Odluka Evropske centralne banke (ECB) da zadrži kamatne stope na rekordno visokim nivoima u četvrtak (26. januara) izazvala je strahove zbog uticaja na Nemačku.

Evropska centralna banka je podigla stope u deset uzastopnih navrata između jula 2022. i septembra 2023. nakon što je ruska invazija na Ukrajinu izazvala porast cena širom Evrope, čime je njena referentna stopa na depozite sa porasla sa -0,5 odsto na 4,0 odsto. Ublažavanje cenovnih pritisaka dovelo je do toga da je banka pauzirala povećanje kamatnih stopa na svoja dva prethodna sastanka u oktobru i decembru.

Odluka banke je takođe usledila dan nakon što je institut IFO, istraživački centar sa sedištem u Minhenu, smanjio svoje prognoze BDP-a za Nemačku, najveću ekonomiju evrozone, sa 0,9 odsto na 0,7 odsto. Prošle nedelje je Savezni zavod za statistiku ove zemlje izvestio da je nemačka privreda prošle godine smanjena za 0,3 odsto.

Rasmus Andresen (Zeleni/EFA), nemački član Odbora za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta i izvestilac za godišnji izveštaj parlamenta o ECB 2022, osudio je odluku ECB kao "veoma štetnu" uprkos činjenici da je ovakav ishod bio predviđen.

"Svi znamo da ako je nemačka ekonomija bolesna, onda je i evropska ekonomija bolesna, jer Nemačka ima prilično dominantnu ekonomsku ulogu u Evropi", rekao je Andresen za Euractiv.

"Mislim da je [odluka pogrešna] posebno u vreme kada je najveća evropska privreda u recesiji, a takođe i u vreme kada treba da vidimo mnogo više investicija, kako privatnih tako i javnih, da transformišemo našu ekonomiju u zeleniju budućnost", dodao je on.

Prema najnovijim podacima koje je objavio Eurostat, zvanični zavod za statistiku EU, međugodišnja inflacija u decembru bila je 2,9 odsto: više u odnosu na novembarske stope od 2,4 odsto, ali znatno ispod najviše stope od 10,6 odsto dostignute u oktobru 2022. godine. ECB ciljna stopa je dva odsto.

"Izgleda prilično loše"

Andresenove komentare je ponovio i Sander Tordoir, viši ekonomista u Centru za evropske reforme, koji je rekao za Euractiv da "većina podataka sugeriše da bi ECB trebalo da smanji kamatne stope agresivno i prilično brzo", iako nije očekivao da će ECB zaista smanjiti stope "do aprila ili juna".

Tordoir je takođe ukazao na studije – uključujući i samu ECB – koje sugerišu da je inflacija u evrozoni, za razliku od SAD, uglavnom vođena ponudom, a ne potražnjom.

"Evrozona u suštini nije imala sreće i bila je veoma teško pogođena ne samo pandemijskim šokom u snabdevanju, već i šokovima snabdevanja usled ruske invazije na Ukrajinu", rekao je on.

"A slabost u Evropi je velika u Francuskoj i Nemačkoj. Dakle, to je u srcu ekonomije evrozone. Nemačka je duže slabija. Poslednji krug mekih ekonomskih pokazatelja u Francuskoj takođe izgleda prilično loše", dodao je on.

"Neophodna žrtva"

Međutim, Filip Lausberg, analitičar Centra za evropsku politiku (EPC), naglasio je da je primarni mandat ECB-a da zadrži inflaciju na dva odsto i da ECB verovatno smatra loše performanse nemačke privrede kao "neophodnu žrtvu" da bi se to dogodilo .

Takođe je istakao da je i sama Nemačka jedna od zemalja EU koja je prvobitno bila za to da ima centralnu banku evrozone fokusiranu na inflaciju.

"Nemci su ti koji najviše stoje iza ovog koncepta nezavisne centralne banke", rekao je on. "Osnovana je po uzoru na Bundesbanku, koja je ovu politiku prilično uspešno koristila u posleratnom periodu.

"Naravno, uvek je bilo država članica koje bi želele da vide mnogo politički aktivniju ECB koja je aktivnija u rastu i otvaranju radnih mesta. Ali DNK ove institucije nije takav. Ne bih očekivao da će to učiniti".

Odluka ECB-a je takođe doneta uprkos rastućem pritisku evropskih radnika da banka što pre snizi stope.

Ranije ove nedelje, Ester Linč, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (ETUC), koja predstavlja 45 miliona radnika širom Evrope, rekla je za Euractiv da stroga politika ECB "izlaže nepotreban finansijski pritisak na zaposlene" i "rizikuje ekonomiju u recesiji koja uništava radna mesta".

Strahovi od moguće recesije dodatno su potvrđeni u petak (26. januara), kada je institut IFO izvestio da su nemačka izvozna očekivanja pala u januaru, uključujući i ključne proizvodne industrije kao što su proizvođači automobila i proizvođači mašina, opreme i električne opreme.

(JA/EURACTIV.rs)