O Reginalnoj ekonomskoj saradnji, Otvorenom Balkanu i šta privreda može da očekuje razgovaralo se u okviru konferencije koju je organizovala Američka privredna komora.

„Poslovna zajednica ima veliku ulogu kada su u pitanju ekonomske regionalnu integracije, ali i dalje integracije u Evropsku Uniju. Inicijativa „Otvoreni Balkan“, ima za cilj kreiranje jedinstvenog regionalnog tržišta zasnovanog na principima jedinstvenog tržišta EU, ima podršku privatnog sektora", istakao je Stefan Lazarević, predsednik AmCham-a. On smatra da je u okviru ove inicijative napravljen pomak u rešavanju dugogodišnjih necarinskih barijera i prepreka što je dovelo do olakšavanje trgovine u regionu, pre svega u domenu uvoza i izvoza prehrambenih proizvoda.

Lazarević je napomenuo da rezultati pokazuju da je, u nekim slučajevima, vreme za izvoz-uvoz prehrambenih proizvoda skraćeno i do 50%, a direktni troškovi taksi i naknada smanjeni i do 80%, što je rezultiralo uvećanjem obima trgovinske razmene u regionu „Otvorenog Balkana“ za skoro 30%.

"Privreda smatra da bi ostvarenje punog potencijala Inicijativa „Otvoreni Balkan“ imala obuhvatanjem svih regionalnih tržišta koja još uvek nisu deo EU i sve četiri slobode koje su zastupljene u EU, slobodnog kretanja robe, ljudi, kapitala i usluga", kazao je Lazarević.
Skupu je prisustvovao i ambasador SAD u Srbiji, Kristofer Hil koji je istakao da američke kompanije koje planiraju dolazak u Srbiju, ne razmišljaju samo o infrastrukturi i lokalnim uslovima, već o potencijalu za šire regionalno prisustvo zahvaljujući harmonizovanim standardima koji važe u celom regionu. Hil je naglasio da je zato Inicijativa „Ovoreni Balkan“ važna pre svega za ekonomiju i biznis i kao mogućnost za privlačenje stranih investitora.

Ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević kao važno naglasila je da kroz Otvoreni Balkan ne osmišljavamo neke nove zajedničke standarde, već standarde „pozajmljujemo“ iz procesa pristupanja EU, a koje već pojedinačno pregovaramo.

„Tako su evropske i regionalne integracije međusobno komplementarne i pomažu jedna drugoj“, objasnila je Miščević.

Rezultati ankete u domenu ograničenja slobodnog kretanja kapitala, ukazali su na potrebu iniciranja novih sporazuma koji će ići ka uklanjanju barijera za prekogranično kretanje kapitala, smanjenju troškova pojedinih transakcija kao i liberalizaciji finansijskih usluga.

Najveći broj ograničenja proizilazi iz režima deviznog poslovanja u Srbiji, nešto manje u Severnoj Makedoniji, dok u Albaniji nisu prijavljena veća ograničenja. Uklanjanje ovih ograničenja od velikog je značaja za strane investitore koji planiraju investicije u region, za domaće investitore koji svoje poslovanje žele da šire u regionu, kao i za mikro i mala preduzeća kojima se ovim ograničenjima smanjuje mogućnost pristupa kapitalu kroz moderne fintek platforme.

(EURACTIV.rs)