Hrvatska planira uvođenje obaveznih jednomesečnih kurseva vojnog obrazovanja u srednjim školama. Da li je u najnovijoj članici EU sve veći apetit za vraćanje vojnog roka, koji je ukinut 2008. nakon što je zemlja ušla NATO?
Hrvatski premijer Andrej Plenković potvrdio je da će uskoro biti u pripremi vojni kurs.
„S obzirom na bezbednosne pretnje širom sveta, nije loše da Ministarstvo odbrane učini korak napred. Osim što već radimo sa onima koji dobrovoljno služe vojni rok, i organizovaćemo kraće kurseve kako bi se veći broj ljudi upoznao sa osnovnim odbrambenim veštinama koje fale mlađim generacijama", rekao je on i dodao:
"Dali smo Anušiću mandat da izradi koncept".
Jutarnji list je 17.januara preneo da je ministar odbrane Ivan Anušić dobio zadatak da izradi jednomesečni kurs za tinejdžere, na kojem će se učiti o prvoj pomoći, rukovanju oružjem i nuklearnoj i hemijskoj zaštiti.
U anketi Večernjeg lista u sredu je postavljeno pitanje da li su građani za ponovno uvođenje vojnog roka, a do 17.30 više od 70 odsto, ili oko 8.200 ispitanika od ukupno 11.300, odgovorilo je pozitivno.
Čini se da je ovo u skladu sa trendovima širom Evrope, gde se postepeno ponovo razmatra regrutacija, posebno u svetlu ruske invazije na Ukrajinu.
U EU, Litvanija je postala predvodnik uvođenjem vojne obaveze za muškarce 2015. godine, sedam godina nakon što je ukinuta. Sledeća je bila Letonija, koja je prošlog aprila usvojila zakon kojim se poziva na obavezno ponovno uvođenje vojnog roka.
U decembru je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao da bi se EU mogla suočiti sa „opasnostima" od Rusije do kraja ove decenije i da je vreme da se evropske zemlje prilagode promenjenom geopolitičkom pejzažu.
(M.A./EURACTIV.rs)