Statistika ne govori sve, ali je jasno da je situacija vrlo ozbiljna i neophodno je reagovati. Životi žena žrtava svih oblika rodno zasnovanog nasilja ne smeju biti samo statistički podatak, a na celom društvu je da statistiku promeni
Samo na teritoriji Vojvodine, od januara ove godine, evidentirano je 212 slučajeva fizičkog nasilja, 333 slučaja psihičkog nasilja, 97 slučajeva ekonomskog nasilja, 72 slučaja seksualnog nasilja, kao i 15 slučajeva digitalnog nasilja, pokazuju porazni podaci Centra za podršku ženama.
Ista statiska kaže da u 98 odsto slučajeva žrtva poznaje počinioca, mahom i živi sa počiniocem, a u 96 odsto slučajeva počinilac je muškarac.
"Prema podacima iz medija, 13. novembra je u Srbiji ubijena 27. žena ove godine, a to su samo podaci o ženama ubijenim u partnerskom nasilju , stvarni femicid je veći, i stvarni broj žena koje su stradale od nasilja u porodici je značajno veći. Recimo, žena umre u bolnici od posledica dugogodišnjeg maltretiranja i trenutnih povreda, ali se to ne vodi kao nasilje u porodici . I bez dodatnih slučajeva ovo je jako visoko cifra, pogotovo u godini u kojoj se dogodio 3. maj i masakr nad decom. Zapravo, ovaj broj govori da se nasilje nastavlja nesmanjenim intezitetom, i da institucije nemaju nikakve rezultate zato što živimo u kulturi u kojoj se nasilje normalizuje, opravdava i neretko podstice", kaže za EURACTIV Biljana Maletin, aktivistkinja Ženske platforme za razvoj Srbije.
Ona ističe da građani znanju da nasilje nad ženama nije dozvoljeno i da je postignut konsenzus u društvu da nema opravdanja za nasilje.
"Ima mnogo javnih reakcija i na stereotipe i na nasilje u različitim situacijama, komentariše se na društvenim mrežama, posebno postoji velika zabrinutost oko vršnjačkog nasilja. Ipak, samo ponašanje ljudi se mnogo teže menja i kad to hoćete i kad negujete kulturu nenasilja i ravnpravnosti. Međutim, kad sprovodite poptuno suprotne politike, gotovo je nemoguće smanjiti nasilje - politička kultura, način ponašanja u javnom prostoru presudno utiče na sve segmente društva, uključujući i porodicu. Kod nas nije problem u građanima trenutno, već u vlasti koja sa vrha države promoviše nasilje, neravnopravnost i diskriminaciju, a sve se podstiče kroz tabloide i medije poput Pinka. Takvi mediji objektivizuju žene, podstiču stereotipe i normalizuju nasilje. Rialiti programi su promoteri takvog nasilja i veliki problem, ali nisu jedini", smatra ona.
Ujedinjene Nacije, svojom Rezolucijom broj 54/134, proglasile su 1999. godine 25. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Na ovaj način se radi na podizanju svesti o činjenici da su žene širom sveta žrtve zlostavljanja, kao i fizičkog, seksualnog, psihičkog, porodičnog i drugih vidova nasilja.
Na ovaj dan počinje i globalna kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", koju obeležava preko 1.700 organizacija širom sveta, a koja traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.
„Ovo je prilika je da se još jednom ukaže na problem nasilja prema ženama i na važnost zajedničkih nastojanja u stvaranju društvenog i institucionalnog okruženja koje ne toleriše nasilje. Potrebno je raditi kako na uspostavljanju efikansih i dostupnih usluga u okviru sistema zaštite, prepoznavanje usluga za žrtve sekusalnog nasilja kao specijalizovanih usluga socijalne zaštite, kao i na podizanju svesti o štetnim obrascima kojima se žrtve viktimizuju. Iako Istanbulska konvencija, propisuje obavezu pružanja specijalizovanih usluga podrške koje omogućavaju oporavak od nasilja, usluge podrške za žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja u Republici Srbiji nisu u potpunosti usklađene sa obavezujućim međunarodnim standardima, niti su usluge podrške dovoljno dostupne. Dok god država ne preduzme sve na šta se međunarodnim dokumentima obavezala, a domaćim pravnim okvirom regulisala, mi ćemo imati veliku prevalencu svih oblika rodno zasnovanog nasilja i brojaćemo ubijene žene", objašnjava Biljana Stepanov, direktorka Centra za podršku ženama.
