Mlađi stanovnici Kine kojima su uvek govorili da će se naporan rad koji su uložili u studiranje isplatiti, sada se osećaju poraženo zbog problema na tržištu rada, pa se vraćaju roditeljima da budu “deca sa punim radnim vremenom”.

Stanje na kineskom tržištu rada poprilično je loše, čemu svedoči činjenica da jedna od pet osoba između 16 i 24 godine je bez posla u Kini, a stopa nezaposlenosti mladih dostiže nove maksimume. Prema zvaničnim podacima, ta cifra sada iznosi 21,3 odsto - što je najviše od kada su vlasti počele da objavljuju podatke 2018. Ova cifra ne obuhvata ruralno tržište rada.

Mnoga takozvana "deca sa punim radnim vremenom" kažu da nameravaju da ostanu kod kuće samo privremeno – vide da je to period za opuštanje, razmišljanje i pronalaženje boljeg posla. Ali to je lakše reći nego učiniti.

"Pregoreo" na poslu, ostao bez njega ili samo zaglavio?

Izgaranje koje podstiče odrasle koji rade da postanu "deca sa punim radnim vremenom" nije sasvim iznenađujuće s obzirom na ozloglašeno lošu ravnotežu između posla i privatnog života u Kini – radna kultura u zemlji se često naziva "996" – gde ljudi smatraju da je norma raditi od 9 do 21 sat, šest dana u nedelji.

Mladi Kinezi žale se da na trenutnim poslovima izgaraju od posla, a da im je naknada vrlo mala.

Mnogi se takođe suočavaju sa takozvanim "prokletstvom od 35", široko rasprostranjenim uverenjem u Kini da su poslodavci manje voljni da angažuju radnike starije od 35 godina - umesto toga više vole mlade ljude koji su "jeftiniji".

Izvor: EPA-EFE/WU HAO

Ovaj mač sa dve oštrice - starosna diskriminacije i loše mogućnosti za posao - je izazov za one u srednjim 30-im godinama koji imaju hipoteku nad glavom ili razmišljaju o osnivanju porodice.

Slično je i među studentima

Ništa manji očaj nije ni među studentima, toliko da su neki pribegli padanju ispita samo da bi odložili diplomiranje.

Poslednjih nedelja kineske društvene mreže bile su preplavljene netipičnim fotografijama sa diplomiranja koje govore o razočaranju svežih diplomaca. Neki prikazuju mlade ljude kako drže svoje diplome iznad kanti za otpatke, spremni da ih bace.

Studiranje je nekada bilo stvar prestiža u Kini. Ali između 2012. i 2022. stope upisa su porasle sa 30 odsto na 59,6 odsti jer je sve više mladih ljudi diplome fakulteta gledalo kao ulaznicu za bolje prilike na konkurentnom tržištu rada. Ipak, sada je situacija drugačija. Stručnjaci kažu da će se nezaposlenost mladih verovatno pogoršati kada na tržište uđe rekordnih 11,6 miliona novih generacija diplomaca.

"Situacija je prilično loša. Ljudi su umorni i mnogi pokušavaju da odustanu. Mnogo je očaja", rekla je Miriam Vickertsheim, generalni direktor šangajske firme za zapošljavanje Direct HR.

Kineski ekonomski oporavak posle korone koji je sporiji nego što se očekivalo je ključni razlog za visoku nezaposlenost, kaže Brus Pang, glavni ekonomista za Veliku Kinu u kompaniji Jones Lang LaSalle.

Neki poslodavci su takođe manje spremni da zaposle diplomce koji imaju manje radnog iskustva od svojih prethodnika zbog restriktivnnih ograničenja koje su se desila zbog kovida, rekao je Pang.

Nedavni udari Kine na industrije popularne među mladim Kinezima takođe su ugušili tržište rada. Propisi protiv velikih tehnoloških kompanija, ograničenja u industriji podučavanja i zabrana stranih ulaganja u privatno obrazovanje doveli su do otpuštanja.

"Sporo zapošljavanje"

Iako je kineska vlada svesna ovih problema, pokušala je da ih umanji.

U maju je kineski lider Si Đinping citiran na naslovnoj strani dnevnih novina Komunističke partije Kine, pozvao je mlade ljude da "jedu gorko", mandarinski izraz koji znači izdržati teškoće.

Izvor: EPA-EFE/JADE GAO

U međuvremenu, državni mediji su preuzeli na sebe da redefinišu nezaposlenost. Prošlonedeljni uvodnik državnog ekonomskog dnevnika koristio je izraz "sporo zapošljavanje" - dok su neki mladi Kinezi zaista nezaposleni, navodi list, drugi su se "aktivno opredelili za sporo zapošljavanje".

Poreklo te fraze je nejasno, ali u članku iz 2018. godine China Zouth Daily navodi se da sve veći broj diplomiranih troši vreme da nađu posao, a da su mnogi umesto toga birali da putuju ili rade na kratkotrajnim poslovima – ovo je, kako je rečeno Kinezima, "sporo zapošljavanje".

Ovog puta definicija uključuje one koji nisu našli posao, ili su odlučili da nastave , nauče nove veštine ili uzmu godinu dana slobodno. Bez obzira na to koliko je tržište rada teško, savetovao je list ljudima, oni moraju da "preduzmu akciju i naporno rade" - i dokle god to rade, ne moraju da brinu da će ostati bez posla.

Imajući u vidu trenutno stanje na tržištu rada, međutim, ta fraza i savet nisu bili dobro prihvaćeni - neki su se čudili "odbijanju da priznaju situaciju sa nezaposlenošću", dok su drugi reagovali sa sarkazmom.

(EURACTIV.rs)