O kompaniji koja je velikim delom zaslužna za razvijanje železničkog saobraćaja u Srbiji, razgovaramo sa Željkom Davidovićem, regionalnim direktorom prodaje za centralnu i istočnu Evropu u kompaniji "Stadler Rail Management AG".

Kompanija koja je jedan od svetskih lidera u ovoj industriji, konkretno u proizvodnji šinskih vozila, Štadler Rejl u svojim prvim redovima ima čoveka poreklom iz Mrkonjić Grada, koji je studirao u Beogradu, a kojem se, uprkos dugogodišnjem životu u Švajcarskoj, prema njegovim rečima, uvek rado vraća.

Brzi voz, javnosti poznatiji kao "Soko", koji je do sada prevezao nekoliko miliona putnika od Beograda do Novog Sada izašao je iz "kuhinje" kompanije Štadler Rejl i prvi je voz ove vrste koji je kompanija izvezla u istočnu Evropu u saradnji sa Srbija Vozom i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije.

Sa Željkom Davidovićem, regionalnim direktorom prodaje za centralnu i istočnu Evropu u "Stadler Rail Management AG", razgovarali smo o ovoj saradnji, zaštiti životne sredine u kontekstu proizvodnje vozova, kao i mogućnostima Štadlera za investiranja u Srbiji.

Štadler je jedna od vodećih kompanija za proizvodnju šinskih vozila sa oko 14.000 zaposlenih u više od deset zemalja širom sveta, a kompanija postoji osam decenija. Šta je ključ ovakvog uspeha?

Ključ uspeha je timski rad i posvećenost poslu. Kao u nekom sportu, kada imate klub koji nema previse novca ali ima pozitivnu timsku atmosferu gde su igraci licne ambicije podredile zajednickom uspehu. Tu je uspeh zagarantovan. Kao na primer, naša košarkaška reprezentacija, koja ne spada u red bogatijih ali je ipak osvojila mnogo toga.

Naša kompanije je krenula kao mala (na primer, 1989. godine smo imali samo 18 radnika), ali je kroz posvećenost i timski rad uspela da se na tržištu probije kao lider. Zasigurno, zahvaljujući i vlasniku kompanije Peteru Spuleru koji je umeo da odabere tim i da se uz njegovu dirigentsku palicu kompanija konstantno razvija. Međutim, u jednom trenutku rasta, pored timskog rada i posvećenosti, potrebna je i precizna definicija procesa u kompaniji, sa puno posla i puno ljudi, a bez definisanog sistema, neminovno dolazi do problema. Mi smo pored motivacije i timskog rada na vreme razvijali i unutrašnje procese, tako da je svako znao šta i u koje vreme treba da radi. Mislim da je pored dobrog tima to bio i jedan od glavnih stubova našeg daljeg razvoja. Da bi jedna kompanija dugoročno bila uspešna potrebni su joj i precizno definisani procesi. Ne samo u proizvodnji već u celom sistemu. Neću reći da smo mi najbolji, ali se zasigurno svaki dan poboljšavamo - što je sigurno dobar put.

Brzi voz, koji je stigao u Srbiju krajem 2021., prvi je voz ove vrste koji je kompanija izvezla u istočnu Evropu u saradnji sa Srbija vozom i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike. Šta su vaša zapažanja o ovoj saradnji i kako ste zadovoljni time kako se ovaj voz u Srbiji koristi?

Moja zapažanja su emotivna i objektivna.

Emotivni deo se odnosi na to da je Srbija prva zemlja u regionu koja ima brzu prugu i na kojoj voze baš "moji" vozovi brzinom od 200 km/h. Objektivni deo je naravno mnogo važniji i odnosi se pozitivno na daljnji ekonomski razvoj Srbije

Mislim da je vizija predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovog tima u vezi ulaganja u razvoj železnice bila apsolutno ispravna, i da su itekako vidljive pozitivne promene raspoloženja građana Srbije prema spremnosti da koriste usluge železničkog saobraćaja. Ulaskom brzih vozova u železnički saobraćaj Srbije, došlo je do pozitivnih pomaka, ne samo na brzinu prevoza od Beograda do Novog Sada, već i do mnogo dubljih i važnijih ekonomskih tema. Videćete za nekoliko godina koliko ce bolja i brža povezanost (a pri tome mislim i na autoputeve) da pozitivno utiču na potpuno ravnomerniji razvoj Srbije. Mislim da će veliki centri kao Beograd, Novi Sad, Niš, da malo "popuste" u odnosu na razvoj manjih lokalnih zajednica. A to je jedini pravilni i čvrsti temelj razvoja svake stabilne države.

Izvor: Ustupljena fotografija/Željko Davidović

Da napravim malu paralelu sa Švajcarskom - jedna od najjačih ekonomskih poluga Švajcarske privrede je upravo ravnomeran razvoj svih regiona. Mislim da smo u tom segmentu razvoja apsolutno na pravome putu.

Srbija je naručila i 18 novih Stadlerovih elektoromotornih vozila. Dokle se stiglo sa ovim?

