Kina dozvoljava strancima u Šangaju i Pekingu da slobodno premeštaju svoj novac u i iz zemlje, što je značajan korak ka popuštanju stroge kontrole kapitala dok pokušava da pridobije inostrane investitore.
Vest je objavljena samo nekoliko sedmica nakon što su zvanični podaci pokazali da su direktne strane investicije (SDI) u zemlji pale na rekordni kvartalni nivo usled pada poslovnog poverenja.
Strani investitori, bilo pojedinci ili kompanije, u pilot zoni slobodne trgovine u Šangaju, gde se nalaze desetine hiljada firmi, mogu da doznaju svoja sredstva bez ikakvih ograničenja ili odlaganja, navodi se u saopštenju gradske vlade objavljenom 21. septembra.
Sredstva treba da budu „stvarna i pravno usklađena" i povezana sa njihovim investicijama u Kini, navodi se u saopštenju.
Pravila, koja ne važe za državljane kontinentalne Kine, stupila su na snagu 1. septembra.
Šangajska zona slobodne trgovine jedna je od najvećih kineskih i nešto je veća od grada Sijetla. U njemu se nalazi Teslina Gigafabrika, kao i sedište stotina multinacionalnih kompanija, uključujući HP, AstraZeneca i BlackRock.
Istog dana, gradska vlada Pekinga predložila je slične propise, obećavajući da će olakšati prekogranične tokove sredstava za strane kompanije. Traži povratnu informaciju javnosti o predlogu.
Te politike imaju za cilj privlačenje stranih investicija za izgradnju otvorene ekonomije, saopštila je vlada.
Kina ima „zatvoreni" kapitalni račun, što znači da kompanije i pojedinci ne mogu prenositi novac u zemlju ili van nje osim u skladu sa strogim pravilima.
Kineska valuta je oslabila više od 6% u odnosu na američki dolar od početka aprila, pošto je ekonomski rast izgubio zamah, a njena centralna banka je agresivnije ublažila monetarnu politiku od njenih zapadnih kolega. Slaba valuta bi mogla dodatno da umanji investicionu privlačnost zemlje i ubrza odliv kapitala.
Mere od četvrtka su najnoviji napor vlade kineskog lidera Si Đinpinga da pridobije strani kapital i stabilizuje veze sa Zapadom.
Merač SDI u Kini pao je u drugom tromesečju, dostigavši najniži nivo od 1998. godine, kada je počela evidencija, prema podacima koje je prošlog meseca objavila Državna uprava za devizne poslove.
Odvojeni statistički podaci koje je u nedelju objavilo ministarstvo trgovine pokazali su da je njegova mera SDI opala za više od 5% tokom prvih osam meseci 2023. godine, u poređenju sa godinom ranije.
U utorak je istraživanje Američke privredne komore u Šangaju pokazalo da je samo 52% ispitanika optimistično u pogledu svojih petogodišnjih poslovnih izgleda, što je najniži nivo od početka istraživanja 1999. godine. To je u poređenju sa 55% u 2022. i 78% u 2021. godine.
Strane kompanije i investitori postali su oprezni prema rastućim rizicima u drugoj po veličini svetskoj ekonomiji, uključujući usporavanje obeleženo slabom domaćom tražnjom i stambenom krizom, željom Pekinga da prioritet stavi nacionalnu bezbednost u odnosu na ekonomski rast i pogoršanje odnosa između Kine i mnogih zapadnih zemalja.
Kina je nedavno preduzela niz poteza da stabilizuje spoljnu trgovinu i investicije, uključujući smanjenje poreza na trgovanje akcijama po prvi put od 2008. godine.
Početkom nedelje, Narodna banka Kine sastala se sa brojnim vodećim zapadnim kompanijama, uključujući JP Morgan, Tesla i HSBC, obećavajući da će dalje otvoriti finansijsku industriju i „optimizovati" radno okruženje za kompanije u inostranstvu.
Najnovija relaksacija kontrole kapitala deo je paketa politika koje su objavili Peking i Šangaj, dva najveća grada u zemlji, kako bi se olakšala spoljna trgovina i investicije.
Iseljenici koji rade u stranim preduzećima u zoni slobodne trgovine u Šangaju, uključujući zaposlene iz Hong Konga, Makaa i Tajvana, mogu da prenose svoje prihode u inostranstvo bez ograničenja, prema propisanim pravilima.
Politika Pekinga sadrži slične mere. Takođe je obećao da će stranim kompanijama olakšati prenos podataka u inostranstvo putem „brzih“ kanala i podstaći ih da investiraju u gradsku proizvodnju, usluge i zelenu industriju.
(EURACTIV.rs)