Slučaj akušerskog nasilja o kome je na Fejsbuku pisala porodilja Marica M. iz Šida duboko je potresao javnost u Srbiji. Ona je izgubila bebu na porođaju, a slučaj pokrenuo niz drugih pitanja i u fokus vratio položaj porodilja u Srbiji
Početak godine u Srbiji i stravična ispovest žene koja tvrdi da je nasilje koje je pretrpela od lekara dovelo do smrti novorođenčeta.
Ovaj slučaj otvorio je staru ranu srpskog zdravstva o kojoj se itekako pisalo i pričalo - reč je o akušerskom nasilju.
Pitanje je da li se od reči prešlo na dela i da li se nešto promenilo po pitanju odnosa prema porodiljama u srpskim porodilištima. Lavina ispovesti i komentara u javnosti svedoči da je takvih slučajeva mnogo. Sve to pokreće niz drugih fenomena među kojima se jedan posebno izdvoja - strah od trudnoće i porođaja.
Mlada majka Marica M. iz Šida pretrpela je, kako tvrdi, akušersko nasilje u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, nakon čega joj je beba umrla.
Porodilja je prethodnih dana o svom slučaju detaljno pisala na društvenoj mreži Fejsbuk, kako bi, kako je kazala, upozorila druge žene na ono što se, prema njenoj priči, dešava u spomenutoj bolnici.
Uprava bolnice oglasila se saopštenjem u kome kažu da je u toku unutrašnji nadzor i da se slučaj ispituje, kao i da je o svemu obaveštena zdravstvena inspekcija, te da će se oglasiti kada budu završeni pokrenuti postupci u toj ustanovi.
Marica je opisala ceo tok dešavanja, od trenutka kad je primljena u bolnicu, do tragičnog trenutka kada joj je jvaljeno da je njena beba preminula.
" Dana 11. januara primljena sam u bolnicu jer mi prošao termin 7 dana za porođaj. Sutradan za vreme vizite rađen je ginekološki pregled gde me šalju u salu pripremaju za porođaj, a u 8:30 satu uključena je indukcija da bi mogla da se porodim", napisala je ona na Fejsubuku i dodala da joj je rađen ginekološki pregled, kako bi videli da li porođaj može da se završi prirodno.
Kako se beba nije spuštala, Marica kaže da je molila doktora da joj uradi carski rez.
"U pola četiri mi govore da izdržim do 17 časova, da će doktor da uradi carski rez. Vreme prolazi, doktora nema. Dolazi u 18 i 20 i odlučuje ipak da me porodi prirodnim putem. Babice kažu da je beba jako visoko i da ne može da se spusti u karlicu. Ipak i dalje ništa, čekamo, vreme prolazi, babice me pregledaju, ali se ništa ne menja, beba nikako da se spusti u karlicu. Izmučena i bez snage, daju mi kiseonik da bih mogla da dišem. Molim doktora da uradi carski rez, on ništa... Molim i preklinjem za pomoć doktora i dalje, da me porodi carskim rezom i spasi mi dete", napisala je ona i dodala da je tada usledio pakao.
Uvrede i pretnje
"U tom trenutku on me vređa, stiska vilicu, kreću pretnje da će da me udariti, da će da mi smrska glavu... Vređa me na nacionalnoj osnovi gde ja i dalje nakon svega molim njega za pomoć... Video je da beba ne može da se rodi nikako, zaustavlja mi porođaj i kreće da mi daje anesteziju i da me seče kako bi mogao da me porodi nasilno i ako je video na beba ne može da se spusti. Kreće da mi skače po stomaku i da me stiska. Rebro mi lomi, gubim vazduh i svest. Beba se zaglavila u karlici i od velikog pritiska se ukakila i sve to sa plodovom vodom progutasla. Mogla je da uzme kiseonik ali nije mogla da izdahne, dolazi do stvaranja mehurića na plućima koji se šire i sprečavaju rad pluća. Do prestanka rada srca dolazi u 23:05. Beba ne pokazuje da diše, mlitava je, doktori joj pomažu, srce je počelo da kuca, mogla je da diše jako malo, uključena je na aparate i odvode je u bolnicu...", napisala je ona.
Kako dalje piše ova porodilja, 13. januara u 6 sati pozvonio joj je telefon, i javili su da je beba preminula.
Akušersko nasilje
Prema njenim tvrdnjama, beba je bila zdrava, a trudnoća redovno kontrolisana. Za smrt bebe direktno je optužila doktora iz bolnice u Sremskoj Mitrovici.
"Ovo je akušersko nasilje, moje dete je uzeo mog malog anđela koje sada leži u grobu. Nikad je neću prežaliti. Molim vas sve pazite se", poručila je Marica.
Ginekolog-akušer M. M. koga je porodilja Marica M. optužila da je kriv za smrt njene bebe, da je vređao, stiskao vilicu i pretio, prijavio se sinoć policiji, prenose mediji.
On je navodno samoinicijativno došao u policijsku stanicu i prijavio da se ne oseća bezbedno zbog komentara i objava na društvenim mrežama.
