnevnog reda.

"Kada dajemo ogromne količine novca poreskih obveznika privatnoj industriji, trebalo bi da se postaramo da ona stvaraju kvalitetna radna mesta koja čine ovu zajedničku investiciju vrednom truda", navodi se u pismu.

Pismo dolazi usred sve veće zabrinutosti za konkurentnost privrede EU, uz stagnaciju ukupnog rasta BDP-a i nagli pad industrijske proizvodnje.

Takođe dolazi u vreme sve većeg ekonomskog očaja među evropskim radnicima. U nedavnoj studiji, Evropska komisija je primetila da su "stopa finansijskih nevolja i materijalne i socijalne uskraćenosti zaposlenih značajno porasla" od kraja 2021.

"Ovo je fundamentalno"

Poziv liderima EU da nametnu takozvane "društvene uslove" kompanijama podržali su nezavisni stručnjaci.

"Da, javna sredstva koja se dodeljuju za podršku evropskoj industriji trebalo bi da dolaze sa čvrstim društvenim uslovima", rekla je Laura Rejner, viši politički analitičar u Programu za socijalnu Evropu i blagostanje u Centru za evropsku politiku (EPC).

"Ovi uslovi bi trebalo da obuhvate različite aspekte industrijskih i radnih odnosa, obezbeđujući da kompanije primaoci budu u skladu sa zakonom o radu, kolektivnim pregovorima i obezbede pristojne plate, adekvatne uslove rada i kvalitetnu obuku za veštine", dodala je ona. "Ovo nije 'lepo za imati', ovo je fundamentalno."

Apel ETUC-a i industriALL-a da se EU pozabavi nedostatkom veština u bloku uslovljavanjem javnog finansiranja obezbeđivanjem pripravničkog staža i drugim merama za unapređenje veština – kao što je urađeno u vodećoj industrijskoj inicijativi SAD, Zakonu o smanjenju inflacije – takođe je podržao Filip Lausberg, stručnjak za konkurentnost u EPC.

"Mislim da je nedostatak veština jedan od glavnih problema sa kojima se suočava evropska ekonomija, što predstavlja ozbiljne izazove za konkurentnost. I mislim da je ulaganje u to dugoročna investicija koja će takođe koristiti kompanijama i njihovoj konkurentnosti", rekao je on.

Poslovni ugovor?

Evropska poslovna zajednica je takođe više puta naglašavala potrebu da se lideri EU pozabave ozbiljnim nedostatkom veština u bloku.

"Stvarno verujem da ako želimo da se suočimo sa demografijom i zadržimo industrijsku aktivnost, moramo da budemo veoma inkluzivni u našem pristupu tržištu rada i da se postaramo da imamo prave politike da tamo ostvarimo sav potencijal", rekao je Tom Paemeleire, izvršni direktor kompanije Keboni, norveškog proizvođača drveta, na nedavnom događaju u Briselu.

Međutim, poslovne grupe su izrazile oprezniju podršku jačanju prava na kolektivno pregovaranje.

U zajedničkom dokumentu o stavu objavljenom u oktobru 2023. godine, Konfederacija evropskog biznisa ("BusinessEurope") i druge velike grupe poslodavaca naglasile su "ključni" značaj očuvanja prava na kolektivno pregovaranje i u javnom i u privatnom sektoru.

Međutim, list je takođe upozorio "socijalne partnere" da se "odgovorno angažuju u kolektivnom pregovaranju o platama i pomognu da se osigura da privremena povećanja ne dovedu do spirale plata i cena".

Takođe je upozoreno da "treba izbegavati svako neopravdano povećanje plata za određene grupe radnika jer narušava strukturu plata na nivou kompanije".

"Nema svetla na kraju tunela"

Dalje potvrđujući hitnu potrebu da se preokrene industrijski pad Evrope, prvi dan sastanka Saveta za konkurentnost došao je istog dana kada je Evropsko udruženje čelika (EUROFER) objavilo da su "crni ekonomski izgledi" Evrope doprineli naglom smanjenju potrošnje čelika u odnosu na protekle godine.

"Evropska industrija čelika još ne može da vidi svetlo na kraju tunela", rekao je Aksel Egert, generalni direktor EUROFER-a, dodajući da industriji čelika "još uvek nedostaju rešenja za visoke cene energije".

Filip Lausberg, ekspert za konkurentnost EPC, složio se da rešenje za evropsku energetsku krizu – koju je pokrenula invazija Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. – još uvek nije pronađeno.

On je takođe primetio da su jedino verodostojno kratkoročno rešenje problema "masovne subvencije", koje bi potencijalno mogle da pogoršaju fiskalnu slabost Evrope.

"Mislim da sada nema brzog rešenja za to osim ako ne želite da masovno subvencionišete", dodao je on. "Ali to, naravno , postavlja pitanje koliko je fiskalno održivo. I tako samo prebacujete problem sa kompanija na državu".

(JA/EURACTIV.rs)