U periodu od januara do kraja juna ove godine, u EU, Švajcarskoj i Norveškoj podneto je 519.000 takvih zahteva, saopštila je Agencija Evropske unije za azil (EUAA).
Broj migranata koji su podneli zahtev za azil u EU skočio je za 28 odsto u prvoj polovini ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, pokazuju zvanični podaci objavljeni u utorak (5. septembra).
U periodu od januara do kraja juna ove godine, u EU, Švajcarskoj i Norveškoj podneto je 519.000 takvih zahteva, saopštila je Agencija Evropske unije za azil (EUAA).
Time bi EU primila više od milion tražilaca azila ove godine - što je najveći broj od 2015-2016, kada je zabeležila ogroman priliv, uglavnom Sirijaca koji beže od rata u svojoj zemlji.
U 2015. EU je primila 1,35 miliona zahteva za azil, da bi 2016. godine bilo 1,25 miliona više zahteva.
Brojevi su opali 2017. nakon što je EU sklopila dogovor sa Turskom da ona ograniči neregularne granične prelaze i tokom vrhunca pandemije Kovida 19 2020. i 2021. kada su bila na snazi ograničenja putovanja.
Nakon toga, porast prijava za 53 odsto zabeležen je 2022. godine, što je mnoge zemlje EU stavilo pod pritisak, navodi EUAA.
Smeštaj i podrška su već kritični u mnogim slučajevima jer nekoliko zemalja EU ugošćuje četiri miliona ukrajinskih izbeglica koje imaju status zaštite odvojen od azila, zbog rata Rusije protiv njihove zemlje.
Sirijci i Avganistanci čine skoro četvrtinu onih koji su do sada podneli zahtev za azil ove godine. Sledeće glavne nacionalnosti koje traže zaštitu u Evropi su iz Venecuele, Turske, Kolumbije, Bangladeša i Pakistana.
Nemačka, koja je primila većinu sirijskih izbeglica u periodu 2015-2016, i dalje je glavna destinacija EU za tražioce azila, uglavnom iz Sirije i Avganistana. Ova zemlja je primila 62 odsto svih zahteva za azil Sirijaca u EU u prvoj polovini 2023.
Španija je bila glavna destinacija za venecuelanske tražioce azila, kojima su obično bile davane humanitarne vize, a ne status azila, gde su njihovi slučajevi zahtevali zaštitu.
Sve u svemu, 41% podnosilaca zahteva je dobilo ili status izbeglice ili drugi oblik zaštite koji im omogućava da ostanu, ali je bilo veoma različitih ishoda u vezi sa različitim nacionalnostima.
Sirijci i Avganistanci, sa sukobima i represijom kod kuće, imali su veću verovatnoću da dobiju takav status, dok je veća verovatnoća da će Turci biti odbijeni.
EUAA je saopštila da se broj Rusa i Iranaca kojima je dodeljena zaštita u Evropi povećao u poređenju sa prethodnim godinama.
(EURACTIV.rs)