Reakcija resorne ministarke
MInistarka zdravlja Danica Grujičić saopštila je da je inspekcija Ministarstva zdravlja u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, kao i da će sve okolnosti u vezi sa smrću bebe, koja je rođena 12. januara i preminula nekoliko sati kasnije, biti poznate po okončanju inspekcijskog nadzora i spoljašnjeg stručnog nadzora.
Ona je pozvala sve koji su imali neki problem, da se obrate zvaničnim organima.
"To su zdravstvene ustanove, policija, tužilaštvo, Lekarska komora Srbije. Kada se zvanično obrate, zvanično će i da se radi na slučaju i ispitaju sve okolnosti istog", kazala je ministarka.
Strah za svoj i bebin život
Suzana Adžić psihijatar, za Euractiv je pričala o posledicama nasilja. Kaže da nijedna žena koja boravi u ginekološko-akušerskoj ustanovi ne sme i ne može biti broj.
"Ona je ljudsko biće koje mora imati humani tretman uz poštovanje same njene ličnosti. Često slušamo, čitamo i uopšteno smo svesni postojanja nasilja u svim društvenim sistemima, porodičnom, vršnjačkom, partnerskom, pa i u mnogim drugim, kao sto je i ovo pomenuto nasilje koje je zaista potreslo čitav region.
Nasilje emocionalno onesposobljava osobu stvarajući kod žrtve osećaj bespomoćnosti, beznađa ili očaja. Nasilje može da natera da verujemo da nikada nećemo pobeći iz kandži zlostavljača, da nismo nigde sigurni, da jedan takav poziv zdravstvenog radnika u kome odlično znamo da nam je dužnost da pomažemo onima kojima smo potrebni, a na kraju krajeva svi smo jednom polagali Hipokratovu zakletvu i dobro je poznato koliko empatije u nama kao zdravstvenim radnicima mora postojati. Službe kao sto su policija, zdravstvene ustanove, vatrogasne sluzbe su valjda one u kojima mi treba da osecamo sigurnost, podršku i pomoć kada zatražimo.
Ovakve situacije sa porodiljom iz Sremske Mitrovice zasigurno ostavljaju posledice na nju samu, ali i na naše buduće trudnice i porodilje koje će živeti u strahu kako će biti tretirane i da li će one same i njihove bebe biti dobro i zdravo. Postavlja se onda pitanje "da li smo dovoljno bezbedni, kako da stvaramo porodicu ako nam se ovo dešava, a puno puta smo čuli u našoj okolini pa i šire da su česti slučajevi lošeg ophodjenja zdravstvenih radnika spram pacijenata. Kao nacija smo u konstantnom stresu zbog niza dešavanja i tragedija u proteklih par meseci, svakako je da svi postavljamo pitanje kada i gde smo onda bezbedni", kaže Adžić.
Ona je sigurna da postoji velika bojazan medju mladima kako da planiraju i stvaraju porodicu nakon što su objavljene ovakve informacije.
"A složićemo se da ovakav slučaj nije jedinstven. Postoji bojazan za sopstveni i život deteta, kakav će tretman njih sačekati. Porodjaj je sam po sebi težak i jako stresan, najmanje što jednoj trudnici, a onda i porodilji treba je da to Bogom dato iskustvo otežaju bilo kakve druge okolnosti i nesavesno ponašanje, da ne kažem psihičko i fizičko zlostavljanje. Kolektivno se mora podići svest o nasilju, na raznim platformama se baviti pitanjima nasilja i prevencijama istih, jer koliko vidim mnoge zene su se na društvenim mrežama izjasnile i podelile svoja neka negativna iskustva", kaže doktorka Adžić.
Ona se nada "da ćemo sistemski rešiti brojna nasilja u svim društvenim grupacijama i naći prave sankcije za izvršenja istih.
"Najiskrenije se tome nadam, pre svega kao gradjanin, kao psihijatar, a onda i kao žena i majka", zaključila je ona.
Nasilje nad ženama i diskriminacija po nacionalnoj osnovi
Biljana Maletin, aktivistkinja Ženske platforme za razvoj Srbije za Euractiv kaže da je ovo još jedna situacija koja pokazuje da iako više od deset godina pokrećemo temu akušerskog nasilja u Srbiji, institucionalnog odgovra nema.
"Prema podacima koje do sada imamo, porodilište se nije oglasilo i ne znamo kakve će posledice snositi lekar čija je ovo odgovornost. Baš taj nedostatak lične i institucionalne odgovornosti je jedan od razloga što se ovo nasilje nastavlja", smatra ona.
Prema njenim rečima mi već jako dugo živomo u kulturi proizvodnje nasilja sa vrha država, u kojoj ključni vinovnici ostaju nekažnjeni.
"Bivaju čak i nagrađeni samo ako su dovoljno bliski vlasti ili se zna "čiji su". Nadam se da se to u ovoj situaciji neće dogoditi, da će odgovorni biti kažnjeni. Ovo je posebno strašno, zato što je porodilište mesto gde bi trebalo da se osećamo najsigurnije i da imamo poverenja u lekare i babice koji nam pomažu da donesmo decu na svet, a ovakve priče nas uveravaju u potpuno suprtno", kaže Maletin.
