Vodeći pregovarač Evropskog parlamenta, nemački političar levog centra Rene Repasi ukazao je na benefite koje ovaj sporazum nosi i rekao da će u budućnosti biti lakše i jeftinije popravljati proizvode umesto kupovine novih, skupih
Evropski potrošači će imati pravo na popravku uobičajenih kućnih aparata, uključujući mobilne telefone, dok će zemlje EU morati da proizvode šeme za povećanje stope popravke prema novom zakonu usvojenom u petak (2. februara). Evropska komisija je 2023. godine predložila novi zakon koji potrošačima daje pravo na popravku svojih uređaja – dugo nakon isteka garancije.
Vodeći pregovarač Evropskog parlamenta, nemački političar levog centra Rene Repasi ukazao je na benefite koje ovaj sporazum nosi i rekao da će u budućnosti biti lakše i jeftinije popravljati proizvode umesto kupovine novih, skupih.
Pored drugih inicijativa, uspostavljanje prava na popravku bilo je visoko na agendi hemijskog ciklusa EU. Izvan očiju javnosti, zakonodavci se nadaju da će stvarni pozitivni uticaji na potrošače privući podršku evropske javnosti. Zakon je stoga bio prioritet za Parlament.
"Ovo predstavlja značajan uspeh Evropskog parlamenta, koji se zalaže za osnaživanje potrošača u borbi protiv klimatskih promena", dodao je Repasi.
Evropska komisija je saopštila da bi njen originalni predlog uštedeo oko 18 miliona tona CO2 tokom 15 godina, dok bi potrošačima uštedeo 176 milijardi evra. Ovlašćenje za "razumne" troškove popravke, predloženo od strane Repasija i njegovih ko-negocijatora, biće uključeno u konačni tekst.
Novi zakon će uspostaviti "obavezu proizvođača da poprave uobičajene kućne aparate poput veš mašina, usisivača, pa čak i pametnih telefona." Ova lista proizvoda može se proširiti putem sekundarnog zakona poznatog kao uredba o ekodizajnu.
Dodavanje pametnih telefona na listu predstavlja oblik regulatornog otpora protiv dominantnih proizvođača poput Epla, čija je politika povezivanja softvera sa delovima dugo blokirala tradicionalne radnje od popravki njihovih proizvoda.
Danas, proizvodi koji su popravljeni već imaju produženo zakonsko jamstvo od dve godine u zemljama poput Nemačke - "osvežavajući" odgovornost prodavca za neispravnu robu. Ovaj sporazum produžava ovo produženje još jednom godinom.
Druge odredbe koje olakšavaju život potrošačima uključuju: prodavci moraju obavestiti svoje kupce o pravu na popravku, a kupci mogu pozajmiti zamenski uređaj tokom popravke ili odmah se odlučiti za obnovljeni zamenski uređaj. Onlajn pristup informativnim cenama popravki takođe mora biti olakšan.
"Nove regulative će ojačati potrošačka prava kada su proizvodi neispravni i učiniti popravku privlačnijom i dostupnijom potrošačima", objasnio je BEUC, evropska agencija za zaštitu potrošača.
Potrošači i dalje imaju slobodu da se odluče ili za popravku ili samo za kupovinu novog uređaja, dodala je agencija - princip koji su države članice EU insistirale da se uključi. Evropski parlament je prvobitno pokušao da učini popravke obaveznim u određenim slučajevima. Ovaj pristup je bio izbrisan.
Ko je šta dobio?
Aspekt mogućeg spora sa Savetom bio je 'koncept značajnih neugodnosti'. Opcija za potrošače da pozajme uređaj tokom popravke, koju je podržao Parlament, ostaje uključena u politički sporazum, piše EURACTIV.com.
Evropski parlament je takođe uspeo da insistira na razumnim cenama. U novembru, poslanici su pomenuli da nameravaju uvesti pravilo kako bi se osigurala realna cena. Stav Parlamenta takođe je gurao za dodatno produženje zakonskog jamstva za popravljene proizvode za još godinu dana, što je zadržano u postignutom sporazumu.
Prema sporazumu, države članice EU moraju uvesti barem jednu meru koja bi podstakla potrošače na usluge popravki, poput vaučera za popravke, fondova ili smanjenja PDV-a. U novembru je Repasi tvrdio da, ako Savet sprovede otkaz hijerarhije, lista stimulansa za popravke morala bi biti značajno proširena.
Sa ovom obavezom za države članice, razume se da je Savet uspeo da izbriše hijerarhiju lekova. Tema koja se očekivala da bude sporna u pregovorima između Evropskog parlamenta i Saveta.
Države članice EU imaju 24 meseca da prenesu direktivu u nacionalno pravo nakon što je usvoje Savet i Parlament, a objavi se u Službenom glasniku EU.
(J.N./EURACTIV.rs)