Američki ambasador Kristofer Hil o temama od rešenja pitanja KiM, garancijama za primenu sporazuma Beograda i Prištine, ZSO, američkim investicijama…

Ambasador SAD je u naglasio da kada je reč o ZSO da bi trebalo da se govori o razumnim rokovima kada se kaže da je to realno moguće do kraja godine.

“Mislim da je realno predložiti da se to sve desi ove godine. Ova godina je značajna i francusko-nemački predlog je pozitivan i može da se sprovede. Pažnja koju Srbija dobija je pozitivna i doživljava se da ona u tom procesu veoma dobro nastupa, što sve govori njoj u prilog”, rekao je Hil i dodao da je važno da se stvari ovde smire, da se zaustave tenzije i da se ne daje prilika ljudima koji žele tenzije da za to imaju izgovor.

”Ako ste ikada obeshrabreni situacijom u Srbiji pogledajte samo Severnu Koreju i videćete da na Balkanu nije tako loše. Kosovsko pitanje je u centru, najviše se o tome piše u medijima. Mi apsolutno podržavamo ono što su Evropljani uradili, posebno predlog koji dolazi od Francuza i Nemaca koji pokušavaju da se bave ovim problemom. Ono što brine mnoge ljude u Srbiji je ko će da garantuje sve to. Ako pogledate Briselski sporazum iz 2013. prošlo je toliko vremena. Amerikanci pokušavaju da stave do znanja da mi želimo da budemo deo procesa i garancija za ishod ovih pregovora. Ako pogledate u poslovnu stranu i ako želite da investirate u bilo koju zemlju, onda želite da imate situaciju bez političkih problema”, objasnio je Hil.
Američki ambasador je rekao da ne može da govori šta bi Srbija trebalo da radi u slučaju Rusije.

“Srbija zna šta treba da radi. Mislim da treba da bude jasna i da ima jasnu poziciju kao što je imala u Ujedinjenim nacijama kada je u pitanju ruska agresija, Na Srbiji je. Postoji duga istorija odnosa između Srbije i Rusije, koja vas povezuje na mnogo načina, ali na kraju Srbija mora da odgovori sama gde želi da bude, na Zapadu ili na ničijoj zemlji, negde između Istoka i Zapada. Mislim da Srbija treba da bude na Zapadu i da većina Srba to već sada razume. Kada je reč o evropskim sankcijama, to su očekivanja koja Evropa ima. Postoje male zemlje koje su se pridružile sankcijama ne zato što misle da će to promeniti politiku Rusije, već su razumele značaj i potrebu da se bude zajedno i da budu jasne u pogledu stava da ne podržavaju rusku agresiju. Srbija se dugo drži svoje politike kada su sankcije u pitanju. Duže se držite svoje politike u odnosu na sankcije nego što su se Rusi potrudili da zadrže Herson. Razumem da Srbija ima gorko iskustvo iz devedesetih sa sankcijama, shvatamo to, ali u jednom trenutku Srbija mora da se odluči. Ostavljam to Srbiji”, kazao je Američki ambasador i osvrnuo se i na Vašingtonski sporazum gde se razgovaralo o važnim stvarima kao što je privreda, da bi se obezbedilo da Priština i Beograd mogu da reše neka pitanja koja direktno utiču na život ljudi na terenu.

“Osnovno i temeljno je pitanje budućnosti Srba koji žive na Kosovu vekovima je da oni moraju znati kakva će im biti budućnost. Fundamentalno pitanje je da se pozabavimo onim što se zove Zajednica srpskih opština koja proističe iz originalnog Briselskog sporazuma.To apsolutno mora da se sprovede kako bi ljudi imali poverenja u buduće sporazume jer su to rešenja koja su već dogovorena i moraju da se sprovedu. Insistiramo na tome. Govorimo o originalnom Briselskom sporazumu. Ja ne kažem da je francusko-nemački sporazum u raskoraku s Briselskim, oni su povezani. Koncept da prethodni sporazum mora da bude sproveden je deo francusko-nemačkog predloga. To nije teorija nego praksa, trebalo bi da krenemo napred, da gradimo poverenje i da sve to sprovedemo”, jasan je bio američki ambasador.

Kako je kazao američki ambasador veliki je napredak u ekonomskim odnosima i to smatra veoma važnim.

“Velika je zainteresovanost Amerike i Američke privredne komore na čijem skupu ću večeras govoriti. Imamo ogromne investicije u Srbiji. Velike američke kompanije, nove koje rastu, odlučile su da investiraju ne samo u Srbiji već i u budućnost Srbije i njenu sledeću generaciju. Investicije su otprilike u iznosu od 4,5 milijarde dolara, i to je ozbiljan novac. Vidimo i da se iz Srbije mnogo izvozi u SAD. Jesmo na ovoj zemaljskoj kugli prilično udaljeni ali kada pogledate našu spoljnotrgovinsku razmenu ona je u porastu. Postoji drugi aspekt naših odnosa na kojima bi trebalo da radimo je da Srbija uspe i da postane članica EU što mi apsolutno podržavamo. Evropska unija predstavlja grupu možda i naših najboljih prijatelja na svetu, tako da verujem da će Srbija biti deo toga i želja nam je da naši odnosi sa Srbijom budu ne samo bilateralno dobri već I da postane članica EU”, objasnio je Hil.

Hil je naglasio da je ono što je ovom regionu potrebno je još dublja regionalna integracija I daako ste kompanija onda morate svoje proizvodne pogone staviti tamo gde imate šire tržište. U tom pogledu inicijative poput Otvorenog Balkana su apsolutno pozitivne inicijative, a to je i zbog toga što su ovu inicijativu podržali su predsednik Srbije, ali i premijer Albanije.

“Ako pogledate istorijski, teško da ćete videti da ste ikada imali bolje odnose između Beograda i Tirane od ovih koje imamo danas, a to bih povezao sa inicijativom regionalnog razvoja i povezivanja kao što je Otvoreni Balkan. Mi želimo da pomognemo ljudima da pomognu sami sebi u vezi sa tim, ali to mora biti nešto što potiče iz ovog regiona”, rekao je ambasador SAD u Srbiji u „Uranku“.

(EURACTIV.rs)