Ti vozovi se nalaze u proizvodnji i prvi je već nekoliko meseci u fazi testiranja. Testiranje i. naravno pozitivni rezultati. testiranja su uslov da bi voz mogao dobiti upotrebnu dozvolu. Takva su regulativna pravila. Očekujem da će uskoro svih 18 vozova biti isporučeni i da će dodatno poboljšati sliku železničkog saobraćaja Srbije

Da li se razmatra saradnja u vezi sa metroom?
Srbija je potpisala državni sporazum sa Francuskom o međusobnoj saradnji i kada je taj sporazum potpisan onda su francuske kompanije izrazile želju i obavezale se da će da učestvuju u izgradnji metroa. U međuvremenu se desio ovid, koji je trajao preko tri godine, pa rat u Ukrajini koji još uvek traje, pa sada ponovna obnova tragičnih sukoba na Bliskom istoku..Pored velikih ljudskih tragedia, koje su zapravo najtragičnije, kao posledicu imamo i neverovatna poskupljenja, inflaciju, kompletan poremećaj snabdevanja na tržištu. Sve to ima uticaj i na malo usporenje radova na projektu Metroa. Da li će Francuzi i dalje biti tu, ili će neko drugi, ili mi, to je sada manje bitno, bitno je rešenje koje će biti najkorisnije za Srbiju. Najvažnije je da se svet umiri i da se uspostave ravnoteža i stabilnost. Onda će biti mnogo lakše i planirati i razvijati.

Trenutno je u Evropi, ali i svetu, fokus na zelenoj tehnologiji u cilju zaštite životne sredine. Kako se kompanija Štadler Rejl uklapa u ove trendove globalno, ali i sa fokusom na Srbiju?

Implementacija zelenih tehnologija su izuzetno važne za očuvanje životne sredine i Štadler je ponosan da je jedan od pionira tog razvoja, na primer sa vozom na alternativni pogon (vodonik ili baterije).

Takođe smo razvili jedan proizvod koji je kombinacija tramvaja i voza i mi ga zovemo Tramtrain. On u gradu vozi po normalnim tramvajskim šinama brzinom tramvaja, a van grada dostiže brzine i do 100 km/h.

Većina evropskih gradova ga je prepoznala kao izuzetno korisno prevozno sredstvo, na primer, od aerodroma do centra grada. Mislim da bi i za grad Beograd to bilo odlično rešenje, jer bi sa relativno malim ulaganjima mogli dodatno rasteretiti saobraćaj u gradu. Bilo bi dovoljno da se od kraja tramvajskih pruga na Novom Beogradu napravi nastavak tramvajskih pruga do aerodroma (bez električne mreže) i da taj Tramtrain vozi po gradu normalno na električni pogona, a na novom delu na hibridni pogon, na primer, baterije. To bi bilo izuzetno dobro rešenje i za predstojeći EXPO, koji će sa svojom važnošću dovesti i ogroman broj turista u Beograd.

Izvor: Ustupljena fotografija/Željko Davidović

Kako ocenjujete trenutno stanje srpske železnice? Da li se dovoljno ulaže, gde ima prostora za unapređivanje?

Srpska železnica ima jako dobro vođstvo. Bistro, pametno i školovano. To su mladi ljudi, veliki stručnjaci, jako posvećeni svom poslu, neki školovani i u inostranstvu. Mislim da je Železnica Srbije u jednoj fazi sveobuhvatne obnove. Ta obnova je svima vidliva i ja sam ubeđen, da je to jedan proces koji je teško zaustaviti. Strana ulaganja u Srbiju su ogromna, i povećavaju se svakodnevno. Takav privredni razvoj podrazumeva i unapređenje infrastrukturnih uslova, tako da smo trenutno u vremenu, koje će se zasigurno ubrajati u najuspešnije periode ekonomske obnove u njenoj istoriji. Naravno, taj put je težak i dug, ali sam ubeđen da je Srbija za sada na pravom putu. Samo veliki poremećaji u svetu bi mogli da uspore njen rast.

Da li Štadler razmatra proširenje svojih aktivnosti u Srbiji, uključujući potencijalne partnere ili zajedničke projekte sa domaćim preduzećima?

Mi smo prvi put sa vlasnikom Štadlera došli u Srbiju 2021. godine. Tada smo razgovarali o mogućoj saradnji, gde je naš vlasnik izrazio želju da bi u Srbiji rado preuzeo neku domaću kompaniju koja se bavi proizvodnjom transformatora, i istu prilagodio i unapredio za Štadlerove potrebe.

Obišli smo nekoliko domaćih kompanija, međutim nismo pronašli ništa što nama odgovara, pa smo rešenje pronašli na drugom mestu. Onda smo počtkom 2022. godine posetili kompaniju Milanović Inžinjering pored Kragujevca u nameri da krenemo u saradnju

Međutim, odmah posle te posete je krenuo rat u u Ukrajini, tako da je i to zaustavljeno. Nadam se samo privremeno, i da će novi projekti u Srbiji zasigurno otvoriti i nove prilike za saradnju. Tome se već sada jako radujem.

(JA/EURACTIV.rs)