Izraz jedinstvenog tržišta rada poznat nam je još iz perioda Jugoslavije, ali i iz terminologije Evropske unije. U novoj realnosti će i Srbija biti deo jednog takvog tržišta od 1. marta. Istražujemo šta će ovo značiti za Srbiju i region.

Na jedinstvenom tržištu rada Srbi nisu doprinosili i živeli još od raspada Jugoslavije, a čini se da ćemo od prvog marta definitivno opet moći da se pohvalimo ovom stavkom. Ipak, tržište nije tako široko, pošto su članice inicijative Otvorenog Balkana, osim Srbije, još u Severna Makedonija, kao i Albanija.

Činjenica je da zemlje na Balkanu imaju težak istorijski prljag.

Raspad Jugoslavije, sukob na Kosovu i jednostrano proglašena nezavisnost koja je usledila stvorili su snažne fluktuacije u tenzijama između dve članice inicijative, Srbije i Albanije. Ne tako komplikovan odnos imaju Srbija i Severna Makedonija, ali su i dalje u pitanju dva naroda koja su do nedavno živela u istoj državi. Odnos između S. Makedonije i Albanije bi se takođe mogao oceniti komplikovanim, usled različitih teritorijalnih sporova.

Ovo, ipak, nije sprečilo zemlje da budu deo jedinstvenog tržišta rada koji će omogućiti građanima da svoje potragu za svojim radnim mestom mogu proštiriti bez razmišljanja o eventualnim administrativnim poteškoćama.

"Ovo znači da tržište tri zemlje postaje jedinstveno u pogledu radne snage. Dakle, ljudi koji su iz Albanije zainteresovani da dođu da rade u Srbiji, oni mogu da se prijave u okviru njihovih institucija da uđu u registar Otvorenog Balkana, i da na taj način uđu u sistem gde bi institucije poput MUP-a imale mogućnosti da vide ko im dolazi u zemlju da radi. Onda ljudi iz Albanije mogu da dođu u Srbiju bez boravišnih dozvola i da bez raznih administrativnih teškoća mogu da traže posao u Srbiji i da se na tržištu rada ne razlikuju od građana Srbije", priča za EURACTIV Srbiju Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS).

Kao glavni problem izdavaja manjak radne snage sa kojima se sve zemlje u region, zajedno sa Srbijom, ali i veliki broj zemlaja EU suočava, te da bi jedinstveno tržište rada moglo biti jedan deo rešenja.

"U dosta delatnosti beležimo manjak radne snage. Međutim, zanimljivo je da kada pogledate 2023. i radne dozvole koje su tada izdate, one su izdate za Indiju, Kinu, Nepal, Šri Lanku a vrlo je malo ljudi iz regiona. Ova inicijativa bi omogućila da baš ti ljudi krenu da dolaze u našu zemlju da ovde zarade. Sa druge strane, naši ljudi koji ovde ne mogu da nađu odgovarajuće radno mesto, mogu da probaju u Albaniji ili Sverenoj Makedoniji. Takođe, investitori koji dolaze ovde mogu da posmatraju jedinstveno tržište koje je znatno veće nego da dolaze samo u Srbiju od sedam miliona stanovnika ili u Albaniju sa tri miliona", ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, već sada postoje ljudi koji iz dve zemlje rade u Srbiji, ali da će im sa ovom inicijativom, rad i život biti znatno olakšani.

"Srbija ima najviše apsolutne koristi zato što je najveća privreda, ali u realnom smislu i druge zemlje su poboljšale trgovinu, smanjile blago deficite. Međutim, ne može to biti jednostrana korist. Mi verujemo da će od toga imati koristi sve članice", poručuje Stanić.

Ipak, ovu inicijativu prate i određeni rizici kao što je odliv radne snage iz manje perspektivnih delova zemalja. To je, međutim, nešto što se već dešava u zemljama pojedinačno, među gradovima.

"Rizik je definitino da može doći do odliva radne snage iz manje razvijenih delova, ali činjenica je da i dalje postoji rizik da radna snaga ode u Evropsku uniju, a bolje da ode u region, nego u EU", smatra Stanić.

Prema njegovim rečima, ova inicijativa neće kontrolisati cenu radne snage, jer nju kontroliše tržište.

"Cena radne snage je različitika kao što je u Srbiji u različitim gradovima, tako je normalno očekivati da će biti i u zemljama članicama navedene inicijative. Ono što je sigurno je da se na cenu rada ne može uticati jer to određuje tržište, ne može biti podjednako plaćena ista delatnost u Srbiji i u Albaniji, to je jednostavno tržišna stvar", kaže naš sagovornik.

