"Zapadni Balkan je na veoma specifičnom položaju što obećava veliki potencijal ako se adresiraju neki od problema koje sam spomenuo", navodi u intervjuu za EURACTIV direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Matej Zakonjšek.

U intervjuu sa Zakonjšekom, govorićemo o problemima sa kojima se Zapadni Balkan suočava, ali i o njihovim rešenjima. Istražićemo značajnu ulogu ove organizacije u razvoju transportnog sektora na Balkanskom poluostrvu, s posebnim naglaskom na Srbiju. Takođe ćemo govoriti i o tome kako Transportna zajednica podržava razvoj infrastrukture i logističkih veza između Zapadnog Balkana i EU, uz naglasak na konkretnim projektima i investicijama koje su usmerene ka ovom cilju.

Uz to, direktor je ocenio i trenutno stanje industrije transporta i logistike na Zapadnom Balkanu, pružajući dragocen uvid u izazove i perspektive ovog sektora u regionu.

Koja je uloga Transportne zajednice i kakav je njen doprinos razvoju transportnog sektora u Srbiji?

Transportna zajednica je međunarodna organizacija koju čini 33 partnera, dakle 27 država članica EU, koje predstavlja Evropska komisija, i šest regionalnih partnera sa Zapadnog Balkana. Dodatno, od novembra prošle godine, imamo i tri posmatrača - Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.

Cilj organizacije je prilično jednostavan, ali i veoma izazovan za postići. To je kompletna integracija transportnog tržišta Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Ova integracija znači da jednom, kad su svi partneri ovde ispune sve EU standarde i takođe završe projekte koji povezuju region i šire, neće biti razlike kako je transport organizovan na Zapadnom Balkanu ili na primer u Švedskoj, Sloveniji i slično.

Postizanje ove transportne integracije znači rad na dve paralelne staze: radu na primeni zakonodavstva EU iz oblasti saobraćaja, kao i na konkretnim projektima povezivanja.
Sa jedne strane, pomažemo regionalnim partnerima da primene zakonodavstvo EU kada se govori o transportu, jer zakonodavstvo iz ove oblasti predstavlja veliki deo celokupnog zakonodavstva EU.

Dvadesetpet procenata svih EU zakona se tiče transporta. To je zbog same prirode transporta koji je usmeren na prekogranično delovanje i jer je u osnovi EU legislative da morate da imate iste standarde kada se, na primer, radi o prugama sa jedne i sa druge strane granice, inače ćete u suprotnom imati problem sa operacijama.

Mi pomažamo svim regionalnim partnerima i konkretnim projektima koji povezuju region, kao i region sa EU. Ovo su ciljevi i prema planu koji se zove „Trans-European Networks" gde imamo dve oblasti: transport i energetiku. Logika je povezivanje svih glavnih gradova, ekonomskih centara, kao i luka, aerodroma u jednu mrežu.

Neke od glavnih vizija Transportne zajednice su poštovanje principa ekološkog, ekonomičnog, brzog, transporta koji ima pozitivan društveni uticaj... Šta su najveći izazovi u ostvarivanju ovih principa i da li je moguća njihova primena u transportnoj industriji na teritoriji Zapadnog Balkana?

Jedna od veoma jasnih politika EU je da promoviše dekarbonizovan transport, a promocija ovakvih vidova transporta doprinosi manjoj emisiji štetnih gasova. Karbonski otisak i druge negativne eksternalije transporta su veoma visoke. Transport i energetski sektor su jedni od glavnih sektora zagađenje, kako u EU, tako i ovde na Zapadnom Balkanu.

To je jedan deo na koji mi obraćamo pažnju i zbog toga je naša pažnja posebno okrenuta na železnički saobraćaj. Ovaj vid transporta ima manje emisija u poređenju sa drugim vrstama saobraćaja.

Poslednjih 30 godina, u region je 85 odsto investicija otišlo u putnu infrastrukturu. Zato možemo videti da je ova mreža relativno dobro razvijena i da je visokog kvaliteta. Procena je da je širom regiona mreža puteva u dobrom, ili veoma dobrom stanju. Ako 85 odsto ljudi koristi drumski saobražaj, onda možete da vidite da ostatak koristi druge vidove transporta, kao što je železnica. Razlog što imamo ovo stanje sa železnica na Zapadnom Balkanu jeste nedostatak investicija poslednjih decenija.

