"Kredi Suis" banka pozajmljuje 50 milijardi franaka da bi uverila investitore da će nastaviti da posluje. Godinama se suočava sa problemima, a važi za globalno važnu finansijsku instituciju.

Banka osnovana 1856. godine suočava se sa velikim izazovima, a jedna je od najvećih finansijskih institucija na svetu i smatra se "globalno sistematski važnom bankom", odnosno nalazi se na spisku na kojem je još samo 29 ustanova širom sveta, među kojima su Američka i Kineska banka, "JP Morgan Čejs" i druge.

Nakon kraha dve američke banke, investitori su počeli da rasprodaju deonice ove banke i time im oborili cenu na rekordno niski nivo.

Švajcarske vlasti saopštile su da problemi američkih banaka ne moraju nužno da predstavljaju pretnju po švajcarsko tržište.

"Nema indikacija direktnog rizika efekta trenutne nestabilnosti američkih banaka na švajcarske institucije", saopšteno je.

Šta se desilo "Kredi Suis" banci?

Problemi "Kredi Suis" nisu bili nepoznati, ali sada je na vidiku mnogo veća briga, ocenjuju analitičari.

"Ova banka nije samo švajcarski problem, već globalni. Mnogo je povezanija na svetskom nivou, i ima mnoštvo podružnica izvan Švajcarske, uključujući i Ameriku", napisao je ekonomista Endrju Keningam iz "Kapital ekonomiksa".

"Kredi Suis" proteklih godina je imala niz poteškoća u poslovanju, ali i neslaganja sa regulativom, zbog čega joj je narušen imidž i kod potrošača, i kod investitora. Više članova najvišeg menadžmenta zbog toga je ostalo bez posla. Prošle jeseni je banka saopštila da će "radikalno restrukturirati" svoje poslovanje, otpustiti 9.000 stalno zaposlenih i sa investicija fokus prebaciti na upravljanje bogatstvom.

Izvor: EPA-EFE/JUSTIN LANE

U utorak je banka priznala "materijalne slabosti" u finansijskom izveštavanju i ukinula bonuse dvojici direktora. U godišnjem izveštaju navela je da "interna kontrola na nivou grupe po pitanju finansijskog izveštavanja" nije bila efikasna, jer nije uspela da adekvatno identifikuje potencijalne rizike.

Banka hitno razvija plan oporavka, i izvršni direktor Ulrih Kerner rekao je da se priliv vraća, nakon što su klijenti povukli 111 milijardi franaka od septembra do decembra prošle godine.

Efekat "Kredi Suis" prelio se i na druge evropske banke, piše "Si-En-En", pa su tako i francuske i nemačke "BNP Paribas", "Societe Generale", "Commerzbank" i "Deutsche bank" osetile pad akcija između osam i 12 odsto. Slična je situacija i sa italijanskim i britanskim bankama.

(EURACTIV.rs)