U nemačkim sektorima prozvodnje i trgovine vlada pesimizam povodom zapošljavanja novih radnika, a ni sektor usluga nije pošteđen ovog trenda.nRadnike pre svega traže IT kompanije i firme koje pružaju konsultantske usluge
Nemačke kompanije su sve manje spremne na zapošljavanje novih radnika, ističe se u danas objavljenom izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena. Indikator koji meri spremnost nemačkih kompanija na zapošljavanje je u januara pao na 95,5 poena sa decembarskih 96,5 poena, objavljeno je na veb stranici IFO.
"Kompanije prilično oklevaju sa zapošljavanjem novih ljudi, otpuštanja postaju sve verovatnija", saopštio je šef istraživanja IFO Klaus Volrabe.
U nemačkim sektorima prozvodnje i trgovine vlada pesimizam povodom zapošljavanja novih radnika, a ni sektor usluga nije pošteđen ovog trenda. Radnike pre svega traže IT kompanije i firme koje pružaju konsultantske usluge.
Nemački građevinski sektor se nalazi u krizi koja se održava i na uzdržanost prilikom zapošljavanja osoblja. U odvojenom saopštenju IFO se navodi da je nemačka privreda "zaglavljena u recesiji" pošto se poslovno raspoženje kompanija u Nemačkoj dodatno pogoršalo u januaru.
Nemačke firme su bile manje zadovoljne trenutnim poslovanjem u odnosu na decembar i više skeptične povodom razvoja svog poslovanja u narednih šest meseci.
Odluka Evropske centralne banke štetno utiče na privredu
Na već oslabljenu nemačku privredu, usled pada proizvodnje i poslovnog poverenja, mogla bi uticati i odluka Evropske centralne banke da zadrži kamatne stope na visokom nivou.
Evropska centralna banka je podigla stope u deset uzastopnih navrata između jula 2022. i septembra 2023. nakon što je ruska invazija na Ukrajinu izazvala porast cena širom Evrope, čime je njena referentna stopa na depozite sa porasla sa -0,5 odsto na 4,0 odsto. Ublažavanje cenovnih pritisaka dovelo je do toga da je banka pauzirala povećanje kamatnih stopa na svoja dva prethodna sastanka u oktobru i decembru.
Prošle nedelje je Savezni zavod za statistiku ove zemlje izvestio da je nemačka privreda prošle godine smanjena za 0,3 odsto.
Rasmus Andresen (Zeleni/EFA), nemački član Odbora za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta i izvestilac za godišnji izveštaj parlamenta o ECB 2022, osudio je odluku ECB kao "veoma štetnu" uprkos činjenici da je ovakav ishod bio predviđen.
"Svi znamo da ako je nemačka ekonomija bolesna, onda je i evropska ekonomija bolesna, jer Nemačka ima prilično dominantnu ekonomsku ulogu u Evropi", rekao je Andresen za Euractiv.
(J.N./EURACTIV.rs)