Biljana Maletin takođe smatra da je 16 dana aktivizma svake godine prilika da vidimo šta smo kao društvo i država uradili do sada i kakav je put isred nas, šta još treba da uradimo da sprečimo nasilje nad ženama.
"Na žalost država Srbija nema mnogo čime da se pohvali, podaci su i dalje dramatični. Posle kovida imamo povećan broj prijava nasilja, femicid je dramatično visok, a država ne preduzima dovoljno mera. imamo Strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, za koju ni posle 2 godine nije napravljen akcioni plan, i država definitivno ne izdvaja dovoljno sredstava za prevenciju nasilja, programe protiv nasilja, podršku organizacijama koje se bave ovom temom. Naprotiv, tema je zloupotrebljena u dnevno političke svrhe, novac se isplaćuje fiktivnim organizacijama, vlast i sama podstiče nasilje posebno prema ženama koje učestvuju u javnom i političkom životu. Dešavaju se napadi na novinarke, političarke, aktivistkinje, profesionalke, sve one koje su kritične prema vlasti", smatra Maletin.
Kako kaže, ovo je naša država i naše društvo i mi ne možemo da odustanemo od kreiranja društva bez nasilja.
"Važno je da pružamo podršku ženama koje trpe nasilje i da pomognemo da naprave sopstvenu strategiju islaska iz nasilja. Dalje, nasilje treba prijaviti. Rad policije i sudova je različit u različitim sredinama ali ove institucije su i dalje važne i važno je da od njih zatevamo da rade svo posao. Kako to često nije dovoljno, važno je i da gradimo mrežu podrške koje mogu da pruže ženske i druge nevladine organizacije, razlitičite insitucije u lokalnoj sredini ali i mi sami.Podržite ženu koja trpi nasilje u svom okruženju, ohrabrite je, recite joj da nije njena krivica.." navodi ona.
Otvarajući kampanju „Stop femicidu!“, u okviru svetske kampanje „16 dana aktivizma za sprečavanje nasilja nad ženama", ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislav Žigmanov rekao je da je povod za realizaciju ove kampanje činjenica da su muškarci ubili 27 žena ove godine i potreba da se ovaj negativan trend zaustavi.
Osnaživanje žena, rekao je ministar Žigmanov, jedna je od najvažnijih aktivnosti svih nas, kako državnih organa, tako i nevladinih organizacija, ali i celog društva. Borba protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici jedan je od prioritetnih ciljeva, dodao je ministar i istakao da su učinjeni pomaci na planu sprečavanja i zaštite od nasilja prema ženama i nasilja u porodici, u sklopu sveukupne politike rodne ravnopravnosti čije je sprovođenje utvrđeno Ustavom Republike Srbije.
U Srbiji, dodao je ministar, ne postoji zvanična statistika femicida, a prosek ubijenih žena u prethodnim godinama bio je između 30 i 40 godišnje, dok o broju žena koje trpe nasilje, a koje to nasilje nisu prijavile, može samo da se spekuliše. Žigmanov je ukazao da su tim povodom, prilikom obeležavanja 18. maja - Dana sećanja na žene žrtve nasilja ove godine, pokrenuli inicijativu da femicid bude tretiran kao krivično delo u Krivičnom zakoniku i da bude strogo sankcionisan.
Prema njegovim rečima, razlog za to je upravo činjenica da je u Srbiji za proteklih 10 godina stradalo više od 300 žena. Kako je poručio, svi mi imamo i zakonsku, a pre svega ljudsku, obavezu da prijavimo nasilje kada znamo da se dešava, odnosno da ne ignorišemo zlo.
Biljana Maletin je u intervjuu za EURACTIV posebno istakla da neke žene ovu bitku vode za sve nas i njima treba posebno da budemo zahvalne .
"Ovom prilikom želim da iskažem ogromno divljenje , zahvalnost i podršku Mileni Radulović i svim devojkama u ovom postupku, koje pred očima medija vode borbu ne samo protiv silovatelja već protiv sistema koji pokazuje zapanjujuću surovost, nerazumevanje i dodatno viktimizuje ove žene. Sve smo mi Milena, i Milena vodi ovu bitku za sve nas", zaključila je Maletin.
Kako svi imamo odgovornost da zaustavimo i sprečimo nasilje, jer otpor nasilju ne može da bude sveden na pojedinačan napor, već plod kolektivnog nastojanja i objedinjenog međusektorskog pristupa, na ovaj dan - 25. novembar se šalje zajednička poruka da se nasilje nad ženama i nasilje u porodici ne može i ne sme tolerisati i da se njemu mora stati na put.
(EURACTIV.rs)