Pregovori o povećanju minimalca u Srbiji su u toku. Da li prihvataju predlog Vlade da minimalac u 2024. godini bude 47.154 dinara – treba da odluče sindikati i poslodavci. A šta kažu ekonomisti?

Kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta održao je sastanak u četvrtak (31. avgust) oko minimalne cene rada, a nakon toga u javnosti su se pojavile oprečne informacije oko toga da li je postignut dogovor. Dok sindikati tvrde da nije ništa dogovreno, ministar finansija Siniša Mali na svojim mrežama objavio je da se za septembar sprema "najveće procentualno povećanje u istoriji".

"Očekujemo da početkom septembra bude poznat i tačan iznos minimalne zarade, ali to će svakako biti najveće procentualno povećanje u istoriji. Važno je da to povećanje bude balansirano, kako bismo održali punu zaposlenost. Zahvaljujem se poslodavcima i sindikatima na konstruktivnom dijalogu", napisao je Mali.

Da je u pitanju visoko procentualno povećanje, govori činjenica da se razgovara o prelasku sa 40.000 na 47.000, što bi bilo blizu 18 odsto. Sindikati, s druge strane, traže 52.000 koliko iznosi minimalna potrošačka korpa.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Mi smo kontaktirali ekonomiste sa pitanjem da li je ovo povećanje dovoljno i šta ono znači.

Opterećujemo privredu

Kako nam je rekao ekonomista Dragoljub Rajić, problem sa povećanjem minimalca je što se on poduže bez ozbiljne studije o rastu privrede i prihodu kompanija. Taj minimalac služi, navodi za EURACTIV Rajić, kao osnova za opterećenje kompanija i preduzetnika, ali i svih drugih grana i kategorija koja u Srbiji rade i zarađuju.

"Mi smo već u protekle tri godine podizali više puta minimalnu zaradu i ona je višestruko povećana u odnosu na rast koji smo imali u privredi. Takvom politikom mi samo dalje opterećujemo privredu, povećavamo zaduženja jer u ovih prethodnih godinu dana više nema prostora za povećanje minimalca zbog povećanja troškova, a zarada je jedan od troškova poslovanja iz razloga što bankarski krediti su poskupeli. Dakle, novac da biste vi uložili u nešto ili uzeli neki kratkoročni zajam je poskupeo, sa druge strane imamo problem jer neke od vodećih EU zemalja, poput Nemačke, su u jednoj vrsti blage recesije i prosto izvoz u neke zemlje u kojima mi izvozimo je usporio i naplata tih proizvoda je usporila", objašanjava Rajić za naš portal.

S druge strane, govori, povećao se dug domaćih javnih preduzeća, tako da u ovom trenutku, privreda u poslednjih godinu dana mnogo teže posluje nego pre korone.

"Mi se ni izbliza nismo vratili na nivo od 2019. Tako da sa svakim povećanjem koje je linearno, one firme koje posluju dobro uglavnom ne isplaćuju minimalac i njih to toliko ni ne pogađa. Ali minimalac najviše pogađa preduzetnike i najmanje privrednike. Jer tih 7.000 dinara povećanja nije samo povećanje neto dela, tu obično uvek ide i bruto deo, iako se ta osnovica neoporeziva podigne na 25.000 dinara, to će nešto da znači, ali samo donekle", navodi naš sagovornik.

Izvor: EPA-EFE/JOHN G. MABANGLO

Kad povećate platu, rastu i opterećenja poreza i doprinosa

Vi i dalje plaćate dobrinose povećano, a vama se neoporeziva osnovica obračunava na onih deset odsto poreza na zaradu koje vi obračunavate.

"Dakle u praki kad povećate za 7.000 platu, vama i opterećenje poreza i doprinosa raste . Za poslodavca će to biti povećanje od 10.000 do 11.000 dinara mesečno, a privreda nije amortizovala ono prethodno povećanje na 40.000 dinara jer rasta prihoda nije bilo", priča Rajić i dodaje da se to najbolje može videti u trgovinama.

On podseća da je promet u trgovinama pao na šest odsto i da to znači da njihov ukupan promet manji za toliko.

"A država donosi odluku da se još nešto poveća. Ako povećamo za 7.000 to će biti povećanje od 17,5 odsto neto dela. A vi imate pad prihoda svih šest odsto", upozorava Rajić.

Posledica toga biće povećanje rada na crno, jer ima onih koji ovo povećanje ne mogu da priušte.

"Oni će gledati da ne prijavljuju zaposlene i da se snalaze, da ih prijavljuju, pa odjavljuju. Imaćete povećan broj preduzetnika koji će otkazivati sebe i svoje preduzetničke radnje u periodima kad nemaju prihoda, pa se opet prijavljivati. Vi terate tu malu privredu na igru mačke i miša sa privredom što nije dobro , ni za zaposlene ni za državu".

Uticaj na inflaciju?

Rajić upozorava da povećanje minimalca može uticati i na inflaciju. Kako kaže, svaki put kada se poveća minimalac, raste i inflacija.