Trenutno imamo samo jednu međunarodnu putničku vezu kada je u pitanju železnica, a to je Beograd - Bar. Međutim, i ta konekcija ilustruje nedosatak investicija. S tim u vezi, voz na ovoj pruzi mora da ide sporijom brzinom nego što je išao kada je pruga napravljena. To znači da za ono što vam je pre mnogo godina trebalo sedam sati, sada treba 11 sati, jer voz ide sporije iz operativnih razloga.

Ovo je izazov koji je prepoznat i od strane EU, ali i Zapadnog Balkana. Ako bismo išli na pozitivnu stranu ove priče, možete da vidite da kroz naš rad sa vladama regiona, oni ne samo da planiraju, već i rade na modernizaciji transportnih opcija. Koridor VIII, koridor koji spaja Crno more sa Mediteranom, zatim Koridor X koji povezuje sever i jug.

Mi ne vidimo sada samo radove na ovim transportnim opcijama, već i rezultate. Na primer, voz Beograd-Novi Sad je već funkcionalan i to je dobar rezultat i primer kako dobra infrastruktura može da vrati ljude vozovima. Ako posmatrate broj putnika, videćete da je on jako dobar i da su ljudi zadovoljni, što nam daje dobar primer kako bi se putovanja promenila kad bismo imali modern prugu, celom mrežom.

Takođe, jedan od vaših zadataka je rad na integraciji transportnih tržišta Zapadnog Balkana u EU. Kako Transportna zajednica podržava razvoj infrastrukture i logističkih veza između Zapadnog Balkana i EU? Možete li nam reći nešto više o konkretnim projektima i investicijama koji se sprovode sa ovim ciljem?

Kao što sam i rekao, naš prioritet je TEN-T mreža. Koji će projekti biti prioritet, zavisi od Evropske komisije i regionalnih partnera. Možete ih viditeti izlistane u okviru eknomskih planova za Zapadni Balkan koji su uspostavljeni sa partnerima i EU i u osnovi imaju različite tačke vodilje, u energetici, transportu itd.

U sklopu transporta imamo dosta projekata koji se tiču železničkog i drumskog saobraćaja. Mogu da pomenem neke. Jedan je modernizacija mreže pruga na Koridoru X, posebno je sada fokus na pruzi Beograd-Niš i od Niša do Severne Makedinije. Zatim Koridor VIII, takođe pruga, i Koridor Vc, koji je železnička i drumska mreža u BiH. Takođe, imamo i nekoliko projekata koji se tiču rečnog saobraćaja, na primer projekat vađenja potopljene nacističke flote iz Drugog svetskog rata iz Dunava u blizini Golubca.

Vrlo je različitih projekata i svi su oni deo ekonomskog plana za Zapadni Balkan.

Kako ocenjujete trenutno stanje industrije transporta i logistike na Zapadnom Balkanu?

Za početak, region je na veoma specifičnom položaju što obećava veliki potencijal ako se adresiraju neki od problema koje sam spomenuo. Posebno modernizacija pruga, ali i luka, kao i granični prelazi.

Šta želim da kažem? Pozicija regiona je takva - ne spaja samo sever sa jugom Evrope, već je i najkraća konekcija između Bliskog Istoka i Azije sa Evropom. Jednom kad brodovi prođu kroz Suecki kanal, oni mogu da idu ili kroz Gibraltar i da putuju do dve nedelje do severne Evrope. Roba bi potomo bila stavljena na vozove i išla do ostalih regiona Evrope. Ili, mogu da dođu do luka na Zapadnom Balkanu, gde bi roba bila stavljena na vozove i dalje odvožena u te iste regione, što bi dosta skratilo vreme transporta. Zato je Zapadni Balkan na interesantnom položaju, jer je u sredini EU.

Takođe, videli smo da se sa ruskom agresijom na Ukrajinu ceo evropski transport pomera južnije. Ali, da bi se ovaj potencijal realizovao, moramo da popravimo pruge, budemo sigurni da imamo luke koje mogu da prime ovaj teret, da se osiguramo da imamo moderne granične prelaze na kojima ćemo smanjiti vreme čekanja i povećati kapacitete i da regionalni partneri usvoje i primene EU zakonodavstvo, što znači EU standarde. Sa svim tim, region je definitivno na dobrom putu.

Kako vidite budućnost transporta i logistike na Zapadnom Balkanu?

Ja sam optimističan ako se sve što sam prethodno pomenuo bude ostvarilo. Ključno je da sve transortne opcije, kompletnu mrežu, učinimo da funkcionišu kao jedno.

(EURACTIV.rs)