Tramp nije precizirao kako bi tačno mogao koristiti vojsku tokom drugog mandata, iako on i njegovi savetnici sugerišu da bi imali široku slobodu da pozivaju jedinice. Zakon bi mu, kao vrhovnom komandantu, dao gotovo neograničenu moć

Nazivajući Njujork i Čikago "leglima kriminala", favorit za republikansku predsedničku nominaciju 2024. godine je rekao svojoj publici da "sledeći put neće čekati na primenu Zakona o pobuni".

Tramp nije precizirao kako bi tačno mogao koristiti vojsku tokom drugog mandata, iako on i njegovi savetnici sugerišu da bi imali široku slobodu da pozivaju jedinice. Dok redovno raspoređivanje vojske unutar granica zemlje predstavlja odstupanje od tradicije, bivši predsednik već je signalizirao agresivni program ukoliko pobedi, od masovnih deportacija do zabrane putovanja za određene zemlje s muslimanskom većinom.

Zakon o pobuni bi dao Trampu kao vrhovnom komandantu gotovo neograničenu moć da to uradi, tvrde vojni i pravni stručnjaci. Ovaj akt omogućava predsednicima da pozovu rezervne ili aktivne vojne jedinice kako bi odgovorile na nemire u državama, ovlašćenje koje nije podložno sudskom pregledu. 

"Glavna kočnica korišćenja zakona je uglavnom politička, tj. predsednici ne žele biti oni koji su poslali tenkove na ulicu", rekao je Džozef Nun, stručnjak za nacionalnu bezbednost u Centru za pravdu i dodao da nema mnogo toga u zakonu što bi zaustavilo predsednika.

Portparol Trampove kampanje nije odgovorio na višestruke zahteve za komentar o tome koja ovlašćenja bi Tramp mogao koristiti kako bi sproveo svoje planove.

Kongres je usvojio zakon 1792. godine, samo četiri godine nakon ratifikacije Ustava. Nunn je rekao da je to amalgamacija različitih zakona donetih između tada i 1870-ih, vremena kada nije bilo mnogo lokalne policijske sile.

Tramp je otvoreno govorio o svojim planovima ako osvoji predsedničku funkciju, uključujući korišćenje vojske na granici i u gradovima koji se suočavaju s nasilnim zločinima. Njegovi planovi takođe uključuju korišćenje vojske protiv stranih narko kartela, stav koji dele i drugi republikanski kandidati poput guvernera Floride Rona DeSantisa i bivše ambasadorke UN i guvernerke Južne Karoline Niki Hejli.

Pretnje su izazvale pitanja o značenju vojničkih zakletvi, predsedničkim ovlašćenjima i koga bi Tramp mogao imenovati da podrži njegov pristup.

Tramp već nagoveštava da bi mogao vratiti penzionisanog generala Armije Majkla Flina, koji je kratko služio kao njegov savetnik za nacionalnu bezbednost i dva puta priznao krivicu zbog laganja FBI tokom istrage o ruskom uticaju pre nego što ga je Tramp pomilovao. Flin je nakon izbora 2020. godine sugerisao da bi Tramp mogao preuzeti glasačke mašine i narediti vojsci u nekim državama da pomogne ponovnom sprovođenju izbora.

Izvor: EPA-EFE/JIM LO SCALZO

Pokušaji pozivanja na zakon i korišćenje vojske u domaćem sprovođenju ove odluke verovatno bi naišli na otpor Pentagona, gde je novi predsedavajući Združenog štaba General Čarls Q. Braun. Bio je jedan od osam članova Združenog štaba koji je potpisao memorandum vojnom osoblju nakon napada na Kapitol 6. januara 2021. godine. Memorandum je naglasio zakletve koje su položili i nazvao događaje tog dana, koji su bili namenjeni zaustavljanju potvrde pobede demokrate Džoa Bajdena nad Trampom, "susedstvom i pobunom".

Tramp i njegova partija i dalje uživaju široku podršku među onima koji su služili u vojsci. Na izborima za Kongres 2022. godine, 57% vojnih veterana podržalo je republikanske kandidate. 

Majkl O'Hanlon, direktor istraživanja u oblasti spoljne politike istakao je pitanje da li je vojska dovoljno maštovita u scenarijima koje predstavlja budućim oficirima. 

"Postoji mnogo institucionalnih mehanizama i ravnoteža u našoj zemlji koji su prilično dobro razvijeni pravno, i to će otežati predsedniku da jednostavno nešto uradi iznenada. Ali Tramp je dobar u razvijanju polu-logičkog razmišljanja koje može dovesti do situacije gde ima dovoljno nereda, dovoljno nasilja i pravne nejasnoće" da pozove vojsku," rekao je O'Hanlon.

Demokratski kongresmen Pat Rajan iz Njujorka, prvi diplomac Akademije oružanih snaga SAD koji predstavlja kongresni okrug koji uključuje Vest Point, rekao je da je položio zakletvu tri puta dok je bio u školi i još nekoliko puta tokom svoje vojne karijere. Rekao je da je učenje o odgovornostima prema Ustavu i ljudima pod komandom bilo intenzivno u učionici.

Vilijam Benks, profesor prava na Univerzitetu Sirakjuz i stručnjak za nacionalno bezbednosno pravo, rekao je da vojni časnik nije prisiljen da prati "nelegalne naredbe". To bi moglo stvoriti tešku situaciju za lidera čije su jedinice pozvane za domaću policijsku misiju, jer mogu snositi posledice zbog nezakonitih postupaka.

"Ali postoji veliki pritisak u prilog predsednikovoj interpretaciji toga da li je naredba zakonita. Imali biste stvarno veliku svađu i nemire unutar vojske ako biste odlučili da ne pratite predsedničku naredbu," rekao je Benks.

(EURACTIV.rs)