"Zbog minimalca privreda će da poveća cenu proizvoda koji će se pojaviti i vi ćete imati još jedan ili dva inflatorna skoka početkom naredne godine, jer odnekle tih 7.000 koje morate da date, oni odnegde moraju da se prikupe. Kakav izbor imate? U banci da pozajmite, novac je skup, a možete samo da povećate cenu proizvoda i onda će svako to povećanje zarada koje nije iz realnog rasta, gura u inflaciju".

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Ipak, Rajić smatra da čak ni ovo povećanje nije dovoljno za život u Srbiji.

"Ni 40, ni 47.000 nije zarada s kojom vi možete realno u ovim uslovima da preživete. U Beogradu teško, u manjim mestima, ako imate neku proizvodnju, pa se ljudi dovijaju, možda i mogu da se snađu. I to nije zarada koja je dovoljna, ali je to odraz trenutne ekonomije i stanja".

Odložena odluka da bi se slegle strasti

Njegov kolega, profesor i ekonomista Ljubodrag Savić, komentariše za EURACTIV činjenicu da će se javnosti detalji saopštiti u septembru.

"Odluka da će o detaljima izaći tek za par dana je da bi se slegle strasti, da svaka strana razmisli još malo o svojim pozicijama i verujem da će za 10,15 dana minimalac biti u rasponu od 47.500 do 52.000. Ne verujem da će preći sredinu, jer će verovatno biti bliži 47.500, a verujem da će vlast ako ništa drugo, barem simbolički pokazati dobru volju", optimističan je Savić.

On smatra da država ima novca, a da je povećanje od 17,8 odsto koje je najavljeno poprilično visoko, to jest "deluje visoko". Ipak, moraju se imati u vidu dve činjenice.

"Prvo je da je minimalac u Srbiji jako nizak, a kad je nešto nisko, pa kad ga povećaš i 17 procenata on ostaje nizak. I drugo, a kolika je inflacija u Srbiji? E sad, zvanična inflacija će na kraju godine svakako biti niža, ali pitanje je da li je stvarna inflacija jednaka zvaničnoj . Drugo pitanje je da ljudi sa najnižim primanjima, najviše novca troše za hranu i za račune, komunalne i ostale. To su dve stavke koje verovatno dve trećine, ili polovinu, pojedu. A videli smo nedavno, prema zvaničnim podacima, da je inflacija kod hrane bila 40 procenata. Kad to znamo, onda naravno da ovo povećanje nije dovoljno", iskreno govori Savić.

Radnicima ne bi bilo dovoljno ni 52.000

Naš sagovornik smatra da je činjenica da zaposleni ne bi bili zadovoljni ni sa traženih 52.000 dinara, ali je ipak, u ovom trenutku to jedino moguće.

"To je jedino realno jer je to na nivou minimalne potrošačke korpe. To bi bila pobeda sindikata, odnosno da oni mogu da se izbore za odluku koju zastupaju. Ovo je svakako daleko od onoga što je potrebno da bi se u Srbiji živelo ne normalno, već pristojno. To znači da nije elementarno ugrožen, ali može da preživi od prvog do prvog u mesecu".

Savić koristi priliku da ukaže na važnost strukture potrošačke korpe kroz nesvakidašnji primer.

"Oni koji su malo punačkiji, pa hoće na dijetu, oni bi trebalo da se pridržavaju samo te minimalne potrošačke korpe, da potroše samo ono što može da se kupi za tu cifru minimalne potrošačke korpe. Garantujem da ne bi izgubili pet, nego 15 kilograma", kroz šalu objašnjava Savić.

Ono što, kao i njegov kolega Rajić ističe, jeste neoporezivi deo minimalca.

"Predlog je 25.000 dinara da bude neoporeziv deo na 47.500 minimalca, što je više od 50 odsto. Znači, poslodavci neće uplaćivati poreze i doprinose rad, nego će uplaćivati ovu razliku. Da li se neko pita kolika će biti penzija ovih ljudi? TO su neke stvari koje su zatečene, nije ih moguće preko noći rešiti, a to treba da bude domaći zadatak ove države".

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Nož i pogača – u rukama poslodavca

Savić zaključuje konstatacijom da su nož i pogača u rukama poslodavca, te da su oni ti koji imaju veliku podršku vlasti, jer vlast kaže da država zavisi od njih.

"To je delimično tačno. Ali, ja ne znam da li jedan čovek u Srbiji misli da radi zbog države a da ne radi zbog sebe? Teško, svi rade zbog sebe, a država i zaposleni su u drugom planu. To je sad situacija u kojoj imamo poslodavce koji su korektni i isplaćuju zaposlene po učinku, a ima onih koji zaposlene treniraju kao statistički broj, kao trošak proizvodnje, a svaki trošak proizvodnje treba minimalizirati, da bude što niži. Pogotovo što je u ptehodno vreme bilo puno nezaposlenih, pa ako nećeš ti da radiš za minimalac, ima ko hoće. Danas je malo drugačije, ne u celokupnoj slici, ali u nekim zanimanjima, na primer zanati koji su deficitarni", zaključuje naš sagovornik.

(EURACTIV.rs)