 Zašto je ova inicijativa važna i kakve je promene donela u odnosu na onu potpisanu 2019. godine, pitali smo i profesora Ekonomskog fakulteta i ekonomistu Ljubodraga Savića.

Kako je rekao, ova inicijativa je važna zbog nedostatka radne snage. Međutim, kako je nedostatak radne snage opštepristutan u celoj Evropi, Savić za EURACTIV ocenjuje da je pitanje da li će ova inicijativa zaživeti, iako važi za jako dobru.

"Druga stvar, Srbija je najveća ekonomija na Balkanu. Sada kada imate otvorene granice, propisana inicijativa Otvoreni Balkan omogućava vam da idete slobodno i trgujete u Albaniji. Kakav je to napredak u odnosu na one kolone kamiona koje se svakog leta viđaju prema Mađarkskoj i Hrvatskoj? Ti kamioni čekaju i po nekoliko dana, jer nema te vrste sporazuma koji omogućava jednostavnije carinske propise. Sada kada imate ovu vrstu organizacije, biće olakšana trgovina. Pri čemu, treba istaći da ovo još nije zaživelo, te se efekti ne mogu osetiti još neko vreme".

Savić ocenjuje da će Srbija imati velike koristi, jer "mi imamo šta da ponudimo, što kada je u pitanju posao, što radna snaga, standard".

"Severnoj Makedoniji i Albaniji će se pružiti velika prilika, ali pitanje je šta oni imaju da ponude. Znam za Makedoniju i njen poljoprivredni sektor, slično je sa Albancima. Imaju da ponude radnu snagu, ali ne vidim šta bi drugo mogli. Svakako da će im biti značajno, ali pitanje je šta će imati konkretno od toga. Kao što je u našem slučaju sa Kinom, imamo sporazume koji nam garantuju slobodnu trgovinu, ali šta mi imamo da ponudimo jednom tolikom tržištu? Lepa šansa, ali ne može da se iskoristi", smatra Savić.

Ali problem sa ovim sporazumom je i političke prirode, naglašava naš sagovornik.

"Prvo imamo dve zemlje koje su bile deo jedne zemlje, i zemlju sa kojom smo praktično bili u ratu. Zatim, zemlje koje neće da se pridruže inicijativi iz političkih razloga, kao što je Crna Gora. Ne znam šta je sa BiH, zatim Albanci koji su praktično umrtvili naš zajednički CEFTA sporazum. CEFTA i Otvoreni Balkan, dobre inicijative, ali u problemu zbog ludih glava. U 21. veku ne možemo da prevaziđemo neke stvari i zato stavljamo politiku pre ekonomije i onemogućavamo slobodno tržište", objašanjava.

Savić se takođe osvrnuo na ovaj sporazum koji je potpisan i 2019. godine. Kako kaže, ovo sada je pokušaj da se oživi.

"Nije se ništa mnogo promenilo, ali su zemlje valjda nešto naučile za ovo vreme. Mogu da se promene jedino neke političke okolnosti. Mi imamo situaciju da predsednik Srbije Edija Ramu zove 'drugom', a Rama staje na stranu kosovskih Albanaca, i to je normalno. Tako bi i predsednik stao uz Milorada Dodika. Međutim, hajde da probamo da ekonomiju stavimo pre politike, jer kad ne bi političari opterećivali privrednike, poput Aljbina Kurtija, svi bi imali korist, kako njihovi ljudi, tako i naši. Zašto bi neko otišao da trguje tamo, ako postoji rizik da neće da se vrati? Moraju se obezbediti dobri uslovi za trgovanje, kako bi ljudi imali želju da prave robne razmene. Ono što je moj zaključak je da, čim se sastaju predsednici triju država opet da bi potpisivali i raspravljali o Otvorenom Balkanu, jasno je da ova inicijativa ne funkcioniše na željeni način. Papirološki da, ali u praksi vrlo ograničeno", zaključuje Savić.

U Skoplju su u ponedeljak (22. januar), u ovkiru inicijative Otvoreni Balkan, potpisana dva protokola koji će omogućiti uspostavljanje slobodnog tržišta rada za zemlje Otvorenog Balkana - Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju. Potpisan je Protokol o sprovođenju sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu i Protokol o povezivanju šeme elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana. Sporazume je u ime Srbije potpisao državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković, a ispred Albanije i Severne Makedonije predstavnici nadležnih ministarstava.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

(JA/EURACTIV.rs)