Cilj plana je da se podstaknu i intenziviraju pripreme Zapadnog Balkana za članstvo u EU, tako što će neke prednosti članstva biti osetne za građane već u fazi pristupanja, navodi Evropska komisija u tekstu predloga

Cilj plana je da se podstaknu i intenziviraju pripreme Zapadnog Balkana za članstvo u EU, tako što će neke prednosti članstva biti osetne za građane već u fazi pristupanja, navodi Evropska komisija u tekstu predloga.

Ekonomsko povezivanje Zapadnog Balkana sa EU, odnosno "hvatanje koraka" sa evropskim prosekom u ekonomskom smislu jedan je od ključnih aspekata pristupanja EU, navodi komisija.

"Trenutni tempo približavanja ekonomskom proseku EU suviše je spor", ocenjuje se u predlogu i navodi da su ekonomije zemalja regiona trenutno samo na 30 do 50 odsto od proseka EU.

Plan za rast predlaže integraciju zemalja Zapadnog Balkana u sedam sektora jedinstvenog tržišta EU i pojačano finansiranje kroz bespovratna sredstva i povoljne zajmove u visini od 6 milijardi evra u periodu od 2024. do 2027. godine.

Integracija u jedinstveno tržište predviđena je u oblasti slobodnog kretanja robe, usluga i radnika, jedinstvene zone plaćanja, putnog saobraćaja, energetskog tržišta, jedinstvenog digitalnog tržišta i kroz integraciju u industrijske lance snabdevanja.

Izvor: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Plan Evropske komisije predlaže kompletiranje zajedničkog regionalnog tržišta na Balkanu zasnovanog na pravilima i standardima EU, što bi potencijalno moglo da donese 10 odsto njihovim ekonomijama.

Po planu, preduslov za dublju integraciju u jedinstveno tržište i dodatna sredstva iz EU fondova su reforme u zemljama kandidatima. Svaka od zemalja bi trebalo da predstavi reformsku agendu čije ispunjavanje će biti uslov za uplatu novih sredstava iz evropskog fonda za rast.

U slučaju Beograda i Prištine, uslov za korišćenje dodatnih sredstava iz fonda za rast biće i ispunjavanje obaveza iz dijaloga i primena Sporazuma o putu ka normalizaciji.

Šta piše u Planu rasta?

Novi Plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan je na četiri stuba. Cilj je unapređenje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije u zavisnosti od usklađivanja Zapadnog Balkana sa pravilima jedinstvenog tržišta i otvaranja relevantnih sektora i oblasti za sve susede u isto vreme, u skladu sa zajedničkim regionalnim tržištem.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Predlaže se sedam prioritetnih oblasti: slobodno kretanje robe; slobodno kretanje usluga i radnika; pristup jedinstvenoj zoni plaćanja u evrima (SEPA); olakšavanje drumskog saobraćaja; integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta; jedinstveno digitalno tržište i integracija u industrijske lance snabdevanja.

Podsticanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište, zasnovano na pravilima i standardima EU, što bi potencijalno moglo dodati 10% njihovim privredama.

Ubrzavanje temeljnih reformi, uključujući fundamentalni klaster, podržavanje puta Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, unapređenje održivog privrednog rasta uključujući privlačenje stranih investicija i jačanje regionalne stabilnosti.

Povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz Instrument reforme i rasta za Zapadni Balkan za period 2024-2027, predlog novog instrumenta u vrednosti od 6 milijardi evra, koji se sastoji od 2 milijarde evra bespovratnih sredstava i 4 milijarde evra u povoljnim kreditima, sa plaćanjem koje je uslovljeno time da partneri sa Zapadnog Balkana ispune specifične socio-ekonomske i fundamentalne reforme.

Kao deo Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi Reformsku agendu na osnovu postojećih preporuka uključujući godišnji Paket proširenja i Programe ekonomskih reformi zemalja (ERP). Evropska komisija će biti konsultovana u vezi sa ovom Reformskom agendom, koja će je zatim oceniti i usvojiti.

Sledeći koraci

Sada je na Evropskom parlamentu i Savetu da razmotre predlog ovog Instrumenta u okvir paketa srednjoročne revizije Višegodišnjeg finansijskog okvira EU. Nakon usvajanja, šest partnera sa Zapadnog Balkana će biti pozvani da podnesu svoje pojedinačne reformske agende u kojima će izložiti socio-ekonomske i fundamentalne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i konvergenciju u okviru Plana rasta tokom perioda 2024-2027. Srbija i Kosovo treba da se konstruktivno angažuju u dijalogu o normalizacija odnosa posredstvom EU, koji vodi visoki predstavnik, kao neophodan preduslov.

Kako će se trošiti tih šest milijardi evra

Prema najavama iz Komisije, iznos od šest milijardi evra će biti raspodeljen načelno između zemalja regiona, ali će biti trošen fleksibilno, što znači da će zemlje koje napreduju brže u reformama moći da računaju na novac koji "sporije " zemlje nisu iskoristile.

Novi Fond za reforme i rast će po predlogu Komisije zemljama Zapadnog Balkana na raspolaganje staviti ukupno šest milijardi evra u periodu od 2024. i 2027.

Od tog iznosa, dve milijarde će biti u formi bespovratnih sredstava, a četiri milijarde u formi povoljnih zajmova. Bespovratna sredstva bi trebalo da budu obezbeđena kroz reviziju aktuelnog budžeta EU za period od 2021. do 2028. godine. Fond za reforme i rast biće dodatna i komplementna pomoć zemljama regiona u odnosu na već postojeće predrispupne IPA fondove.

U obrazloženju plana Evropska komsija poručuje da će partneri sa Zapadnog Balkana morati odlučno da se angažuju na planu domaćih reformi i na jačanju ekonomske integracije u regionu, da bi iskoristili "ponudu" za rast.

"Na vlastima je da efikasno komuniciraju o planu rasta i njegovoj primeni. Zapadni Balkan i EU treba da iskoriste ovu priliku da ubrzaju napredak na putu pristupanja", navodi Evropska komisija.

(EURACTIV.rs)