Cene hrane pale su u oktobru na najniži nivo u više od dve i po godine, što je odraz jeftinjeg šećera, žitarica, biljnih ulja i mesa, izvestila je agencija UN-a za hranu i poljoprivredu FAO.

Najviše je pojeftinio šećer, za 2.2 odsto u odnosu na septembar, zahvaljujući snažnoj proizvodnji u Brazilu uprkos obilnim padavinama i slabljenju brazilskog reala prema dolaru. Primetno su se smanjile i cene žitarica, za jedan odsto u odnosu na oktobar, piše Hina, prenosi Seebiz.

"Međunarodne cene pšenice pale su za 1.9 odsto u oktobru, odražavajući uopšteno veću ponudu u SAD-u nego što se očekivalo i jaku konkurenciju među izvoznicima", saopštio je FAO.

Biljna ulja i meso pojeftinili su za 0.7 odsto, pritisnuti nižim cenama palminog ulja i svinjetine. Suncokretovo ulje blago je poskupelo, oslonjeno na stabilnu potražnju. Blago su porasle i cene mesa zbog pojave ptičjeg gripa.

Poskupeli su mleko i mlečni proizvodi, za 2.2 odsto u odnosu na septembar, podstaknuti pojačanom potražnjom za mlekom u prahu, posebno u severoistočnoj Aziji, utvrdio je FAO.

U zasebnom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištima žitarica FAO je potvrdio prognozu prema kojoj bi proizvodnja u ovoj godini trebalo da dosegne 2.819 milijardi tona, što bi predstavljalo povećanje za 0.9 odsto u odnosu na 2022.

Potvrdili su procenu o proizvodnji 785 miliona tona pšenice u ovoj godini, što bi predstavljalo smanjenje za 2.2 odsto u odnosu na 2022.

Izvor: Darek Delmanowicz/PAP

Potrošnja žitarica veća, rod manji

Prognoza o rodu pšenice u EU i Kazahstanu blago je snižena zbog dugotrajnog razdoblja nepovoljnih vremenskih prilika dok bi rod u Iraku i SAD-u trebalo da bude bolji nego što se očekivalo, navode.

U prognozi za iduću godinu beleže početak setve ozime pšenice (vrsta pšenice) širom severne hemisfere, uz procenu o ograničenom povećanju zasejanih površina zbog nižih cena u ovoj godini.

Površina pod pšenicom trebalo bi da se smanji i u Ukrajini, napominje FAO, ističući kontinuirani uticaj rata, koji se ogleda u ograničenom pristupu poljima i niskim proizvođačkim cenama, i "ne baš idealne vremenske prilike".

Potvrdili su da bi potrošnja žitarica u sezoni 2023./2024. trebalo da se poveća za jedan odsto, na 2.8 milijardi tona.

Blago su snizili prognozu zaliha na kraju sezone u julu iduće godine, na 881 milion tona, što bi značilo da će biti veće za 2.6 odsto nego na njenom početku.

Obim sveetske trgovine žitaricama trebalo bi da se u sezoni 2023./2024. smanji za 1.6 odsto, na oko 469 miliona tona, budući da bi smanjeni indonezijski i afrički uvoz trebalo da prevagne nad pojačanom nabavkom u EU i zemljama Dalekom istoku i u Latinskoj Americi.

(EURACTIV.rs)