Nemački ministar ekonomije Robert Habek otkazao je u nedelju planiranu posetu Bliskom istoku kako bi se fokusirao na razgovore o u nemačkom budžetu za 2024. i rekao da je "veoma optimističan" da će se pronaći rešenje.

Trostranačkoj koalicionoj vladi ponestaje vremena da pronađe interni dogovor o tome kako da zapuši rupu u budžetu — za koju Habek procenjuje da iznosi oko 17 milijardi evra (otprilike 18,5 milijardi dolara) za 2024. godinu — i da zatim prođe kroz parliament, piše Dojče Vele.

Tri vodeća pregovarača trenutno uključuju Habeka i predstavljaju svaku stranku u koaliciji. Kancelar Šolc je socijaldemokrata (SPD), Habek predstavlja Zelene, a ministar finansija Kristijan Lindner predvodi Slobodne demokrate (FDP).

"Veoma sam optimista da smo na dobrom putu da postignemo sporazum", rekao je Habek na javnoj televiziji ARD kasno u nedelju.

Kako piše DV, većina svetala je ostala upaljena u kancelariji kancelara u Berlinu, Kanzleramt, kasno u nedelju, što naizgled ukazuje na hitan rad van radnog vremena.

Kevin Kuhnert, generalni sekretar SPD-a, rekao je na javnoj televiziji ZDF u nedelju uveče da su pregovori u toku dok je on govorio.

"Članovi vlade koriste svaki slobodan minut da naprave nacrt budžeta za 2024. koji zadovoljava uslove odluke ustavnog suda", rekao je Kunert.

Problem sa prvim budžetom

Nemačka je pre nekoliko godina primenila zakon poznat u zemlji kao "kočnica duga" koji zahteva od saveznih i državnih vlada da ne preuzimaju nove dugove za svoje godišnje budžete.

Izvor: EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Međutim, zakon dozvoljava vladama da suspenduju pravilo ako može da pokaže da je zaduživanje neophodno za rešavanje vanrednih situacija.

Pandemija COVID-a je, posebno, primorala vladu da proglasi takvo vanredno stanje i da pozajmi velike sume za oporavak.

Berlin je na sličan način osnovao višegodišnji "specijalni fond" od 100 milijardi evra u svetlu ruske invazije na Ukrajinu, koji se koristi da bi se obezbedilo da Nemačka poveća troškove odbrane kako bi ispunila ciljeve NATO-a, pri čemu su samo neki od tih troškova deo glavnog budžeta.

Problem je nastao ove godine kada je koalicija pokušala da prebaci oko 60 milijardi evra neiskorišćenih hitnih korona zajmova uzetih 2021. Ovaj fond je dodeljen za višegodišnje klimatske i infrastrukturne projekte.

Međutim, najviši nemački sud je presudio da se to ne može uraditi prema pravilima o kočnici duga i proglasio je budžet nevažećim. Takođe je presudilo da, ubuduće, vlade ne mogu da stvaraju zalihe hitnih zajmova iz prethodnih godina za buduću upotrebu.

I zašto se koalicija muči da pronađe rešenje?

Vlada je prošle nedelje suspendovala otplatu duga za 2023. godinu, kako bi pokrila sredstva kao što su subvencije za energiju i plaćanja za pomoć poplavama koje je ustavni sud takođe smatrao nelegitimnim, sa već potrošenim novcem.

U teoriji, ovo bi mogla biti opcija i za 2024. godinu. Ali, posebno ministar finansija Lindner, koji predstavlja fiskalno najkonzervativniju stranku u koaliciji, protivi se proglašenju još jednog vanrednog stanja i takođe kaže da nema dovoljno osnova za to.

Dakle, Šolc, Habek, Lindner i njihove stranke trenutno pokušavaju da se dogovore o tome kako da uravnoteže brojke i gde potencijalno da smanje potrošnju.

Zeleni su pogledali subvencije za fosilna goriva, tvrdeći da su i ekološki kontraproduktivne. Lindner je nedavno rekao da je trošenje 45 odsto budžeta na socijalno osiguranje previše i da "treba da vidimo kako tamo možemo da postanemo efikasniji". Vodeći članovi SPD-a su u međuvremenu naznačili da se protive smanjenju socijalnog osiguranja.

Izvor: EPA-EFE/FILIP SINGER

Šta sledi?

Kako se Božić bliži, u parlamentu Bundestaga je veoma malo vremena. Da bi nacrt budžeta bio dovršen, uključujući nekoliko dana razmatranja, verovatno bi trebalo da bude spreman za razmatranje sledeće nedelje.

Druga opcija bi mogao biti kasniji dogovor, hitno privremeno odobrenje za novi budžet i odgovarajuća parlamentarna kontrola početkom 2024.

Ako se ne pronađe rešenje, situacija bi čak mogla i potpuno srušiti koaliciju. Ali sve strane u vladi i dalje kažu da su uverene da mogu da postignu sporazum.

"To je proces koji je naporan, to se vidi, ali napreduje", rekao je Habek o razgovorima u nedelju.

(J.A./EURACTIV.rs)