Ona dodaje da bi porodilišta trebalo da budu jedna od najvažnijih mesta u zdravstvenom sistemu svake zemlje tj. trebalo bi da budu organizovana tako da nam ulivaju sigurnost u zdravstveni sistem, da nam obezbede da na siguran, što lakši i pre svega dostojanstven način donosimo našu decu na svet.
"Umesto toga porodilišta su sve suprotno - morate da nađete vezu da u sistem ne uđete anonimno jer ne znate ko će vas i kako porađati. Porođaj je često mučenje a dostojanstvo porodilje i članova porodice je potpuno zanemareno.
Mi smo se dugo pitale da li je to što se dešava u porodilištima za zdravstveni sistem nebitna tema zato što se to nasilje dešava isključivo ženama (npr. bolnice za kardio-vaskularne bolesti su drugačije organizovane, modernizovane i sl.) i iako iz zdravstvenog sistema dobijamo demante, ne bi to isključila kao jedan od faktora", nastavlja Maletin.
Kako navodi, Centar za mame je objavio da njihova istraživanja pokazuju da svaka 10 žena ne želi da ima drugo dete zbog negativnog iskustva u porodilištu.
"Verujem da su negativna iskustva daleko veća od ove cifre, ali i ovo je strašan podatak. Još je strašnije da i nakon više od 10 godina od pokretanja ove teme u javnosti, nemamo adekvatan institucionalni odgovor, tačnije nakon kovid krize i velikog odliva kadra iz zdavstvenog sistema, siutacija je još gora", naglašava ona.
Maletin zaključuje da se nasilje povećava u svim strukturama društva i nalazimo ga u institicijama i na mestima gde ga ne očekujemo i u situacijama kada smo posebno ranjivi, te da je baš zato ovo jako važna tema.
Inače, porodilja Marica M. koja je opisala nasilje akušera, navela je da je on vređao i na nacionalnoj osnovi.
Maletin smatra da je ta vrsta diskriminacije izrazito prisutna u zemlji.
"Prema podacima Poverenice za ravnopravnosti, diskriminacija po nacionalnoj osnovi je bila najprisutnija 2022 godine (nemamo podatke za 2023), a najčešće je prijavljivana prema osobama Romske nacionalnosti. Građanke i građani Romske nacionalnosti svakodnevno su izloženi ovoj vrsti diskriminacije, i to žene često češće nego muškarci i zato što su žene. Diskriminacija po nacionalnoj osnovi se kroz medije i vladajući populizam neprestano podgreva. Veća je u periodima izbora, rešavanja ključnih pitanja kao što je u Srbiji Kosovsko pitanje i u periodima političkih i drugih kriza, drugim rečima trenutno je izrazito pristuna, a svaki oblik diskriminacije drugačije pogađa žene i muškarce", smatra Maletin i dodaje:
"Ako se u ovoj priči radi o ženi Romske nacionalnosti, možemo da pretpostavimo da je bila tretirana s manje poštovanja i dužne pažnje zato što je Romkinja, odnosno ako je žena bila vređena po nacionalnoj osnovi možemo da pretpostavimo da je i to jedan od uzroka neadekvatnog postupanja insitucije što je nedopustivo i po zakonu zabranjeno", zaključuje naša sagovornica.
Skrnavljenje "svetog čina", strah i nepoverenje u lekare
Milica Jeremić, defektolog, psiholog i psihoterapeut za Euractiv kaže da kada javnost nema poverenja u lekare, to se prenosi na svakog pojedinca.
"Sam odlazak kod akušera predstavlja čin koji je pun neizvesnosti, straha i strepnje, a ujedno je i najlepši čin na svetu - rađanje deteta. Svi tada tog lekara doživljavaju kao spasioca i nekog heroja koji nikad neće nauditi i povrediti već pomoći, umanjiti bol i doneti novi život. To je nešto što se doživljava svetim i tada se smanjuje strah, neizvesnost, strepnja i sva pažnja je usmerena na "vrhovnog heroja" u čijim su rukama bar dva života", smatra Jeremić.
Ona naglašava da kada se desi nesavesno vođenje porođaja, javnost gubi veru u "sigurne ruke".
"Gubi veru u sistem vrednosti jer je nezamislivo da nešto tako sveto - čin rađanja- može biti zloupotrebljen. Javlja se bes iza kojeg se krije strah i paranoja o teorijama zavere jer se dobija potvrda da je sve lažno i da ništa nije sveto", navodi Jeremić.
Ona kaže i da su mladi posebno osetljivi jer ionako postoji strah od nepoznatog kao što je trudnoća, porođaj i rađanje deteta.
"Ovim što se dešava oni dobijaju potvrdu da nemaju kome da se obrate jer ni lekari više nisu lekari", zaključuje Jeremić.
Feministički kolektiv "Ženska solidarnost" protestovaće danas ispred Ministarstva zdravlja zbog slučaja akušerskog nasilja u Sremskoj Mitrovici. Organizacija je pozvala građane da se okupe oko snažne poruke - Porodilište, a ne klanica.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
(M.A./EURACTIV.rs)